Nemačka korporacija Continental u Srbiji postoji od 2018 godine; pre tri godine otvorila je svoj centar za istraživanje i razvoj u Novom Sadu, da bi ove godine bila otvorena i hi-tech fabrika za proizvodnju elektronske opreme za automobilsku industriju. Sa generalnim direktorom kompanije Continental Automotiv Srbija, g. Sašom Ćoringom (Sasha Cioringa) razgovarali smo o tome kako Continental doprinosi tehnološkom i ekonomskom razvoju Novog Sada i Srbije ukupno, kakvi su im planovi i kako Continentalov menadžment vidi IT tehnološke i ljudske potencijale Srbije i njene komparativne prednosti.

Developed in Novi Sad – Made in Serbia

Gospodine Ćoringa, Continental je poznat po proizvodnji guma, ali sve više preuzima tržište automobilske elektronike. Nedavno je u Novom Sadu otvorena i fabrika savremene elektronske opreme za automobilsku industriju. Šta je specifičnost srpske fabrike  i gde se u agendama Continentala nalazi novosadska fabrika kada je u pitanju elektronika za automobile?

– Continental jeste poznat po proizvodnji guma za pre svega putnička i komercijalna vozila ali je to samo jedna četvrtina ukupnog poslovnog portfolia. Kompanija je danas jedan od globalnih lidera u razvoju i proizvodnji najsavremenije tehnologije i inovativnih rešenja za budućnost auto industrije.

Naš Istraživačko razvojni centar u Novom Sadu je deo Continental divizije Vehicle Networking Information (VNI) koja razvija i proizvodi rešenja za putničke automobile i komercijalna vozila poput instrument tabli, radara, sistema za pristup i otključavanje vozila pomoću pametnih telefona. U okviru centra rade tri poslovne jedinice – Commercial Vehicles and Services, Central Engineering i Connected Car Networking.

Danas, posle tri godine, naš R&D centar je postao jedan od vodećih Continentalovih centara u svetu.  Izuzetno sam ponosan na rezultate koje smo ovde za tri godine napravili, zahvaljujući pre svega našim inženjerima i njihovim rešenjima koja su “Developed in Novi Sad”. Jedno je inovativno rešenje za visoko autonomnu vožnju (HAD), zatim rešenje za budućnost instrument table.Tu je i RKE – Remote Keyless Entry, sistem za daljinsko otključavanje vozila bez ključa. Ovaj projekat je skoro u potpunosti razvijan u Novom Sadu, posebno za kupce kao što je MASERATI. To rešenje je inače deo tradicionalnih rešenja pristupa i otključavanja vozila. Uz to rešenje, postoji i COSMA i mi smo deo Continental Smart Access razvojne platforme koja predstavlja novu generaciju pristupa i pokretanja vozila pomoću mobilnih telefona.

Sada, kada smo otvorili fabriku u Novom Sadu dobili smo još jednu poslovnu jedinicu Human Machine Interface (HMI) čiji je fokus na proizvodima u unutrašnjosti vozila koji čine bogatijim i kvalitetnijim korisničko iskustvo vozača i putnika. Continental je jedan od globalnih tržišnih lidera u ovom sektoru i potražnja za proizvodima za auto industriju koji će se proizvoditi u Novom Sadu kao što su veliki ekrani, „head up display“, kamere u vozilu, kompleksni kokpit “high performance computer” raste značajno u godinama koje dolaze.

Autonomna vozila biće svakodnevica za pet do deset godina

Osim inovativnog rešenja kakav je HAD, koji ste pomenuli, koliko je Continental strateški okrenut proizvodnji delova autonomnih vozila? U čemu biste želeli da budete prepoznatljivi lideri kada je ova niša automobilske industrije u pitanju?

– Već neko vreme globalni trendovi u ovoj oblasti su autonomna vožnja, povezanost i uslužno korišćenje prevoza. Kao kompanija koja diktira trendove, Continental uveliko radi i prednjači u dizajnu, razvoju i proizvodnji rešenja za autonomna vozila. Za pet do deset godina automobili koji se voze sami biće realnost na putevima sveta a mi već kreiramo tu realnost. Poslovna jedinica Commercial Vehicles and Services čiji smo deo, razvila je rešenje za autonomnu vožnju kamiona (sistemi sa radarima, kamerama i senzorima) a upravo naši inženjeri su dali najveći doprinos tome.

To rešenje je na nivou 4, od ukupnih 5 nivoa autonomne vožnje, što znači da kamion ide sam u unapred defiinisanom okruženju. Ja sam imao to sjajno iskustvo i priliku da već vidim kako će to izgledati – učestvovao sam zajedno sa kolegama u test vožnji na jednom aerodromu i bilo je neverovatno.

Očekuje se veliki izvoz iz Continentalove fabrike u Novom Sadu

U Rumuniji držite 5 odsto izvoza. Često se čuje da ćete biti prvi izvoznik Srbije za nekoliko godina. Koliko je potrebno uvesti komponenti za finalni proizvod koji nameravate da izvezete? Drugim rečima, koliki bi bio procentualno neto izvoz u tom slučaju?

– Želim da naglasim činjenicu da je naša fabrika prva “high tech” fabrika u Novom Sadu do sada. U njoj ćemo proizvoditi vrlo skupu elektroniku za auto-industriju koja će generisati ogroman izvoz a ono što naši inženjeri ovde osmisle nosiće znak MADE IN SERBIA i biti deo modernih vozila i usluga širom sveta. 

Tu ćemo raditi sve, od kompletne proizvodnje mehaničkog dela proizvoda, proizvodnje njegove elektronske pločice pa do sklapanja (assembly) gotovih elektronskih proizvoda. Veliki udeo u troškovima izrade svakog našeg proizvoda, samim tim i u njegovoj  ceni ima i istraživanje i razvoj (R&D).

Ako govorimo o procentima, zbog uvoza elektronskih delova, neto izvoz će biti u proseku nešto manje od 50 odsto finalnog proizvoda i to zavisi od projekta do projekta. Neto izvoz je direktan doprinos naših zaposlenih, domaćih dobavljača i profita koji se ostvaruje u Srbiji.

Continental ima usko specijalizovane inženjere koje je sam prekvalifikovao, nismo konkurencija uslužnom IT sektoru

Fabrici u Novom Sadu prethodio je Centar za istraživanje i razvoj, koji je otvoren 2018. godine. IT zajednica Srbije, naročito novosadski startapi videli su vas kao konkurenciju koja zahvaljujući subvencijama države preuzima njihove inženjere. Šta je vaš odgovor danas, nakon tri godine? Da li ste i koliko doprineli IKT (ICT) eko sistemu Novog Sada i Srbije?

– Želim da kažem da nismo bili a nismo ni sada direktna konkurencija IT kompanijama i IT zajednici jer najveći deo ove industrije u Srbiji čine IT usluge (outsourcing). U našem R&D centru u Novom Sadu, manji broj, oko 40 odsto inženjera radi na razvoju softvera, a najveći broj njih se bavi elektronikom, mašinstvom, kvalitetom i testiranjem. Čak su i softver inženjeri veoma uska niša, rade takozvani “embedded software development” za auto industriju i veoma mali broj njih je promenio sektor, tj. prešao iz recimo gejminga ili usluga u “embedded development”. U većini slučajeva smo prekvalifikovali ljude iz oblasti elektrotehnike, mehatronike, industrijskog inženjeringa i naravno zaposlili veliki broj studenata završnih godina studija i tek diplomiranih. 

Srećan sam i zadovoljan što smo doneli znanje, visoku tehnologiju, kompletan razvoj proizvoda i sada proizvodnju sa fabrikom. Pored toga, podigli smo standard u zapošljavanju: veoma dobri uslovi rada, konkurentne plate, visok nivo “leadership”’-a,“work life” balans koncept,  zdrava korporativna kultura. To su pokazali i rezultati poslednjeg istraživanja Infostuda među ispitanicima sa IT tržišta rada gde smo na drugom mestu u Vojvodini a u prvih šest u Srbiji.

I konačno, i Novi Sad i Srbija su sada na mapi svetskih tehnoloških destinacija. To nije samo zahvaljujući nama, to je zajednički doprinos svih kompanija iz ove oblasti koje ovde posluju da se stvori okruženje i klima za IKT sektor  u kome svi mogu da se razvijaju, i startapi i veće kompanije i da sa druge strane, inženjeri imaju mogućnost izbora i priliku da se ono što oni rade adekvatno vrednuje i nagradi.

Podržavamo razvoj patentne privrede, naši patenti biće registrovani i u Srbiji

Šta je sa patentima, odnosno rešenjima koje vaši inženjeri osmisle, gde se oni registruju?

– Patenti se inače registruju po regionima i tamo gde želimo da budemo kompetitivni na tržištu tu je i važno da zaštitimo intelektualnu svojinu. Nameravamo da registrujemo patente i ovde, u Srbiji, pogotovo imajući u vidu unapređenja samog zakona iz te oblasti, ali želim da naglasim da to ne donosi toliko veliku dodatnu vrednost, koliko sama lokacija gde se on proizvodi i odakle se izvozi. Zbog toga je toliki značaj naše fabrike, jer će upravo u njoj nastajati veoma skupi proizvodi i biti prodavani u milionima primeraka po celom svetu. I tu je jasno, lokacija koja proizvodi ovde ostvaruje profit, kroz veliki izvoz i kroz velike poreze koji se na to plaćaju.

Daćemo podršku razvoju industrije veštačke inteligencije u Srbiji

Najavljujete i rad na istraživanju veštačke inteligencije? Ima li u tim planovima mesta i za domaće univerzitete, institute, mali i srednji biznis?

– Što se tiče veštačke inteligencije, smatramo da zbog projekata autonomne vožnje na kojima radimo i koje smo razvili, možemo biti jedan od lidera u toj oblasti. Već smo uspostavili saradnju sa Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu a nameravamo da imamo zajedničke projekte u okviru novog AI instituta – Istraživačko razvojnog instituta za veštačku inteligenciju Srbije.

Radujemo se što ćemo imati prilike da kao kompanija damo svoj doprinos ovoj temi od strateškog i nacionalnog i globalnog značaja. Činjenica da se Institut otvara u Novom Sadu, u Naučno tehnološkom parku govori u prilog tome koliko je Novi Sad postao centar tehnologije i tehnološkog razvoja u Srbiji pa i regionu, a zahvaljujući i kompanijama koje su tu otvorene i koje pored komercijalnih projekata imaju sluha i za podršku istraživanju i razvoju. I tu smo svakako otvoreni za saradnju, predloge i inicijative koje dolaze iz privrede, malog i srednjeg biznisa.

Šta Srbija može naučiti od Rumunije i Novi Sad od Temišvara

Poznato je da je srpska IT industrija uglavnom uslužna, umesto proizvodna i da je zbog toga pretrpela veliki udar prošle godine. U Rumuniji je obrnuto, iako je gejming industrija u Srbiji u blagoj prednosti u odnosu na rumunsku. Ekosistem za razvoj startapa u Bukureštu je poznat kao jedan od najboljih u Evropi. Šta biste vi preporučili domaćim startapima – koji su još pravci razvoja sem gejming industrije? Da li biste mogli biti partneri u tome?

– Dobar je primer Rumunije koji navodite, jer su imali izuzetan napredak i razvoj IT industrije, zahvaljujući opet i kompanijama poput Continentala koji danas tamo ima 21.000 zaposlenih, od toga čak 8.000 inženjera. A danas sam posebno ponosan zbog vesti i činjenice da je softverska firma UiPath, čiji je osnivač Rumun, izašla na njujoršku berzu i da već vredi 37,7 milijardi dolara.

Što se tiče IT industrije u Srbiji ona je poslednjih nekolika godina u ekspanziji i sada je već veliki broj ozbiljnih kompanija koje posluju u ovoj oblasti. Srpski IT inženjeri su na glasu i vrlo talentovani i to se u svetu prepoznaje. Ono što je njen nedostatak ako mogu tako da kažem, je to što se uglavnom većina firmi iz ove oblasti bavi outsourcingom, ne razvijaju kompletan proizvod i samim tim su osetljivije na krize i poremećaje na tržištu, poput ove koju je izazvala pandemija korona virusa prošle godine.

Voleo bih da se to promeni, da u Srbiji bude više firmi koje poput nas rade na razvoju kompletnog proizvoda, na inovativnim projektima i kompleksnim rešenjima za budućnost, da se znanje koje ovdašnji inženjeri imaju, materijalizuje u proizvodima koji će nastajati ovde i koji će uz to imati izuzetno veliki izvoz.

Tako da osim gejming industrije koja je ovde svakako u zaletu, jedan od pravaca razvoja domaćih startapa može da bude razvoj “high tech” proizvoda i novih tehnologija i trendova kao što je veštačka inteligencija, jer Srbi su inače veoma kreativni i fleksibilni, što je u startu velika šansa za uspeh. 

Mi to vidimo i u našoj kompaniji kao našu prednost kada god je reč o novim, nepoznatim tehnologijama, naši inženjeri se vrlo brzo adaptiraju i oni su zaslužni što baš mi, lokacija u Srbiji vodimo nove projekte i razvijamo nove proizvode. Kao kompanija koja ceni inovativnost, otvoreni smo za sve predloge i inicijative i domaćih startapa.

Podsticajna sredstva data Continentalu već su se vratila Srbiji

Veliki novac dobili ste od naše države i 2018. godine, a i sada. Neki delovi stručne zajednice, kao i neki domaći ekonomisti skeptični su u pogledu šansi da će se taj novac ikada isplatiti ovako maloj zemlji kao što je Srbija. Šta je vaš odgovor? Koliko se novca od podsticaja vratilo nazad u srpsku ekonomiju i budžet države?

– Sav novac koji smo dobili od podsticaja pre tri godine za otvaranje R&D centra je već vraćen nazad u budžet države i svake godine novac koja dajemo i uplaćujemo u budžet će biti sve veći i veći. Čak i da ne rastemo, da ne zapošljavamo nove ljude, svake godine bi se u budžet sa ovim obimom poslovanja vraćao taj iznos kroz poreze, doprinose, različite takse, carine, poslovanje sa domaćim dobavljačima. Ali mi i dalje rastemo, još zapošljavamo i  sa novom fabrikom još više ćemo doprinositi ekonomiji  prvenstveno kroz pomenuti veliki izvoz.

Ovde bih pomenuo i indirektni doprinos ekonomiji  koji nastaje kada zaposlite veliki broj ljudi koji zahvaljujući ne malim zaradama generišu i potrošnju  a sve se to na kraju vraća u budžet države.

Kada govorimo o sredstvima podsticaja ili subvencijama, ja ovde ne bih rekao mi dobili, država dala, već bih napomenuo da je ovde Srbija ulagala i dobila. Ali ne samo finansijski, što je važnije, dobila je znanje i nove tehnologije.

Kako izgleda konkretan racio ulaganja, tj. odnos inputa – autputa? Ovde se često uzima da je to zapravo ulaganje države domaćina po novozaposlenom, kakva je praksa u svetu? Da li je Continental i u drugim zemljama dobijao podsticaje i kakva je tamo bila računica?

– Što se tiče sredstava koja su dodeljena za realizaciju investicije u novu fabriku u Novom Sadu u iznosu od oko 28 miliona evra, želim da objasnim kako ne bi ostalo pogrešno tumačenje po kome se iznos subvencije deli na broj zaposlenih, odnosno daje samo za zapošljavanje.

I po regulativama EU i zakonima Srbije, kriterijum za dodelu subvencija je u većini,  investicija, njena vrednost i značaj, što je u našem slučaju 140 miliona evra koje ćemo uložiti, a ne broj ljudi koje ćemo zaposliti. Ta investicija će se posle odraziti na izvoz, na poreze koje ćemo platiti. Sam broj zaposlenih nije presudan, ali jesmo se obavezali da zaposlimo određeni minimalni broj, u našem slučaju ne manje od 500. Isto je bilo u slučaju našeg Istraživačko razvojnog centra gde smo najavili i obavezali se na 500 inženjera a već sada, posle tri godine imamo ih više od 600 i taj broj i dalje raste i što je značajno, ta investicija nam je donela i sledeću, dobili smo prvu “high tech” fabriku u Novom Sadu, koja će svojim ogromnim izvozom dati veliki doprinos privredi.

Imamo sličan primer i u EU gde je jedna od većih i uticajnijih zemalja članica isto tako uložila da bi dobila R&D i da bi se tako zaposlio pet puta manji broj inženjera sličnih profila, ali nije bila suština toliko u broju inženjera, već u novim tehnologijama koje je to ulaganje donelo.

Budući inženjeri sada znaju da imaju šanse da rade u boljem profesionalnom okruženju u Srbiji

Razumeli smo da je Continentalu stalo ne samo do tehnologije nego i do razvoja ljudskih resursa, jer inovativnost kreira tehnologiju koja donosi dobre proizvode. Inženjerski kadar u Srbiji je dobar i deficitaran, trend odlaska je veliki. Šta danas treba dobrom inženjeru da bi ostao da radi u Srbiji?

– Meni su na početku rekli da nema šanse da za tri godine nađemo i zaposlimo 500 inženjera u Novom Sadu pa smo našli i zaposlili i više, 600 njih a i dalje zapošljavamo. Novi Sad je grad slične veličine kao Temišvar i tamo samo Continental zapošljava 3.500 inženjera  a prisutan je i izuzetno veliki broj drugih “high tech” multinacionalnih kompanija. Kako je to moguće, verovatno se pitate?

Pa jedan od razloga je taj što dolazak takvih kompanija ne donosi samo slične uslove i plate kao na Zapadu, nego i sličan rad. Ako je, recimo, neko radio za uslužnu, outsourcing firmu koja prodaje pamet ljudi, inženjera po satu, on sada ima mogućnost da radi i dalje u svom gradu ali direktno i baš za takve kompanije, poslodavce, koje su do sada koristile uslugu njegovog gazde, firme za koju je radio. 

Pored toga, našim dolaskom ovde doneli smo standarde koji stavljaju zaposlene na prvo mesto, vrednujemo njihov rad i nagrađujemo kroz zarade koje su u skladu sa njihovim znanjem i onim šta rade. Poštujemo njihovo radno vreme, a uz to smo i pre pandemije virusa COVID 19, uveli mogućnost fleksibilnog radnog vremena i rada od kuće u skladu sa njihovim potrebama i organizacijom i ono što je za mlade posebno važno, pružamo im priliku za razvoj.

Budući inženjeri, dok se još školuju na fakultetu, znaju da će imati šansu da rade u ovakvom okruženju i zato veliki broj njih i odlučuje da ostane u zemlji. Drago nam je što sa naše strane dajemo doprinos da mladi ljudi ne odlaze iz Srbije – inženjeri koji već rade kod nas, ostaju ovde a imamo i nekoliko kolega koji su se vratili iz inostranstva i ovde grade svoje karijere.

Da li srpski startapi u svemu tome treba da se raduju ili da strepe?

– Svako ko ima bilo kakav kontakt sa tehnologijom i tehnološko znanje, sada može da se prekvalifikuje i postane inženjer, što automatski povlači da ćemo kasnije imati mnogo veći broj ljudi koji poseduju visoko znanje i koji će moći da sami kreiraju i pokrenu veći broj startapa. Evo opet jedan primer koji to najbolje objašnjava: zašto najbolje startap ideje dolaze iz Silikonske doline? Zato što je  tamo “ crem de la crem” IT kompanija.

Zato vlasnici startapa ne bi trebalo da budu u ubeđenju da bi im bilo i da će im biti lakše bez konkurencije. Možda bi bez konkurencije mogli da nude manje zarade, ali sa druge strane broj inovativnih ideja i sopstvenih proizvoda bi bio ograničen kao što je to sada.

Dolazak i poslovanje firmi poput naše znači razvoj domaće mreže dobavljača, pa će i manje firme i startapi imati posla i pritom raditi sa firmama iz Srbije.

Mislim zato da svi zajedno imamo veliku šansu da transformišemo celu IT industriju Srbije i tu smo da podržimo dobre inicijative, da sarađujemo sa malim i srednjim preduzećima , fakultetima i naučnim institutima kako bismo se nametnuli i dokazali celom svetu, pošto imamo bruto materiju, imamo pamet ljudi.

Za mene je to lično kao da drugi put gradim kuću jer već imam to pozitivno iskustvo iz Rumunije. Zato sam siguran da ćemo i mi u Srbiji,  svi zajedno napraviti takav uspeh, ja verujem i veći. Sa druge strane, kada inženjeri ovde imaju takvo okruženje u kome mogu da rade na projektima o kojima su sanjali dok su studirali, kao i sve druge uslove kao u inostranstvu, neće imati potrebe ni razloga da odlaze.

Aleksandar Đerić

Fotografije: Continental i © Bojan Džodan