Evrostat je objavio saopštenje (link) o potrošnji domaćinstava u članicama EU u 2020. godini. U toj godini lična potrošnja u EU je smanjena bez presedana za 8 odsto u odnosu na 2019. U svim članicama EU je smanjena potrošnja domaćinstava.

Najveće godišnje smanjenje potrošnje smanjeno je od kada postoji vremenska serija usled efekata pandemije COVID-19. Mere socijalnog distanciranja, ograničenja vlada na kretanje ljudi i ne-esencijalne ekonomske aktivnosti teško su pogodili ličnu potrošnju.

Kada se poredi 2019.sa 2020. najveće smanjenje je imala Malta (-22%), zatim Hrvatska, Španija i Grčka (sve oko -16%). Na drugoj strani najmanje smanjenje imale su Slovačka i Danska (obe oko -2%), zatim Litvanija i Poljska (obe oko -3%).

Srbija je imala najmanje smanjenje lične potrošnje od -1,2 procenta u 2020. i ovo je odličan rezultat. Ipak, taj rezultat, treba da bude sagledan u dužem vremenskom periodu. Za Srbiju postoje podaci od 1995. i od te godine do 2001. lična potrošnja je povećana za manje od 1 posto. Dinamiku lične potrošnje možemo podeliti na dva pod-perioda: do svetske ekonomske krize u 2008. i nakon nje. Od 2000. do 2008. lična potrošnja je imala izuzetno brzi rast i nakon nje je ona stagnirala. Do 2008. je lična potrošnja povećana za 56,3 odsto i od 2008. do 2020. ona je povećana samo za 1,4 procenta.

Srbija je imala najviše godina sa padom lične potrošnje, dok su Mađarska i Grčka imale smanjenje lične potrošnje u sedam godina. Lična potrošnja je prvi i jedini put smanjena u 2020. u sedam zemalja i to u: Norveškoj, Poljskoj, Švedskoj, Švajcarskoj, Belgiji, Francuskoj i Austriji.

Lična potrošnja u EU je u 2020. bila za 1,9 procenta veća nego u 2010. dok je u odnosu na 2001. povećana za 13,3 odsto. U Srbiji je lična potrošnja povećana za 5,5 procenta i za 59,5 odsto. U EU je lična potrošnja stagnirala u celom periodu dok je u Srbiji ona imala dinamičan rast do 2008.

U odnosu na 2010. dinamičniji rast lične potrošnje od Srbije imalo je 20 zemalja dok je 11 zemalja imalo sporiji rast od Srbije pri čemu je 7 zemalja imalo manji nivo nego u 2010. U odnosu na 2001. veći rast lične potrošnje u odnosu na Srbiju imalo je sedam zemalja: Rumunija, Litvanija, Bugarska, Poljska, Letonija, Estonija i Slovačka. Norveška (+57,2%) i Island (+57,1%) su imale malo manji rast od Srbije, ali sa mnogo manje godina u kojima je lična potrošnja smanjivana, Norveška samo u 2020. a Island u šest godina.

Na osnovu priloženih podataka možemo zaključiti da je:

1. Odličan podatak da je u 2020. Srbija imala najmanji relativan pad lične potrošnje u 2020.
2. Veliki rast dugova preduzeća i stanovništva doveo je do brzog rasta lične potrošnje do 2008. i uticao je na dugoročnu stagnaciju nakon te godine.
3. Sadašnje zaduživanje države, preduzeća i stanovništva usloviće dugoročnu stagnaciju i u trećoj deceniji 21. veka.

Miroslav Zdravković, portal Makroekonomija