Kreativna Srbija®

Piše Aleksandar Đerić

Godina nakon pandemije potvrdila je opšte uverenje pre pandemije: potrebno je veliko pospremanje u svetskoj ekonomiji i nacionalnim privredama. Novi obrasci proizvodnje i potrošnje, jer starima su poremećeni lanci snabdevanja, promena za resurse energije koju koristimo, prvi su zadaci na spisku problema za rešavanje. Inovativna rešenja će sigurno tražiti ne samo integraciju različitih modela ekonomije, nego i osporavanje samih temelja kapitalističkog načina privređivanja. Ta privreda je zasnovana na besomučnom kvantitativnom rastu i neprekidnom lancu zaduživanja. I iskazuje se kroz besmisleni podatak o BDP, koji nas u suštini samo informiše koliko puta je ukupna novčana masa jedne zemlje bila obrnuta tokom godine a ne pokazuje ni napredak privrede, niti porast standarda građana.

Malobrojni intuitivno tragaju za rešenjima

Kao i do sada, ko zagrabi u bašti gerila rešenja, možda i pronađe neku slatku krtolu. Značajan deo populacije čeka rešenja od onih koji se reklamiraju kao donosioci rešenja, bilo da su političari ili zvaničnici krupnog kapitala. Drugi tumaraju po glavnim putevima i stranputicama postojećih magistrala, dočim su malobrojni intuitivno poradili na alternativama i stvaranju zajednica rešenja. Taj ogroman deo ljudi koji je isključen i očekuje rešenja od drugog, zapravo je obeshrabren da učestvuje u krucijalnim ekonomskim i političkim pitanjima i plaši se da donosi odluke o promenama.

Prvi korak ka ostvarenju želje da se stvari počnu menjati je da vidimo da postoje zajednice koje funkcionalno ostvaruju svoja prava i efikasno štite svoje interese. One to rade i bez pomoći vlade i „usrećitelja“ u likovima korporacija koje ističu svoje CSR akcije, nešto što suštinski zaista ne menja ničiji život.

Lokalne valute su takve zajednice inovacija i postepene promene. Neke od njih postoje decenijama, kao zdrav ekosistem, druge tek bi trebalo da budu stvorene. One su tek jedno od hiljadu mogućih rešenja za redizajn postojećeg ekonomskog modela. Kada govorimo o ekonomiji i životnoj sredini, prva pomisao je da je potrebno steći kontrolu nad procesima, jer su se stvari prilično otele i sve je podložno isuviše silovitoj globalnoj entropiji.

Ne postoji, dakle, jedno rešenje za redizajn trenutnog ekonomskog modela, koji je zasnovan na korporativnom kapitalizmu i u manjoj meri na ličnom preduzetništvu. Srećom, u nekim aspektima tih rešenja ima barem 500. Toliko je, naime, lokalnih valuta u svetu, od Škotske do Indije. 

Lokalne valute su pouzdan i proveren način na koji lokalno stanovništvo i lokalne ekonomije mogu da steknu veću kontrolu nad svojim finansijskim resursima, a svakako pomažu u smanjenju zavisnosti od odluka donetih na drugim mestima, bez obzira na određene društvene kulture i globalno postavljene resurse. 

Šta su lokalne valute? 

Lokalne valute su alternativne valute koje kruže uglavnom lokalno i na nivou zajednice. One rade kao dopuna zvaničnoj, legalnoj valuti. Obično ih prihvataju lokalni trgovci svih vrsta, a lokalnim stanovnicima daju podsticaj da kupuju lokalno. Nisu zvanično zakonsko sredstvo plaćanja, i niko nema obavezu da takve valute prihvati u zamenu za robu ili usluge, ako nisu svojom voljom pristali da budu deo mreže trgovaca tom valutom. Lokalne valute, dakle, nisu sredstvo plaćanja u međunarodnoj trgovini, ali one su pouzdano sredstvo da jača lokalna ekonomija i to zato što ju je kreirala mala zajednica, koja mimo banaka kontroliše tokove monetarne vrednosti unutar lanaca trgovine svim dobrima, i to na način da svako svakome bude istovremeno i kupac i dobavljač.  

Ko pamti period socijalizma u Jugoslaviji, seća se da su velika preduzeća imala bonove, svojevrsne valute plaćanja, kojima se plaćalo u restoranima društvene ishrane, a primali su se u lokalnim trgovinskim radnjama, za nabavku hrane. I u tome, dakle, nismo bez ikakvog znanja.

U teoriji i istovremeno praksi, lokalne valute nude nekoliko ekonomskih prednosti, kao što su:

1. Podstiču potrošače da kupuju u lokalnim trgovinama, odnosno u onima koji prihvataju lokalnu valutu;
2. Novac ostaje unutar zajednice umesto da se iznosi u velike kompanije u udaljenim zemljama;
3. Lokalne valute povećavaju lokalnu ponudu novca, što povećava tražnju i stimuliše lokalnu proizvodnju i zapošljavanje;
4. Pojedinci i preduzeća mogu zaobići konvencionalne kreditne kanale (sa lokalnim sistemima trgovanja na berzi). Lokalne valute tako postaju alternativni izvor kapitala za koji će se kamata (ako postoji) vraćati zajednici;
5. Povećava se sposobnost lokalnog stanovništva da donosi informisanije odluke kada ide u kupovinu;
6. Smanjenje ekološkog zagađenja pošto je veća verovatnoća da će lokalna preduzeća kupovati od lokalnih dobavljača, smanjujući kilometre koje roba mora biti transportovana;
7. Lokalne valute otežavaju ignorisanje društvenih i ekoloških posledica ekonomskih odluka;
8. Pomažu da se preokrene trend globalizacije i homogenizacije kultura, povezujući ljude sa drugim ljudima i mestima koja viđaju svaki dan;
9. Jačaju i regionalni identitet, potencijalno privlačeći posetioce i podiže vidljivost te zajednice, kao primera dobre prakse.

Kako vidimo, alternativna valuta ima uticaj i na društvene ciljeve koji se danas nikako ne mogu primeniti u današnjoj visoko globalizovanoj ekonomiji, gde se sve posmatra kroz smanjenje cene koštanja i povećanje zarade. Lokalnim valutama, dobit ostaje u zajednici, i po svoj prilici deli se svim članovima zajednice. 

Najzanimljivije lokalne valute na svetu

WIR

Švajcarski VIR (Wirtschaftsring) je komplementarna valuta, osnovana 1930-ih zbog nestašice franaka i globalne finansijske nestabilnosti izazvane Velikom depresijom, a koristi je danas oko dvadeset posto švajcarskih malih i srednjih preduzeća. To je i zvanično najstarija lokalna valuta na svetu, koja uspešno funkcioniše i posle 90 godina. 

Valuta VIR ima ekvivalentan godišnji promet od 1,2 milijarde švajcarskih franaka i opslužuje 62.000 malih i srednjih preduzeća širom zemlje. Njena teritorija je, dakle, cela Švajcarska konfederacija, ne samo jedan grad ili pokrajinska zajednica.

Bristolska funta

Bristolska funta je jedna od najpoznatijih lokalnih valuta i svakako jedna od najboljih primera kako funkcioniše alternativna valuta na nivou jednog grada. Grupa finansijskih aktivista postavila je Bristolsku funtu 2012. Danas je koristi više od 2.000 nezavisnih preduzeća u Bristolu, a ima i svoju digitalnu i papirnu verziju za trgovinu u Bristolu, lokalizujući lance snabdevanja i održavajući cirkulaciju novca u tom gradu na jugozapadu Engleske.

Na veb prezentaciji Bristolske funte ističe se da je to najraširenija britanska alternativna valuta i da je „na stotine transakcija obavljeno  bristolskim funtama svake nedelje, kao i da može biti korišćena za vožnju autobusom i vozom na teritoriji grada ili za kupovinu namirnica. Valutom upravlja neprofitna organizacija, koja redovno prati način upotrebe i uvodi izmene u valuti. Tako je, od početka pandemije povučeno a potom i pre mesec dana ukinuto plaćanje novčanicama, a uvedeno je plaćanje putem aplikacije Bristol Pay. 

Oni kažu: „Finansijska kriza 2008. bila je poziv na buđenje za mnoge od nas. Shvatili smo da ekonomski sistem našeg grada izvlači bogatstvo iz zajednica, šteti stvarnoj lokalnoj ekonomiji. To narušava životnu sredinu, održava nejednakost i homogenizuje glavne ulice u neprepoznatljive, ugljenične klonove.“ 

EKO

Eko je lokalna valuta koju su kreirali članovi Findhorn eko sela, gorštačke zajednice u Škotskoj, preko pravnog lica koje je formirano 2002. Svi članovi zajednice i preduzeća u okviru eko sela, plus 2 paba i kafić u susednom selu, prihvataju lokalnu valutu Eko .

Lokalna valuta Eko i ovde je donela višestruke koristi zajednici Findhorn jer i ovde je kupovna moć ostala unutar lokalne ekonomije – pošto je to jedino mesto gde je prihvaćena. U prvoj godini rada sistema, procenjuje se da je Eko ostvario promet od približno 150.000 funti – u proseku deset punih ciklusa potrošnje za svaku novčanicu. Valuta je korišćena i davanje zajmova sa niskom kamatom za preduzeća u zajednici kao što su investicije u obnovljive izvore energije ili deljeno stanovanje.

Chiemgauer (kimgauer)

Nemački region Rozenhajm-Traunštajn dom je jedne od uspešnih svetskih alternativnih valuta. Sve je počelo 2003. godine kao školski projekat nastavnika ekonomije koji je želeo da na jedinstven način podučava finansijama grupu učenika od 16 godina.

Učitelj i njegovi učenici – koji su dizajnirali novčanice, vodili administraciju i upravljali računima – kreirali su sopstveni novac za upotrebu u lokalnim preduzećima i prodavnicama. Valuta vredi jedan evro po kimgaueru, a ima novčanica od 1 do 50 evra. U lokalnoj valuti važi samo tri meseca nakon kupovine kako bi se osiguralo da ljudi brzo troše umesto da ga uštede.

Najveća prednost valute je to što je dobar način da se novac zadrži u regionu koji je zarađen, umesto da se troši na velike multinacionalne kompanije koje plaćaju porez negde drugde. Takođe, ova valuta je uspostavila upliv u konvencionalni monetarni i bankarski sistem. Moguće je plaćanje njome regularnom debitnom karticom i u lokalnim bankama, dok kreditne organizacije takođe prihvataju valutu kao zakonsko sredstvo plaćanja. Valuta ne cirkuliše van ovog dela teritorije. 

Digitalne lokalne valute su, po ovom trendu, značajni izvor budućeg lokalnog toka kapitala, jer ni globalne kripto valute ne razlikuju se mnogo od zvaničnih valuta, naravno to je zbog toga što su pre svega globalne i teško da bi mogle da opstanu čak i kroz koncentrične lokalne zajednice. 

Da li su lokalne valute moguće i u zemljama u razvoju? Naravno, jer njihovo postojanje ne zavisi od bogatstva, već, kako smo videli, više od nivoa svesti članova zajednice i nešto organizovanosti i inicijative. 

Fotografija Unsplash