8 min 3 godine

Projekat A1 Kinoteka od 2017. godine zajednički realizuju Jugoslovenska kinoteka i kompanija A1 Srbija (ex Vip). Do sada je 20 ostvarenja domaće kinematografije digitalno restaurisano u odeljenju za digitalizaciju i digitalnu restauraciju Arhiva Jugoslovenske kinoteke, među kojima su: „Nacionalna klasa“, „Varljivo leto ’68“, „Davitelj protiv davitelja“, „Balkanski špijun“, „Majstori, majstori“, „Bal na vodi“ i mnogi drugi.

Svečanom premijerom kultnog filma Slobodana Šijana „Ko to tamo peva“, projekat je predstavljen u decembru 2017. godine. Tokom naredne godine, novi, digitalni život dobilo je još devet filmskih klasika, a pozitivne reakcije šire i stručne javnosti dodatno su doprinele da se partnerska saradnja sa nacionalnim filmskim arhivom nastavi novim ciklusom digitalne restauracije, koji obuhvata još deset filmova značajnih za domaću kinematografiju.

Dvadeseti film: Leto je krivo za sve

Dvadeseti digitalno restaurisani film „Leto je krivo za sve“, snimljen pre tačno 60 godina, (produkcija Avala Film Way) premijerno je prikazan u Nišu 28. avgusta.

„Leto je krivo za sve”, film reditelja Mladenka Puriše Đorđevića iz 1961. godine, prati dogodovštine mladog bračnog para na letovanju u romantičnom italijanskom gradu.

FILMSKI MURALI U DIGITALNOJ VERZIJI

Jugoslovenska kinoteka je povodom restauracije još jednog filma organizovala putujuću projekciju. U okviru ovog putujućeg bioskopa građani Kraljeva, Kruševca i Sombora su imali priliku da u prva tri vikenda avgusta na javnim lokacijama pogledaju filmove „Bal na vodi“ i „Majstori, majstori“, a od organizatora projekta dobili i mural sa poznatim scenama i replikama iz nekih od restauriranih filmova, što očekuje i stanovnike Niša, Novog Sada i Beograda. Zahvaljujući digitalnim tehnologijama, uz pomoć QR koda koji je dostupan na svakom muralu prolaznici mogu da ožive ilustrovanu scenu, podele na svojim društvenim mrežama i tako budu deo zajednice koja doprinosi očuvanju domaće filmske baštine.

Pročitaj i ovo:  100 filmova postaju kulturno dobro Srbije

Sto srpskih filmova su postali kulturno dobro

Jugoslovenska kinoteka proglasila još 2016. godine sto srpskih igranih filmova, nastalih od 1911. do 1999. godine, za kulturno dobro od velikog značaja.

U skladu sa ovlašćenjima na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, Jugoslovenska kinoteka je sačinila reprezentativnu listu u saradnji sa istaknutim teoretičarima, profesorima i kritičarima. Direktor Kinoteke, Jugoslav Pantelić tada je najavio da Jugoslovenska kinoteka mora po hitnom postupku da pristupi procesu restauracije filmova sa te liste na čijem je vrhu, kao i prilikom više ranijih glasanja, film Ko to tamo peva scenariste Dušana Kovačevića i reditelja Slobodana Šijana.

Među prvih deset na listi su i Skupljači perja, Tri, Kad budem mrtav i beo, WR – Misterije organizma, Buđenje pacova, Maratonci trče počasni krug, Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT, Marš na Drinu i Podzemlje.

“Došli smo do reprezentativne liste koja će nam pomoći u određivanju prioriteta za restauraciju. Cilj je da dela iz istorije naše kinematografije javnosti možemo da prikažemo na kvalitetnim kopijama”, zaključio je Pantelić.

Pojedini filmovi na listi su nastali u saradnji sa stranim producentima ili su plod međurepubličke saradnje u bivšoj Jugoslaviji.

Lista 100 srpskih filmova koji su postali kulturno dobro od velikog značaja

Karađorđe ili Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa (1911) – kasnije predložen za kulturno dobro od izuzetnog značaja
Čudotvorni mač (Vojislav Nanović, 1950)
Ešalon doktora M. (Živorad Žika Mitrović, 1955)
Veliki i mali (Vladimir Pogačić, 1956)
Pop Ćira i pop Spira (Sofija Soja Jovanović, 1957)
Subotom uveče (Vladimir Pogačić, 1957)
Sam (Vladimir Pogačić, 1959)
Kapetan Leši (Živorad Žika Mitrović, 1960)
Ljubav i moda (Ljubomir Radičević, 1960)
Dvoje (Aleksandar Saša Petrović, 1961)
Prekobrojna (Branko Bauer, 1962)
Čudna devojka (Jovan Živanović, 1962)
Dani (Aleksandar Petrović, 1963)
Marš na Drinu (Živorad Žika Mitrović, 1964)
Čovek iz hrastove šume (Miodrag Popović, 1964)
Devojka (Mladomir Puriša Đorđević, 1965)
Gorki deo reke (Jovan Živanović, 1965)
Tri (Aleksandar Saša Petrović, 1965)
Čovek nije tica (Dušan Makavejev, 1965)
Kako su se voleli Romeo i Julija? (Jovan Živanović, 1966)
Povratak (Živojin Pavlović, 1966)
Roj (Miodrag Popović, 1966)
San (Mladomir Puriša Đorđević, 1966)
Tople godine (Dragoslav Lazić, 1966)
Buđenje pacova (Živojin Pavlović, 1967)
Jutro (Mladomir Puriša Đorđević, 1967)
Kad budem mrtav i beo (Živojin Pavlović, 1967)
Ljubavni slučaj, ili Tragedija službenice PTT (Dušan Makavejev, 1967)
Nemirni (Vojislav Kokan Rakonjac, 1967)
Praznik (Đorđe Kadijević, 1967)
Skupljači perja (Aleksandar Saša Petrović, 1967)
Biće skoro propast sveta (Aleksandar Saša Petrović, 1968; nedostaje negativ filma)
Delije (Miodrag Popović, 1968)
Nevinost bez zaštite (Dušan Makavejev, 1968)
Pohod (Đorđe Kadijević, 1968)
Sveti pesak (Miroslav Antić, 1968)
Bitka na Neretvi (Veljko Bulajić, 1969)
Vrane (Ljubiša Kozomara, Gordan Mihić, 1969)
Rani radovi (Želimir Žilnik, 1969)
Zaseda (Živojin Pavlović, 1969)
Bubašinter (Milan Jelić, 1971)
Doručak sa đavolom (Miroslav Antić, 1971)
Majstor i Margarita (Aleksandar Saša Petrović, 1971, nedostaje negativ filma)
Mlad i zdrav kao ruža (Jovan Jovanović, 1971)
WR: Misterije organizma (Dušan Makavejev, 1971)
I bog stvori kafansku pevačicu (Jovan Živanović, 1972)
Tragovi crne devojke (Zdravko Randić, 1972)
Derviš i smrt (Zdravko Velimirović, 1974)
Užička republika (Živorad Žika Mitrović, 1974)
Kičma (Vlatko Galić, 1975)
Zimovanje u Jakobsfeldu (Branko Bauer, 1975)
Salaš u Malom Ritu (Branko Bauer, 1976)
Čuvar plaže u zimskom periodu (Goran Paskaljević, 1976)
Beštije (Živko Nikolić, 1977)
Miris poljskog sveća (Srđan Karanović, 1977)
Pas koji je voleo vozove (Goran Paskaljević, 1977)
Specijalno vaspitanje (Goran Marković, 1977)
Hajka (Živojin Pavlović, 1977)
Kvar (Miloš Radivojević, 1978)
Tren (Stole Janković, 1978)
Nacionalna klasa (Goran Marković, 1979)
Zemaljski dani teku (Goran Paskaljević, 1979)
Majstori, majstori! (Goran Marković, 1980)
Ko to tamo peva (Slobodan Šijan, 1980)
Petrijin venac (Srđan Karanović, 1980)
Splav meduze (Karpo Aćimović-Godina, 1980)
Banović Strahinja (Vatroslav Mimica, 1981)
Dečko koji obećava (Miloš Radivojević, 1981)
Pad Italije (Lordan Zafranović, 1981)
Ritam zločina (Zoran Tadić, 1981)
Sezona mira u Parizu (Predrag Golubović, 1981)
Variola vera (Goran Marković, 1982)
Maratonci trče počasni krug (Slobodan Šijan, 1982)
Balkan ekspres (Branko Baletić, 1983)
Nešto između (Srđan Karanović, 1983)
Balkanski špijun (Božidar Nikolić, Dušan Kovačević, 1984)
Davitelj protiv davitelja (Slobodan Šijan, 1984)
Varljivo leto ’68 (Goran Paskaljević, 1984)
Čudo neviđeno (Živko Nikolić, 1984)
U raljama života (Rajko Grlić, 1984)
Jagode u grlu (Srđan Karanović, 1985)
Otac na službenom putu (Emir Kusturica, 1985)
Život je lep (Bora Drašković, 1985)
Bal na vodi (Jovan Aćin, 1986)
Lepota poroka (Živko Nikolić, 1986)
Lijepe žene prolaze kroz grad (Želimir Žilnik, 1986)
Slučaj Harms (Slobodan D. Pešić, 1987)
Već viđeno (Goran Marković, 1987)
Kako je propao rokenrol (Zoran Pezo, Vladimir Slavica, Goran Gajić, 1989)
Sabirni centar (Goran Marković, 1989)
Seobe (Aleksandar Saša Petrović, 1989)
Virdžina (Srđan Karanović, 1991)
Mi nismo anđeli (Srđan Dragojević, 1992)
Tito i ja (Goran Marković, 1992)
Underground (Emir Kusturica, 1995)
Lepa sela, lepo gore (Srđan Dragojević, 1996)
Bure baruta (Goran Paskaljević, 1998)
Crna mačka, beli mačor (Emir Kusturica, 1998)
Rane (Srđan Dragojević, 1998)
Nož (Miroslav Lekić, 1999)

Pročitaj i ovo:  Kredit Razvojne banke za kulturno nasleđe

Jugoslovenska kinoteka/Kreativna Srbija
Foto Printscreen Jugoslovenska kinoteka Promo poster

Ostavite odgovor