Kreativna Srbija®

Ljudi pišaju na vas svaki dan. Uvale vam se u život, snime vas i odu. Cere vam se sa visokih zgrada i čine da se osećate malima. Šalju vam neumesne komentare sa autobusa i poručuju vam da niste dovoljno seksi ili da se zabava dešava negde drugde. Na televiziji čine da se vaša devojka oseća neprijatno. Imaju pristup najsofisticiranijoj tehnologiji sveta i prave vas volovima. Oni su oglašivači i smeju vam se. Vama je, naravno, zabranjeno da im priđete. Vlasnici trgovinskih marki, intelektualne svojine i autorskog prava mogu da kažu šta god hoće i kad hoće bez ikakvog rizika od kažnjavanja.

Fuck that. Svaki oglas u javnom prostoru koji vam ne da izbor da ga vidite ili ne, je vaš. Vaš je da ga uzmete, preoblikujete i iskoristite na drugi način. Možete uraditi šta god želite sa njim. Tražiti dozvolu je kao kad biste tražili dozvolu da pridržite kamen nekome ko vam ga upravo baca na glavu.

Vi ne dugujete kompanijama ništa. Još manje, naročito im ne dugujete poštovanje. Oni duguju vama. Oni su prepakovali svet da bi stavili sebe ispred vas. Nikad od vas nisu tražili odobrenje za tako nešto, zato nemojte ni pomišljati da to isto tražite od njih.“

Vreme je da svet priča bolje priče

Ovo je rekao Banksi (Banksy), verovatno najpoznatiji street-art / grafiti umetnik poznat i po prepravljanju reklama i kreativnom narugivanju velikim brendovima kroz dekonstrukciju njihovog značenja. Osnivač Gudvertajzinga, Tomas Kolster (Thomas Kolster) misli slično: ako hoćemo bolji svet, moramo pričati bolje priče. Međutim, Kolster nema univerzalnu poruku motivisanu neprofitnom ili idejom čovekoljublja ili samooslobađanja.

On je samo otkrio kako ćemo efikasnije preneti poruku, ako hoćete i bolje zarađivati, ako objavljujemo da svet činimo boljim, umesto da kažemo kupite ovu igračku i vaše dete će biti apsolutna zvezda u vrtiću. Kolster je zapravo uvideo da je svet zasićen reklamama pravljenim na isti kalup, gde se više ništa ne razlikuje jedno od drugog. Prvo zato što je svaki proizvod danas manje-više u istom registru kvaliteta, drugo, zato što stvarno manjka kreativnosti u osmišljavanju reklame koja će izdvojiti jedinstvenu prodajnu prednost npr. paste za zube u odnosu na stotine drugih sličnih sredstava. U stvarnosti, dakle, ne postoji više jedinstvena prodajna prednost ili je veoma teško prepoznatljiva.

Kolster poručuje Pokažite da vam je stalo i ljudi će početi da pokazuju da mare. Kada advertajzing/oglašavanje počinje da bude u službi dobra, postaje gudvertajzing (goodvertising). Govorite ljudima o dobru, ukažite na rešenje i izvore problema i ljudi će početi da kreiraju održiviji svet, a ne svet koji se zasniva na potrošačkom mentalitetu i pojačanom instinktu posedovanja.

Kako prepoznati zloupotrebu oglašavanja

Kako se otrgnuti i prepoznati zloupotrebu, tj. reklamu kojoj je cilj profit a ne bolji svet? Pravila nema. Kao i brend koji se prepoznaje ne racionalno, već intuitivno, tako ćemo i mi verovati jednoj ali ne i drugoj gudvertajzing reklami. Ionako među prijateljima nemamo samo puke moraliste ili idealiste kojima je druženje sa nama vrednost iznad svake druge vrednosti i svrhe. Gađenju nema mesta, jer će uvek biti kompanija kao što je Koka Kola koja će ne samo uoči Božića lansirati novu medijsku kampanju o boljem čoveku u vama ili o sentimentu poljupca i voljenja drugog ljudskog bića. Komercijalna poenta oglašavanja ostaje ista – privući nove kupce, osvežiti brend, podići prodaju, učiniti da se konkurencija oseća loše…

Počnite sa iskrenošću, kaže Tomas i pita da li je vaš proizvod fer, plaćate li porez, izrabljujete li radnike, da li vaš proizvod sadrži nedozvoljene supstance… Zato što čak i najbolju reklama ne može pobediti negativni publicitet. Rešenje je prosto – budite iskreni i budite fer. Time zavređujete mesto u svetu koji traga za rešenjem i za samoodrživim razvojem. Nakon što postanete iskreni, stičete pravo da pošaljete kreativnu oglasnu poruku i objasnite kroz priču kako vaš proizvod zaista doprinosi tom boljem i samoodrživom svetu.

Fotografija Pixabay