Zvuči malo verovatno, ali ideja da se masovno radi od kuće uopšte nije nastala 2020. godine. Starija je barem 40 godina.

Naime, još osamdesetih psiholozi, arhitekte i tehnološki vizionari raznih struka razmišljali su o različitim modelima rada od kuće.

Onda je došla pandemija i ubrzala razmišljanja. Ko god je mogao, ostao je kod kuće, a dom čoveka postao je radno mesto, restoran, vrtić, škola i trim sala.

Srećom ne zadugo. Ipak, nije trebalo puno da se zaključi da je mnogo da od kuće postane kancelarija, jer čak i da učinimo sve što možemo u opremanju takvog radnog prostora tik do spavaće sobe, nešto krupno je nedostajalo.

Dobro pogađate, nedostajali su ljudi – ne samo vaše drage kolege, koje ste s radošću grlili svakog dana kada biste došli u kancelariju, nego ljudi generalno. Žamor, koraci, dovikivanje, sastanci kojima je prethodilo neobavezno pričanje i smejanje.

U čemu je promenjen odlazak u kancelariju

Odlazak u kancelariju, to je prva istina, nije bio samo posao. Pre pandemije odlazilo se tamo da se završe obaveze. Posle pandemije, izgleda da će se najpre odlaziti tamo da bi se vraćala motivacija za rad. Kancelarije su na taj način prošle transformaciju od radnog prostora do prostora kulture. To više nije ni hibridna kancelarija, jer to smo probali za ovih godinu i nešto meseci, zato to mora biti nešto drugo. Prvenstveno, trebalo bi da odgovori na sledeće potrebe: društvene veze, osećaj radnog prostora, podsticanje inovacija, motivisanje na učenje i razvoj.

Zadatak za psihologe, arhitekte i ljude od tehnologije opisan je ovako:

Kreirajte novi model prostora koristeći inteligentni, tehnički unapređen dizajn da preobratite ergonomska rešenja prostora u socijalno angažovano mesto organizacione kulture.

Kognitivna psihologija i neuropsihologija potvrdile su jednu staru pretpostavku: spoznaja ne zavisi samo od toga kako mozak obrađuje signale već i od okruženja u kome se ti signali obrađuju. Biti u zajedničkom prostoru ljudima pomaže da bolje tumače tuđa raspoloženja i želje, bolje grade socijalne veze. Ne samo empatiju, nego pre svega takve veze gde neverbalno dopunjuje verbalno, omogućava potpuni doživljaj razgovora i puno razumevanje sagovornika. Hemija mozga, dokazano je, nije ista u tim ljudskim trenucima od one u običnim transakcionim susretima, na koje sve više lične Zoom događaji.

Prema istraživanju Microsofta, broj sastanaka za rešavanje običnih pitanja se povećao radom na daljinu. Ljudima je nedostajalo puno ove opisane hemije i neverbalnih podataka, da bi kreirali znanje i informaciju o projektu na kome su. To je naročito važilo za juniorske pozicije, koji su najviše profitirali sedeći, slušajući i posmatrajući zajedničke sastanke tima. Stručnjaci Instituta za tehnologije Masačusets su potvrdili ovo nakon istraživanja: susret licem u lice je najbolji prediktor produktivnosti.

Kompanije traže ne samo produktivnost, već kreativnost u pristupu poslu, a kreativnost je grupni proces. Zato, kancelarije nam trebaju, ali novi tip radnog prostora za nove stare ljude.

Kako postaviti zadatak uređenja radnog prostora

Stručnjaci koji su prionuli da to rešavaju postavili su tri glavna stuba temelja za svoj poduhvat. Njihov polaz je sledeći:

1) Novi prostor mora biti oblikovan za ljudske trenutke;
2) Prilagođen novom tehnologijom i
3) Uspešno da podstiče ljudske veze.

Ovo poslednje znači da osigurava druženje i povezivanje sa kolegama, ali i sa liderima, koji će sa svojim timovima provoditi više vremena. Neki modeli su već predloženi: jutarnji sastanci ponedeljkom su za nove i tekuće projekte, velnes sreda (časovi joge npr), kao i neizostavno trenuci za zajedničku kafu svakog popodneva. Za koji god sadržaj se odluči menadžment neke kompanije, morao bi da vodi brigu o tome da se stariji i mlađi članovi tima druže, razmenjuju priče o projektima i životu i da članovi tima neformalno traže savete jedni od drugih.

Kada je reč o tehnologiji koju uzimamo u obzir kada budemo redizajnirali radni prostor, ona može pomoći u praćenju ponašanja ljudi u prostoru i utvrđivanju pravilnosti da bi se kreirali ili menjali modeli.

Tako je u jednoj firmi zaključeno da se umesto u malim zajedničkim prostorijama privatni razgovori obavljaju u hodniku kod lifta, pa su onda tu postavljene govornice, a male prostorije su ukinute. Tehnologija može takođe pomoći u grupisanju zaposlenih prema stilu rada. U svakom slučaju, tehnologija je od izuzetne pomoći kada je reč o radu od kuće.

Redizajnirati radni prostor i promeniti radne odnose

U aspektu prostora koji je oblikovan za ljudske trenutke, formula bi trebalo da bude jednako otvorenost i jednako privatnost. Elementi dizajna kako ga dizajneri vide trebalo bi i pored te univerzalne formule da imaju u vidu i „ćaskanje na uglu stepeništa do glasnih tračeva kod aparata za kafu“.

Kompanije koje inače prate trendove, već su pokrenule promene u dizajnu radnog prostora, bolje rečeno radnog vremena u velikom povratku u kancelarije.

Sada, kada je u toku masovnije vraćanje u kancelarije, trebalo bi imati na umu da ljudi u radnom prostoru nisu više prinuđeni da sede za svojim računarima ili da odlaze na sastanke, jer je mnogo važnija kultura komunikacije i povezivanje na druge razne načine, uključujući i časove meditacije i joge.

Naravno, neke industrije zahtevaju veći udeo samostalnog rada i veću prisutnost za monitorom. Ali to ne znači da se deo vremena ne može provoditi na način da se timske mreže ojačaju i ljudi povežu, konačno, radi kreativne interakcije. Jer je kreativnost kolektivni proces.

Pročitajte više o hibridnom prostoru u članku Harvard Business Review.

Autorka je Head of Learning & Development at Tack TMI Adria – A GI Group Company