5 min 2 godine

Evropski parlament usvojio je 20. januara predlog o zabrani praćenja građana na internetu putem kastomizovanih oglasa koje korporacije pretraživači kao što je Google i korporativne društvene mreže tipa Facebook/Meta kreiraju kao plaćenu uslugu oglašivačima.

– Čak 98,5 posto prihoda Facebooka/Meta i 83,3 posto prihoda Googlea se ostvaruje oglašavanjem. Korisnici vrlo često nisu ni svjesni da gledaju u oglas, a ne u obični sadržaj, niti kako su web stranice došle do njihovih podataka na osnovi kojih im se pojavljuje oglas! Da nas neko tako prati na ulici bilo bi ilegalno, pa samim time treba biti ilegalno i na internetu – izjavila je Biljana Borozan, hrvatska poslanica u Evroparlamentu koja je učestvovala u poslaničkoj grupi za zagovaranje ovih ograničenja, a prenosi zagrebački Jutarnji list.

Zakon o digitalnim uslugama (Digital Services Act – DSA) definiše jasne mogućnosti i odgovornost za pružaoce posredničkih usluga, a posebno za onlajn platforme, kao što su društvene mreže. DSA uspostavlja mehanizam „obaveštenja i radnji“, kao i zaštitne mere za uklanjanje nelegalnih proizvoda, usluga ili sadržaja na mreži. Pružaoci usluga hostinga treba da postupe po prijemu takvog obaveštenja „bez nepotrebnog odlaganja, uzimajući u obzir vrstu nelegalnog sadržaja koji se obaveštava i hitnost preduzimanja radnji“. Poslanici Evropskog parlamenta su takođe uključili jače zaštitne mere kako bi osigurali da se obaveštenja obrađuju na neproizvoljan i nediskriminatoran način i uz poštovanje osnovnih prava, uključujući slobodu izražavanja.

Tržišta na mreži moraju da obezbede da potrošači mogu da kupuju bezbedne proizvode na mreži, kažu poslanici, jačajući obavezu praćenja trgovaca (princip „Upoznaj svog poslovnog kupca“).

Velike platforme neće više moći da prate i kreiraju profil korisnika, niti da omogućavaju nebezbednu prodaju putem oglasa

Veoma velike onlajn platforme (VLOP) biće predmet posebnih obaveza zbog posebnih rizika koje predstavljaju u vezi sa širenjem nelegalnog i štetnog sadržaja. DSA bi pomogao da se uhvate u koštac sa štetnim sadržajem (koji možda nije protivzakonit) i širenjem dezinformacija uključivanjem odredbi o obaveznim procenama rizika, merama za smanjenje rizika, nezavisnim revizijama i transparentnosti takozvanih „sistema preporuka“ (algoritama koji određuju šta korisnici vide).

Pročitaj i ovo:  Kreativna Evropa 2014: šta donosi kreativnom preduzetništvu

Parlament je uneo nekoliko izmena u predlog Evropske komisije, uključujući:

  • oslobađanje mikro i malih preduzeća od određenih obaveza DSA;
  • ciljano oglašavanje: tekst pruža transparentniji i informisaniji izbor za primaoce digitalnih usluga, uključujući informacije o tome kako će se njihovi podaci monetizovati. Odbijanje pristanka primaocu neće biti teže ili dugotrajnije od davanja saglasnosti. Ako je njihova saglasnost odbijena ili povučena, primaocima će se dati druge opcije za pristup onlajn platformi, uključujući „opcije zasnovane na oglašavanju bez praćenja“;
  • biće zabranjene tehnike ciljanja ili pojačavanja podataka maloletnika u svrhu prikazivanja oglasa, kao i ciljanje pojedinaca na osnovu posebnih kategorija podataka koje omogućavaju ciljanje ugroženih grupa;
  • kompenzacija: primaoci digitalnih usluga i organizacije koje ih predstavljaju moraju biti u mogućnosti da traže obeštećenje za bilo kakvu štetu nastalu zbog toga što platforme ne poštuju svoje obaveze dužne pažnje;
  • onlajn platformama treba zabraniti korišćenje tehnika obmanjivanja ili guranja u kupovinu kako bi uticale na ponašanje korisnika putem tzv „tamnih obrazaca“ tj dark patterns oglasa koji služe kao mamci za kupovinu i obmanu potrošača;
  • veći izbor za rangiranje zasnovano na algoritmu: VLOP-ovi treba da obezbede bar jedan sistem preporuka koji nije zasnovan na profilisanju.

Prema podacima Eurostata, u 2021. godini većina kompanija iz EU bila je prisutna na internetu, a 78 odsto firmi imalo je sopstvenu veb prezentaciju, dok je 59 procenata koristilo društvene medije za reklamu, a 22 odsto organizacija imalo je i e-prodavnicu, što je manje nego 2019. Najviše oglasa na društvenim mrežama imalo je 26 odsto firmi iz Španije i svaka peta u Finskoj, Holandiji, Kipru i Irskoj, dok je najmanje takvih firmi bilo u Bugarskoj i Mađarskoj, 4 odnosno 3 odsto. Čak 38 odsto danskih i 34 procenta švedskih kompanija prodavalo je preko interneta. U Srbiji je 27 odsto preduzeća prodavalo preko interneta, dok je 2019. godine taj procenat bio 29. Time je Srbija bolja od Bugarske u kojoj je samo 10 odsto preduzeća koristilo internet prodaju.

Pročitaj i ovo:  CulturEU - novi vodič za finansiranje kreativnog sektora Evrope

Fotografija Unsplash

Ostavite odgovor