Design happens in London all year around. London Design Festival je London Dizajn Festival. Nema drugih reči, nije tačno prevesti Festival dizajna u Londonu ili Londonski dizajn festival. Londonci bi zamerili kad bi znali šta je moguće generisati u prevodima a da zvuči da je to tek jedan od festivala dizajna. Septembra 2011. LDF održan je deveti put, London je, hvali se, zametnuo sintagmu i koncept 2003. godine i smatra se da je taj koncept prihvatilo za ovo vreme 70 gradova – poslednji među njima Peking.

Beogradska nedelja dizajna pokrenuta je 2005, a 2010. godine bila je jedna od najuspešnijih, a Beograd je zavredeo svoje mesto i na London Dizajn Festivalu 2011.

Pokretači Festivala smatraju, verovatno s pravom, da je London dizajnerska prestonica sveta i ishodište svetske klase proizvoda i kreativne industrije zemalja koje drže do sebe i do trendova. Godine 2010. počasni gost festivala bila je Južna Koreja, koja je promovisala tek ustanovljeno Ministarstvo za ekonomiju znanja i kreativnu ekonomiju, unoseći globalnu promenu kreativnih industrija u vladine resore. Dizajn je sada prepoznat svuda kao centralno mesto i za kulturu i biznis gradova i država. Zaista, dizajn sublimira kreativnost, kulturu življenja, tehnologiju i ekonomsku vrednost, koja ne mora nužno biti profit.

Da li je sve postalo dizajn

Ako malo promenimo fokus, sve što se stvara kao produkt ili kao grafika (štampana i elektronska slika) lako može potpasti pod kategoriju dizajna. Muzej Viktorije i Alberta ili čuveni V&A Muzej, koji je započeo kao zbirka umetnina sa Orijenta u vreme kraljice Viktorije, sada svojim uljima, goblenima i artefaktima uključujući i maske iz kolonijalne Afrike i druge izloške primenjene umetnosti čini prvi muzej dizajna. Dizajn je kreativni dodatak na upotrebne vrednosti i, prema tome, imao je istu funkciju i u rokoko krevetu i u Bauhaus stolici. Naravno, teško da je umetnik iz npr. 17. veka mogao za sebe da kaže da dizajnira, ali tu je antropocentrični današnji um da nečemu da smisao iz ugla današnjeg merkantilizma i pragmatizma.

Pročitaj i ovo:  Anti-advertising, ometanje ili rehabilitacija javnog prostora

Imperija stoji iza svojih izvoznih kapaciteta, talenti se neguju. Prostori digitalnog dizajna nalaze se tik do prostora za konferencije – virtuelne futurističke arhitektonske građevine, čija vas maketa mami da gledate u njenu strukturu – kao da virite u vene i arterije. Bilo kako bilo, devetodnevni miks LDF dovodi više od 160 organizacija, 300.000 ljudi kao posetilaca i učesnike iz celog sveta. Festival se događa kroz ceo grad na Temzi. U pomenutom muzeju moglo bi se reći da je bila predstavljena izuzetnost – između japanskog i kineskog dizajna, dominacije advertajzing agencija popodnevne sesije namenjene za diskutante sa zadrškom – nazvano Britanska ambasada dizajna – mesto gde se predstavljaju britanski dizajneri stranim gostima.

Na dnu prostorije nalazi se omanja radionica, devojka na nekoj vrsti razboja radi izatkanice – ne može se sa sigurnošću reći da je to živi eksponat, ali na zidu piše da je umetnik na rezidencijalnom boravku. Istočni London više privlači. Tu je deo LDF koji je namenjen dizajnerima sa stilom, mladim ljudima koji u ovoj neformalnoj četvrti, Tentu, rade i žive svoj dizajn.

Antidizajn i kulturno ometanje su dizajnerski filozofski stavovi

Reklamira se kao 100 odsto dizajn, jer je i zeleni dizajn (upotreba biljaka), održivi dizajn (jeftini i široko dostupni materijali), reciklirani dizajn (različiti predmeti iz svakodnevne upotrebe prenamenjeni i predizajnirani), retro i artistički (nasuprot serijski proizvedenim stvarima, koji zavode trendovima i artificijelnošću), pa do antidizajna – jer antidesign je stav da se svet može observirati i kritikovati proizvodnjom dizajna koji nije očigledan ali je rečit. Anti Design Festival održava se u isto vreme kao i oficijelni, i stariji i pristojan brat ga predstavlja sa uvažavanjem. „Ako je LDF lep i komercijalan, Anti Design Festival je ružan i komercijalan“, kaže njegov osnivač. Dakle, samo pola je anti, ostatak pretenduje da zaradi. Svet je u pobuni, sajber anarhizmu i komunitarizmu (ideal je život u komunama, ne u komunističkom društvu), a antidizajn procesuje rizično, eksperimentalno i nelepo težeći da postigne stil kojim se stiče autentičnost kojoj svi teže.

Pročitaj i ovo:  Anti-advertising, ometanje ili rehabilitacija javnog prostora

Culture jamming postaje sve više građansko pravo. Ne pravo na raznoliko i pravo na različito, već pravo da smeta službenom i etabliranom. Iznad svega, dizajn je doživljaj, a današnja ekonomija prodaje i kupuje doživljaje ovog i svih drugih imaginarnih svetova. Ako u Londonu, i nakon posete LDF, niste osetili nešto drugo, niste kupili doživljaj, onda na vas festival dizajna nema uticaja i definitivno niste za urbani život. Svaki grad danas bi trebalo da ima svoj festival kreativnosti odnosno festival dizajna. Dizajn i kreativnost, to su svakako sinonimi rečnika građanina ovog veka.

Bilo da je dizajn ili antidizajn, etablirano ili ometajuće, dizajn je danas krucijalna komponenta svega što se stvara. Možemo govoriti ne samo o grafičkom dizajnu, dizajnu korporativnih komunikacija, produkt ili industrijskom dizajnu, nego i o dizajnu gradova i država. Dizajn komunicira, a jednako je važan i za ekonomiju proizvodnje i ekonomiju usluga. Nijedna druga oblast kreativnosti nije toliko prisutna, sveobuhvatna i neiscrpna kao dizajn. Gradovi i države koje ne vide da je dizajn važan nemaju šta da traže u ovom veku. To zaista više nije pitanje konkurentnosti, već opstanka nacija.

A.Đ.
Foto Ekranska fotografija (printscreen)

Sign In

Register

Reset Password

Please enter your username or email address, you will receive a link to create a new password via email.