Na osnovu podataka o fiksnim investicijama i broju zaposlenih po gradovima i opštinama moguće je izvršiti puno interesantnih i korisnih analiza, piše Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija i u preglednom članku daje podatke o investicijama po zaposlenom u prerađivačkoj industriji i njihov odnos, kao i koliko utiču na rast zaposlenosti ili njihovo odsustvo na pad investicionih aktivnosti.

Ukupna vrednost investicija u osnovna sredstva u prerađivačkoj industriji Srbije bila je 13,7 milijardi evra u prethodnoj deceniji, što daje po 1,37 milijardi evra u proseku godišnje. Najveća vrednost je bila u 2012. kada je iznosila 1,8 milijardi evra i bila je posledica početka poslovanja Fijata u Kragujevcu jer je Šumadijska oblast imala registrovanih 746 miliona evra.

Fiskalna konsolidacija je kroz pad domaće tražnje uticala da od 2013. do 2017. godine vrednost investicija bude između 1,1 i 1,25 milijardi evra da bi se sa rastom plata i penzija nivo investicione aktivnosti u prerađivačkoj industriji povećavao na 1,53 u 2018, 1,66 u 2019. i 1,7 milijardi u 2020.

Investicije u Srbija – sever (7,1 milijardi evra) bile su neznatno veće u odnosu na Srbija – jug (6,6 milijardi evra).

Grad Niš na niskoj poziciji

Najveću vrednost investicija imala je Vojvodina (5,7 milijardi) ispred Šumadije i Zapadne Srbije (ŠiZS) sa 4,3 milijarde, zatim Južna i Istočna Srbija (JiIS) sa 2,2 milijarde dok je Beograd bio na poslednjem mestu sa 1,4 milijardi evra. Pozicija Beograda ovde je u skladu sa činjenicom da je u većini uslužnih delatnosti Beograd na prvom mestu sa izuzetno velikim udelom u ukupnim ulaganjima i da investicije u industriji služe regionalnom razvoju ostatka Srbije, zaključuje Zdravković.

Južnobanatski okrug imao je najviše investicija, sa 1,81 milijardom evra, ispred Šumadijskog okruga (1,57), Južnobačkog (1,49) i Sremskog (927 miliona evra), dok su svi ostali okruzi imali u proseku manje od 50 miliona evra godišnje. Najmanje ulaganja su u Zaječarskom, Raškom, Topličkom, Pčinjskom i Braničevskom kraju.

Gledajući po gradovima, najviše investicija u prerađivačkoj industriji bilo je u Pančevu, Kragujevcu, Novom Sadu, Pirotu, Kruševcu i Smederevu, Subotici i Šapcu. U odnosu na Beograd sa 1.394 miliona evra, Novi Sad ima 868 miliona evra, što je po stanovniku više nego u Beogradu. Niš je treći grad po veličini i nekada veliki industrijski centar u Srbiji a u protekloj deceniji je sa 179 miliona evra bio tek na 19. mestu.

Zlatiborski okrug imao je u protekloj deceniji samo 336 miliona evra investicija, a grad Užice je na 22. mestu tabele gradova sa tek 146 miliona evra.