Udruženje muzičkih autora Srbije, SOKOJ, prenosi glavne nalaze CISAC-a, Međunarodne konfederacije društava autora i kompozitora, za 2020. godinu. Svake godine, ovo međunarodno udruženje prati i objavljuje podatke o autorskim prihodima i stanju autorskog prava u muzičkoj industriji i srodnim kulturnim industrijama iz 123 zemlje sveta. U ovogodišnjem izveštaju prvi put se vidi veliki pad prihoda od prikupljenih naknada za autorska i srodna prava tokom 2020. godine, zbog krize izazvane pandemijom virusa COVID19 .
Globalni prihodi autora u tradicionalnim kulturnim industrijama gde su osim muzike, još i grupe delatnosti audiovizuelnih i izvođačkih/dramskih umetnosti, kao i književnih autora opali su za 9,9 odsto tokom 2020. godine, što ukupno čini više od milijardu evra gubitka, u odnosu na prethodnu 2019. godinu.
Najveći pad prihoda od autorskih prava, od 10,7 odsto, zabeležen je u muzičkoj industriji, koja je ujedno i najveći generator prihoda od autorskih prava (skoro 88% ukupnih prihoda svih članica CISAC-a dolazi od autorskog prava iz muzičke industrije). Ovaj rezultat očekivan je zbog lokdauna i potom strogih mera izolacije i ograničavanja pristupa javnim prostorima, otuda najveći pad zabeležen je kod prihoda od nastupa uživo i koncerata, čak 45,5 odsto.
Svetsko tržište autorskog prava muzičke industrije godišnje vredi 8,19 milijardi evra, koliko su i bili prihodi na kraju 2019. godine.
Povećan prihod od digitalnih usluga
Očekivano, striming servisi i digitalne usluge preko platformi za emitovanje muzike su povećani, tako da su zabeležili rast za čak 16,6 odsto u odnosu na 2019. godinu. Prihodi su došli od pretplata na video-on-demand usluge i usluge emitovanja muzike preko specijalizovanih platformi. Prva reakcija brojnih autorskih udruženja, na prvom mestu kompozitorskih, jeste da licenciraju svoj repertoar na digitalnim platformama i servisima, kakav je na primer, francuski brend Deezer. Prihodi su povećani i preko YouTube, koji je godinama unazad omogućavao da muzički autori zarađuju od emitovanja muzike preko ove mreže.
Najveći digitalni rast zabeležila su tržišta Tajlanda (130 odsto!), Indonezije (52,6%), potom Meksika, Vijetnama, Kanade i Južne Koreje, a u Evropi Velike Britanije, koji imaju i najveće udele na svetskom tržištu autorskih digitalnih usluga.
U visini prikupljene naknade vodi Evropa tj. tržište zapadnoevropskih zemalja, iako je pretrpelo najveći udar zbog pada prihoda u segmentu koncerata i živog izvođenja, budući da je to tržište pre epidemije bilo vodeće u svetu.
Prihodi od tantijema od radiotelevizijske difuzije muzike i drugih autorskih dela su takođe pali, i to za 4,3 odsto. Ovi prihodi čine čak 40 odsto ukupnih prihoda autora, i iznose oko 4 milijarde evra godišnje.
Izveštaj pominje od zemalja u regionu slučaj Hrvatske gde je Hrvatsko društvo skladatelja ZAMP imalo pad od 15 odsto prihoda u odnosu na njihovu rekordnu 2019. godinu. Ipak, ovo udruženje je zabeležilo porast prihoda od digitalnih usluga i servisa za čak 193,4 odsto, što je jedan od najviših u svetu.
Sokoj prenosi reči predsednika CISAC-a, poznatog kao jednog od osnivača grupe ABBA. Muzičar Björn Ulvaeus istakao je da se iz iskustva globalne pandemije koja je zadesila muzičku industriju mogu zaključiti dve stvari: prva da je za muzičku industriju veliki značaj digitalnih servisa i platformi. „Jer su ti servisi na sigurnom putu da postanu glavni izvor prihoda autora u budućnosti“. Drugi važan uvid je da ti prihodi „ipak nisu dovoljni za dostojanstven život i fer naknadu, kada se rasporede na milione autora širom sveta“.
Srbija bez većih oscilacija, ali i bez značajnijeg učešća na tržištu autorskog prava u muzici i izdavaštvu
SOKOJ ističe da je naplata prihoda i distribucija naknada u Srbiji među muzičkim autorima, gotovo ostala ista kao 2019. godine, zbog čega su dobili priznanje iz CISAC-a. Učešće srpske muzičke industrije u svetskoj je manje od 0,1 odsto i Srbija se ne pojavljuje u prvih 50 zemalja po ukupnom šeru.
Od zemalja iz regije, Slovenija je na značajnom 16. mestu, sa čak 7 evra zarade po glavi stanovnika (prva je Švajcarska sa više od 22 evra per capita). Hrvatska ima značajnije prihode od autorskog prava, jer je 27. u svetu po prihodima po glavi stanovnika, od 3,97 evra. Srbija je na 38. mestu, sa prihodom od 1,82 evra po glavi stanovnika. Slovenija je sa Hrvatskom, dakle, ispred svih ostalih balkanskih zemalja, a Srbija je na četvrtom mestu, što je čini boljom i od većih i ekonomski razvijenih zemalja na Balkanu, uključujući i Bugarsku i Rumuniju, pa čak i Grčku.
Sudeći po ovim pokazateljima, region Balkana i posebno Zapadnog Balkana je minorno tržište u zaradama od autorskog prava u kulturnim industrijama. Zanimljivo je da je Crna Gora ispred Srbije, na 36. mestu sa prihodom od 1,86 evra per capita. Tržište kopirajta u kulturnim industrijama ima, dakle, značajniji udeo u ekonomiji C. Gore nego Srbije, barem kada je u pitanju dohodak po stanovniku.
Što se tiče ostalih kreativnih industrija globalno, vizuelne umetnosti uspele su da zarade dodatnih 198 miliona evra, uglavnom je to tržište i beležilo rast u svakoj zemlji, pa gotovo u svim zemljama ima značajan porast za petinu, čak 19,6 odsto u proseku. Najveći porast zabeležilo je tržište vizuelnih umetnosti Nemačke, za 53,5 odsto. Slično je u rastu i sa industrijom izdavaštva i knjižarstva, koja je porasla ali deset puta manje – za 5,3 odsto globalno.
Dramske umetnosti, tj pre svega pozorište i scenske delatnosti imale su veliki pad prihoda, za 44,4 odsto.
Region Centralne i Istočne Evrope preživeo je težak udar u ovim kulturnim industrijama, kada se pogleda ukupna statistika. Naime, jedini rast zabeležen je u vizuelnim umetnostima od tek 5 odsto, dok su sve ostale industrije zabeležile značajan pad.
Detaljan izveštaj o poslovanju muzičke industrije i drugih srodnih kulturnih industrija u 2020. godini dostupan je na linku CISAC.
Fotografija Unsplash