U upravo objavljenom WIPO-vom Globalnom indeksu inovativnosti za 2017. godinu Srbija se našla na 62. mestu u ukupnom skoru od 127 zemalja. Iza Srbije u regionu su samo BiH (86) i Albanija (92). Najbolje se kotira Slovenija koja je na 32. mestu. WIPO je nezavisni globalni forum za intelektualnu svojinu, sa sedištem u Ženevi. Njegova misija je da se bavi zaštitom intelektualne svojine.
WIPO Godišnji izveštaj o globalnoj inovativnosti sadrži puno indikatora zasnovanih na autorskom, industrijskom i patentnom pravu, ali i indirektnim pokazateljima inovativnosti kroz uvid u tržišnu i biznis klimu, potencijal za kreativnu kapitalizaciju, stanje ljudskog kapitala i društvenih institucija. Treba reći i da se Srbija pomerila naviše za 3 mesta u odnosu na indeks iz prošle godine.
Šta meri globalni indeks inovativnosti
GII ili Globalni indeks inovativnosti meri konkurentnost zemalja sveta u 7 ključnih oblasti: 1. Institucije, 2. Ljudski kapital & istraživanja, 3. Infrastruktura, 4. Skladnost-izvrsnost tržišta, 5. Skladnost-izvrsnost biznisa, 6. Autputi znanja i tehnologije 7. Kreativni autputi.
U jednom je Srbija najbolja na svetu – po broju članaka na Wikipediji u odnosu na broj stanovnika. Sve pohvale, dakle, idu Wikipedijinoj zajednici za Srbiju. Prvi smo i u ulaganjima u viškove radne snage, tj u isplatama otpremnina. Ovaj pokazatelj, međutim, može upućivati na činjenicu da je izuzetno veliki broj otpuštenih radnika u odnosu na broj stanovnika a ne da postoji instrument vladine politike za brigu o zaposlenima za kojima je prestala tržišna potreba. Ovaj indikator odnosi se i na broj nedelja odsustva, što ukazuje na prilično liberalan odnos prema odsustvima zaposlenih u toku godine i broju dana plaćenog odmora.
U čemu je Srbija loše kotirana
Srbija je najlošije rangirana u infrastrukturi energetike, u energetskoj efikasnosti, koja meri odnos BDPa i utrošene jedinice energije – 119. je u svetu. To pokazuje koliko se energija neracionalno troši, tj. da smo 8. u svetu u rasipanju energije u odnosu na nacionalni dohodak kojim raspolažemo.
Loši smo, tj ispod stotog mesta i u: kreiranju organizacionih modela za razvoj ICT industrije, kreiranju biznisa u ICT industriji, ulaganju u korišćenje softvera u odnosu na BDP (takođe može biti pokazatelj piraterije), razvoju klastera, intenzitetu lokalne konkurencije (pokazuje da nacionalnom privredom dominiraju monopoli i oligopoli), koja pokazuje da smo 9. u svetu u poražavajućem monopolisanju tržišta, što nas stavlja u društvo autoritarnih afričkih i azijskih režima. Takođe je Srbija dvadeseta u svetu po internoj konkurentnosti tržišta tj tržišnoj razmeni.
Stanje je loše i u ulaganju u srednjoškolsko obrazovanje, u broju kompanija za istraživanje i razvoj, broju zajedničkih poduhvata/ulaganja (joint venture) i strateških partnerstava (88). Ovo možda pokazuje da je reč o zatvorenoj privredi (ima veze sa indikatorom monopolskog položaja ključnih tržišnih igrača), u kojoj nema pravih strateških investicija i dugoročnih projekata razvoja.
U pogledu mikrofinansiranja Srbija se nalazi na relativno dobroj 45. poziciji, međutim po pitanju investicija, zaštite manjinskih akcionara, ulaganjima kroz kredite u privatni sektor – kreće se na rubu od 70 do 80. mesta. Nisu dobri pokazatelji ni u pogledu obrazovanja i ulaganja u obrazovanje, gde je Srbija takođe kotirana lošije od svoje ukupne rang pozicije, te se nalazi iza 70 zemalja sveta.
Infrastruktura je nerazvijena
Ukupna infrastruktura zemlje je izrazito loša – u poslednjoj smo šestini sveta, a tek nešto bolje od toga jeste logistička infastruktura zemlje tj. saobraćajna povezanost na prvom mestu.
Saradnja univerziteta i industrije je potpuno nezadovoljavajuća – tu smo blizu samog dna tj. oko 90. mesta. Naše visokoškolske institucije očigledno školuju kadrove koji nisu utrživi. Donekle bolja pozicija, ali isto ispod generalnog skora države, jeste u pogledu uticaja znanja na ukupni napredak društva, gde se Srbija nalazi na 68. mestu u svetu.
Učešće u elektronskoj upravi je relativno dobro
Da završimo ovaj kratki pregled sa nečim iz vedrijeg dela statistike: četvrti smo u svetu (u odnosu na broj stanovnika) po broju izdatih sertifikata ISO 14001 (odnosi se na ekološku zaštitu) i dvanaesti po broju ISO 9001 sertifikata kvaliteta, osmi smo u broju naučnih i tehničkih članaka, dok smo na dobrom 23. mestu po izvozu ICT usluga u odnosu na celokupnu spoljnotrgovinsku razmenu.
Dobar skor je i u pogledu vladinih elektronskih usluga, po kojima smo 24. u svetu, a sedamnaesti u pogledu ukupnog učešća društva u „elektronskoj“ zajednici. WIPO se ograđuje da su ovi rezultati dobijeni na osnovu izračunatog indeksa. Izdvojićemo i jedan zanimljiv podatak – 34. u svetu smo po profesionalnom razvoju tokom perioda zaposlenja, što govori da naše kompanije veruju u kontinuirani razvoj zaposlenih i dosta ulažu u obuke.
Ipak, broj radnika zaposlenih u ekonomiji znanja nije dobar i tu se nalazimo na 72.mestu. Po lakoći pokretanja biznisa Srbija je na 40. mestu, a po lakoći plaćanja poreza i regulativama za poslovanje je od 63. do 67. mesta. Vladavina prava drži zemlju na sredini između boljeg i lošijeg dela sveta – na 64. mestu.
Poredeći zemlju u napretku u pojedinačnih 7 oblasti, najlošija pozicija Srbije jeste u skladnosti tržišta, jer smo tu na 99. mestu u svetu, a najbolje stojimo po pitanju institucija, gde smo 50. u svetu.
Pokazatelji razvoja potencijala kreativne ekonomije
Ukupno gledano, u deset ključnih indikatora razvoja kreativnosti, Srbija je pozicionirana na ne tako dobrom 70. mestu u svetu. Prilike dobro stoje u pogledu dve ključne delatnosti koje omogućavaju difuziju kreativnosti i informacija – onlajn izdavaštvu po kome smo 34. u svetu i grafičkoj industriji koja nas dovodi na relativno visoko 32. mesto.
Veoma loše stanje je u pogledu neopipljivih dobara, koja čine srž digitalne i uopšte kreativne ekonomije, po čemu smo na stotom mestu. Robnih marki nema mnogo zaštićenih godišnje u nacionalnom Zavodu za intelektualnu svojinu u odnosu na BDP. Ipak, izvoz kulturnih i kreativnih usluga u odnosu na ukupan izvoz nije tako loš, pa se nalazimo na 45. mestu u svetu, dok nešto lošije stojimo u pogledu izvoza kreativnih roba, gde smo utopljeni u osrednjost pedesetog mesta.
Generalni zaključak po pitanju inovativne konkurentnosti Srbije jeste da je potrebno da se nacionalna ekonomija oslobodi monopola, da je potrebno reformisati obrazovanje i podstaći mikro i mali biznis, kao i tehnološki razvoj i infrastrukturu zemlje.
Na kraju, treba dati jednu metodološku napomenu da je Srbija u ovom izveštaju posmatrana kao celina sa Kosovom, pa je verovatno reč o konsolidovanim podacima za obe teritorije. Osnovana pretpostavka je da bi podaci za Srbiju bili bolji kada bi se indeksi postavili nezavisno od KiM.
