Vrednost izvoza štampanih proizvoda povećana je u svetu sa 2.588 hiljada evra u 2008. na 4.027 hiljada evra u 2015, što je porast za 55,6 odsto u evrima. U odnosu na 2014. porast je iznosio 1,6 procenata. Ovaj tržišni segment – reklamni materijal i katalozi – u svetu smanjio je vrednost sa 5,46 milijardi evra u 2008. na 4,64 milijarde evra u 2014. Najveći „opsenari“ štampanim materijalom su Nemci (1.098 miliona evra), zatim Česi (331 miliona evra), Belgijanci (324) i Italijani (321) ispred Amerikanaca (252 miliona evra).

Srbija se našla na nezadovoljavajućem 49. mestu u 2014, uz pad od nekoliko mesta u 2015, i ispred nje je bio evropski kvartet: Mađarska (42,9), Rumunija (16,4), Hrvatska (6,7) i Bugarska (6,2), dok su zemlje popularno nazvanog Zapadnog Balkana bile daleko iza Srbije.

Štampari reklamnog materijala iz Srbije, čuveni iz Valjeva, a ima ih i u drugim okruzima, najviše su zaradili od plasmana u Grčku (671 hiljada evra), Hrvatsku (605) i Crnu Goru (501), dok su strani štampari najviše para iz Srbije izneli u Poljsku (1.578 hiljada evra), Nemačku (763), i Dansku (523). Iz tih zemalja, naime, domaća privreda je uvozila usluge grafičke industrije.

Deficit u trgovini reklamnim materijalom je smanjen sa 4,3 miliona evra u 2008, na 0,9 miliona evra u 2015, više padom izvoza negoli rastom izvoza, i možemo očekivati prelazak u suficit u godinama pred nama. U toj kategoriji raznih štampanih stvari (HS 491199) preduzeća iz Srbije nisu baš dobro stajala do 2014. godine, ali je u 2015. došlo do zapaženih rezultata.

U ovoj kategoriji proizvoda vrednost svetskog izvoza povećana je sa 2.352 miliona evra u 2008, na 3.246 miliona evra u 2014, što dokazuje da je uprkos padu čitalačkih sklonosti, težnja ka materijalnom, pa bilo to i neki papiri, i to ne reklamni, i dalje jaka.

U 2014. najveći izvoznici poticali su iz SAD (555 miliona evra), Nemačke (326) i Kine (313), a Srbija je bila na 48. mestu sa 5,8 miliona eura. Ispred Srbije, od zemalja u okruženju bili su: Rumunija, Grčka i Mađarska, a Hrvatska je bila tri mesta iza Srbije, dok su ostale zemlje imale manju vrednost izvoza od jednog miliona eura. U 2015. godini izvoz iz Srbije povećan je na 12,3 miliona Eur i Srbija je napredovala u rangu za više od 10, a možda i 15 mesta. Imala je veći izvoz od svih zemalja u okruženju.

U svetu je izvoz dnevnih novina, žurnala i periodičnih časopisa smanjen sa 4,75 milijardi eura u 2008. na 3,7 milijardi eura u 2014, što je smanjenje za više od petine. Ukoliko ovde uključimo efekat jačanja dolara, smanjenje je dosta manje, ali i dalje postoji. Na svetskom tržištu štampe najbolje stoje: Nemačka (628 miliona Eur), SAD (616), UK (390), Francuska (303) i Poljska (265), u 2014, bez promena u rangu u 2015.godini.

Srbija je u 2014. bila na 25. mestu i u 2015. godini pala je za dva mesta jer su povećanje izvoza, iznad vrednosti iz Srbije, imali Švedska i Japan. Reklo bi se da smo u dobrom društvu. Od susednih zemalja ispred Srbije je bila Hrvatska na 23. mestu, dok je Rumunija na 24. mestu.

Iza ove tri zemlje, slede Mađarska, sa 12,8 miliona eura u 2014. i na 32. mestu, i BiH na 53, Crna Gora na 54 i Bugarska na 55. mestu, sve sa po malo više od milion eura izvoza. Makedonija je bila na 72, a Albanija na 138. mestu, kao prva po rangu u abecednom nizu zemalja bez registrovanog izvoza novina.

Iz Srbije je štampa u 2015. godini (18,1 miliona evra) išla u 22 zemlje, a najviše u Crnu Goru (5,5 miliona evra), BiH (5,3), Dansku (2 miliona Eur, veoma neobično), Nemačku (milion), Rumuniju (milion), Makedoniju BJR (751 hiljada evra), Sloveniju (717) i Hrvatsku (580 hiljada eura). Kada je region u pitanju, iz Hrvatske je (19 miliona evra), štampa išla takođe u 22 zemlje, a najviše u Sloveniju (6 miliona evra), BiH (5,4), Austriju (4,1) i Srbiju (1,1 miliona evra). U pogledu uvoza novina i štampe po zemljama u Srbiju, ukupno dolazi u Srbiju štampa iz takođe 22 zemlje, a najviše iz Crne Gore (1,25 miliona eura), Hrvatske (1 milion), BiH (596 hiljada eura), Mađarske (295) i Nemačke (174). Iz Slovenije je uvoz smanjen sa 2.273 hiljada evra u 2008. na 169 hiljada evra u 2015. godini. Izgleda da je slovenačka grafička i novinska industrija najviše na gubitku.

M. Zdravković / Makroekonomija.org