8 min 10 godina

Priča o tzv. Trećem svetu nije završena konstatacijom o kraju puta ekonomskog razvoja i dominaciji Zapada, koji je u standardima rada i života cilj zemalja u razvoju. Pokazalo se, naime, da nekadašnje siromašne zemlje imaju svoj put razvoja, često koristeći prečice i sopstvene kreativne matrice, ni nalik onima na Zapadu. Kina je na primer, deo ekonomskog razvoja zasnovala i na hakovanju zapadnog sistema intelektualne svojine.

Preporuke za razvoj kreativne ekonomije

U Izveštaju o stanju kreativne ekonomije u 2008. godini Ujedinjene Nacije (Creative Economy Report 2008), dale su sledeće preporuke nacionalnim javnim (ekonomskim i kulturnim) politikama:  

  • Mapirati i inventarisati kulturne resurse i kreativne industrije,
  • Razvijati MSP (mala i srednja preduzeća) i finansirati ih kroz mikro-kredite, Sprovoditi i razvijati legislative autorskih prava,
  • Podržavati umetnike i umetnosti, direktno (fiskalna sredstva) i indirektno (osnaživanjem privatnog sektora),
  • Zaštititi materijalnu i nematerijalnu kulturnu baštinu,
  • Širiti kapacitete digitalnosti i programe prenosa znanja,
  • Razvijati tržište, kako domaće, tako i izvozno orijentisano,
  • Promovisati turističke potencijale,
  • Podići obrazovanje kroz programe obuke i jačanja veština,
  • Pružiti podršku industrijama kreativnog sektora (npr. kroz podsticajne fondove, poreske koncesije).  

Sumirajući nalaze o rapidnom rastu kreativne ekonomije u celom svetu, naročito u azijskim zemljama, u izveštaju se zaključuje da je „trgovina kreativnim dobrima i uslugama važna za privrede zemalja u razvoju i da značaj ove trgovine naglašen snagom kreativne ekonomije u mnogim delovima tog sveta“. Poruka je i da zemlje u razvoju mogu iskoristiti kreativne industrije kao put ka ukupnom privrednom rastu, kao i da briga o tome ne može biti svedena na nadležnost jednog ministarstva, zbog multidisciplinarne prirode kreativnosti.

Kreativna ekonomija je nova ekonomija

Pročitaj i ovo:  Heroji novog doba: šta zaista stoji iza ekonomije kreativnosti

Kreativna ekonomija je po uverenju nekih autora nova ekonomija i nova nada da može postojati stanje u kome su resursi neograničeni, ekologija izbalansirana i umeren ali siguran privredni rast obezbeđen. Ona, naizgled, negira ekonomsku nauku time što odbacuje njen osnovni postulat – da su prirodni resursi ograničeni i da princip ponude i tražnje zavisi od efikasnosti privređivanja, tj. sa što manje troškova stvoriti što veću vrednost i time biti konkurentniji. Kapital se, naime, može stvoriti proizvodnim i neproizvodnim radom, eksploatacijom prirodnih resursa (realni sektor), tržištem novca i hartija od vrednosti (finansijski sektor), ali i kreativnosti (kreativni sektor).  

Kreativnost je, dakle, po teoremi kreativne ekonomije, neiscrpan resurs i troškovi ovog inputa u proizvodnji mnogo su manji nego upotreba bilo kog prirodnog resursa koji se koristi u procesu proizvođenja, dok je vrednost autputa daleko veća. Eksploatacijom kreativnosti ne može se narušiti prirodna ravnoteža, naprotiv, takva potrošnja multiplikuje novu kreativnost. Kreativnost je istovremeno i produktivna i neproizvodna, i proizvođenje i izvođenje (reprodukcija). I ekonomija i umetnost, i kultura i civilizacija, komunikacija. I globalno i lokalno. Kao računar kome je hard disk ujedno i procesor.  

Kreativna ekonomija i serijska proizvodnja

Međutim, kreativnost kao input nije jedina odrednica kreativne ekonomije. Kreativnost i inovacija oduvek su bili deo ekonomije, čak i onda kada se nije zvala kreativnom industrijom. Kreativna ekonomija je toliko raznovrsna, da se gotovo ne može obuhvatiti jednom konkretnom definicijom.  

Uprkos uverenjima da se kreativne industrije smeštaju u jedan sasvim poseban sektor, koji ne podleže principima ekonomije, iznad svega i pre svega sasvim je očito da kreativne ekonomije nema bez serijske proizvodnje, tj. da uslužni kreativni sektor može takođe biti izvor konkurentnosti, ali kao takav ni dovoljno jak ni ekspanzivan. Kreativna ekonomija je zasnovana na logici realnog sektora, ali može koristiti medijum finansijskog – budući da može biti i digitalna iliti virtuelna u svojoj pojavnosti.

Pročitaj i ovo:  Malta uradila nacrt nacionalne strategije za razvoj kreativnih industrija

Kako god, u slučaju kreativne ekonomije i ekonomije zasnovane na kreativnom inputu tačna je Marksova teza da su sredstva za proizvodnju po prirodi stvari u rukama proizvođača, jer je kreativnost danas veoma značaj uslov konkurentnosti svakog proizvoda i usluge.  

U kreativnoj ekonomiji radnici drže sredstvo proizvodnje – kreativnost

Kreativci, dakle, drže glavna sredstva proizvodnje. Ovo će naročito dobro elaborirati Riderstale & Nordstrom (Nordstrom, Kjel A & Riderstrale Jonas, Funky Business, 2002), iako nisu prvi koji su joj dali renesansu. Teoretičar Ričard Florida je konsekventno dopunio Marksa – nova klasa društva i ekonomije jeste nova prava klasa proizvođača (Florida, Richard, The Rise of the Creative Class, 2002). Od njih zavisi naša civilizacija, uzbudljivost naših života, privlačnost naših gradova, kvalitet stvaranja i uživanja u plodovima rada, smatra Florida. Kreativci su istinski pokretači globalne ekonomije, oni su dokazali da mogu promeniti svet, sada im treba pružiti šansu da ga ponovo podignu.

Ekonomija proizvodnje u smislu kreativne ekonomije sada više nego ikada treba da nastupi i da derogira metafiziku realnog sektora ili postmetafiziku finansijskog. Kreativni sektor će biti nova razvojna šansa zemalja u razvoju, budući da je njihova ekonomija (čitaj tržišta, radna snaga, kreativan kapital u svakom smislu), zasnovana na tzv. starom modelu proizvodnje u realnom sektoru i zatvorenosti trgovačke države, koliko-toliko očuvana od udara svetske ekonomske krize. Nova ekonomija – znanja i kreativnosti – može svakako spasiti i individualistički razvijeni Zapad, ako se reformiše i savlada klasu mešetara iz finansijskog sektora, smatraju promoteri svemoći kreativnih industrija. Trećina radnika razvijenog Zapada pripada kreativnoj klasi. Verujmo da će ta klasa promeniti svet.  

Pročitaj i ovo:  Kultura između državne brige i tržišne održivosti

Kladite se u kreativan razvoj Istoka i Juga

Ako vam je preostalo nešto novca iz ove godine, u narednoj godini ali i u dolazećoj deceniji kladite se, ipak, na uspon Istoka ili Juga – nova globalna kreativna ekonomija doći će sa te strane. I investirajte tu. Za Zapad više ionako kulturološki nema nade – špenglerovski (Spengler, Oswald, Der Untergang des Abendlandes, 1918) pad je izgleda neminovan. Naš, istočni, domaći Marks je definitivno genijalni ludak (ne našom zaslugom, već pre lenjošću & surevnjivošću & nadobudnim suverenitetom koji su prouzrokovali bizarno stanje da je zaostalost zapravo preimućstvo u vremenima globalnih tektonskih poremećaja), njihov se pokazao kao pobesneli mutant. Prvi će, u licu istočnih ekonomija, definitivno sačuvati i povećati kreativne resurse zemalja u razvoju, i zadržati dominaciju u izvozu, drugi će možda i dalje misliti revolucionarno o ovladavanju svetskim resursima (prirodnim ili novčanim) po svaku cenu. Ostavimo svakome njihovog Marksa, da ga negiraju, slave, iznova proučavaju, odbacuju… – Marks je ipak neizbežan u ovom ili onom obliku.  

Pitanje je, međutim, šta Srbija čeka i kojim će putem konačno krenuti. Ako smo na terenu davanja preporuka, vreme je da shvatimo da se čekanje više ne isplati. Kreativna ekonomija zasnovana na proizvodnji realnog sektora, čini se, jedino je moguće rešenje u ovom času za trasiranje pravca našeg makroekonomskog razvoja.  

2009-2011

Aleksandar Đerić

Ostavite odgovor