Udruženje radnika na internetu nastaviće 5. februara pregovore sa predstavnicima Vlade i Poreske uprave u vezi sa eskaliranim pitanjem naplate poreskih prihoda za pet godina unazad. Ovo reprezentativno udruženje okuplja uglavnom mlade ljude koji zaradjuju od davanja usluga na daljinu odnosno od prodaje kompjuterskih, dizajnerskih i drugih sličnih usluga.
Prihodi lični i nestalni ali koliko pripada državi?
Krajem 2020. godine frilenserska i ukupna preduzetnička javnost je bila iznenađena najavom da je otpočeto sa pozivanjem iz Poreske uprave da se frilenseri kao samostalni preduzetnici, koji su sticali prihod od rada na internetu sami jave i sami obračunaju svoje poreske i obaveze po osnovu socijalnih davanja. Poreska uprava smatrala je a i danas ima stav da je Zakon o dohotku građana dovoljan osnov da se potraživanja države od frilensera ne samo počnu naplaćivati, nego da se naplate i za pet godina unazad, na osnovu bankovnih transakcija. Pet godina je period u kojem poreska obaveza ne zastareva.
Frilenseri su se brzo organizovali u Udruženje radnika na internetu. Javnost je bila preplavljena pričama i svedočenjima ovih ljudi da su godinama pokušavali da dobiju informacije u samoj Poreskoj upravi kako da sami prijave prihode od zarade putem interneta, ali, po njihovim rečima, poreski službenici su ih vraćali govoreći da za tu vrstu rada ne postoji jasan paragraf koji ih obuhvata. Sada, država potražuje sve za pet godina unazad i frilenseri smatraju da to nije samo nepravedno, nego i nemoguće. Kad bi platili porez za sve ono što su zaradili za prethodni period, ovi ljudi ne bi imali od čega da žive. Prihodi su bili lični, smatra zajednica internet proletera, ali sigurno da nešto mora pripadati državi. O tome koliko je državino, započeli su pregovori 16. januara, nakon velikog protesta frilensera ispred Skupštine Srbije.
Pregovori frilensera sa Vladom su počeli
Udruženje radnika na internetu je zvanično predalo zahtev za pregovore još početkom novembra 2020. godine, kažu u ovom udruženju. U zahtevu se traži obustava slanja poziva i rešenja od strane Poreske uprave radnicima na internetu i zahtevaju se pregovori u vezi sa načinom na koji bi se porez plaćao na zakonski regulisan i fer način. Ministar finansija je davao izjave da dospele poreske obaveze moraju da se plate, a da se o budućim obavezama može dogovarati. Ističe da zakonsko uređenje obaveze postoji i da datira iz 2003. godine. Prvi krug pregovora obavljen je 18. januara, nakon čega je dogovoreno da se u dogovore uključe i predstavnici Ministarstva rada. Predstavnici Udruženja konstatovali su da nijedan njihov zahtev nije odbijen, ali da se pregovori nastavljaju.
Stručnjak za uporedno pravo, Mario Reljanović, u članku na internet portalu Peščanik, analizirao je pravni položaj ovih ljudi i zaključio da je problematika vrlo kompleksna i zastarela, te da je potrebno doneti savremeno zakonsko rešenje i zameniti sadašnji linearni način oporezivanja. U svakom slučaju, pregovori su počeli a da li će ovaj slučaj biti i povod da se dođe do delimične reforme poreskog sistema, ostaje da se vidi.
Da li je posredi pravna praznina ili pasivnost u primeni propisa
Miran Pogačar, profesor filozofije i preko interneta predaje engleski jezik, predsednik je Udruženja radnika na internetu. On je izričit da radnici na internetu hoće da plaćaju porez ali da je potrebno da poresko rešenje bude jednostavno i nadasve – primenjivo. „Naš stav je tu ostao isti, dok se ne uredi naš način poslovanja, do tada ne bi trebalo da se potražuje ništa unazad, jer ne možemo mi snositi odgovornost što država 20 godina nije uskladila propise. Naš deo posla smo odradili, da smo ostali u zemlji, da nismo socijalni slučajevi, da smo se snašli i jedina poruka je da želimo da ostanemo i imamo slična prava kao i frilenseri u drugim zemljama.“ U intervju za Startit, Pogačar daje ovakvo objašnjenje:
„Porez na zarade zaposlenih je 10 odsto, dok je na prihod iz inostranstva 20 procenata. Uz to radnici na internetu treba da plate i 25,5 odsto PIO i 10,3 zdravstveno osiguranje. Sve to zajedno s kamatom sve ide od 70-80 odsto i to za pet godina unazad. Neko ko je zarađivao 300 evra mesečno, za tih pet godina treba da plati 15.000 evra. Dakle, 10.000 kao dug i još 5.000 kao kamatu. Naravno ako ste ranije zarađivali više, onda vam je kamata veća, zato kažem da se kreće između 70 i 80 odsto. To je računica u rešenjima Poreske uprave. Mi ovih dana razgovaramo s njima i dokazujemo im na osnovu ekonomskih računica, bez obzira na zaradu, da je to nenaplativo. Čak i kada bi i samo porez naplaćivali i to je nenaplativo. Znači, ne može čovek da plaća svoje trenutne obaveze i da plaća dugovanja, a da ostane u zemlji i normalno živi i radi. Pregovori za sada idu dobrim tokom, ali ne izbacuje se opcija da ponovo izađemo na ulice, ako pregovori ne budu išli u dobrom toku.“ Širi intervju sa Pogačarom možete pročitati na stranicama Startita.
Za sada i dalje nije jasno da li je u ovom slučaju višegodišnjih prihoda od internet rada i sledstveno – retroaktivne naplate poreza zaista reč o presedanu i svojevrsnoj pravnoj praznini, ili je propis ipak postojao, zamagljen poreskim inspektorima, nejasan i kontradiktoran frilenserima.
Foto Unsplash
