Pošta.net, kablovski sistem JP Pošta Srbije, potpisivanjem ugovora u septembru sa Telekomom Srbije a.d, prešao je na ovog teleoperatera. I mesec dana nakon potpisivanja ugovora izgleda da nije jasno šta je Pošta Srbije prodala, a šta je Telekom kupio, jer se i izjave zvaničnika o ovoj transakciji razlikuju. Bilo kako bilo, jasno je da je Pošta ostala bez infrastrukture koja se koristi za obavljanje elektronskih komunikacija, i da će korisnici Pošta.net biti u prilici da usluge kablovskih telekomunikacija ubuduće kupuju od Telekoma Srbije.

Konkurencija smatra da je ceo proces bio netransparentan

Konkurentske kompanije teleoperateri nisu sa odobravanjem prihvatile ovaj prenos vlasništva. SBB, kao jedan od zainteresovanih, u obraćanju Vladi izneo je da je „oblast telekomunikacija prilično dinamična, na tržištu se takmiči oko 80 operatora, i ako je JP Pošta Srbije već donelo odluku o prestanku obavljanja delatnosti od javnog interesa i ako je Vlada dala saglasnost za taj prestanak“, postavlja se pitanje zašto infrastruktura nije ponuđena u transparentnom postupku javnog nadmetanja i drugim operatorima. SBB ističe da bi u javnom nadmetanju, „država mogla da postigne adekvatnu i konkurentnu cenu i istovremeno bi očuvala delatnost od opšteg interesa, na fer, transparentan, nediskriminatoran i objektivan način.“

U vestima o ovom prenosu infrastrukture u vlasništvo akcionarskog društva u kojem udeo ima i država, javnost je obaveštena da su novom vlasniku predati i podaci o dosadašnjim korisnicima usluga Pošta.net, i to po svemu sudeći, bez njihove saglasnosti propisane odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

„Kada je reč o Pošti net, mi smo kupili deo infrastrukture koji je vezan za kablovski internet servis. Korisnici Pošte net imaće bolji internet i veći broj televizijskih kanala nego što su do sada imali“, rekao je direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić.

„Nema nikakve dileme da je Pošta, prodajući taj softver, hardver, posao, šta god, Telekomu, bila u obavezi da korisnike svojih usluga čije je lične podatke obrađivala obavesti o svojoj nameri i da zatraži njihovu saglasnost za ustupanje tih podataka Telekomu i to je morala da uradi pre nego što je podatke ustupila, a pošto to nije uradila, ogrešila se o zakon o zaštiti podataka o ličnosti“, komentarisao je advokat Rodoljub Šabić, dugogodišnji Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti.

Podaci o kupcima su imovina

Izgleda, medjutim, da su, osim što su same korisnike propustili da obaveste o ovoj transakciji, prodavac i kupac zanemarili ekonomski i pravni aspekt takvih podataka o korisnicima. Korisnici su kupci usluga i baze podataka o njima, osim što jesu podaci o ličnosti, takođe predstavljaju imovinu i to nematerijalnu imovinu preduzeća, time u ovom konkretnom slučaju i vrednost koja se prodaje ili dodatno ustupa uz fizičku infrastrukturu koja je bila predmet kupoprodajnog ugovora. Ako nije, ovo je bilo potrebno posebno naznačiti u dokumentima o prenosu vlasništva.

Računovodstveni standardi, među njima međunarodni računovodstveni standard 38, propisuju da se u nematerijalna sredstva koja se smatraju imovinom ubrajaju i liste kupaca. Status liste kupaca jednak je pravnom i ekonomskom tretiranju dozvola i uvoznih kvota, tu su i franšize, lojalnost kupaca, udeli na tržištu i marketinška prava. Liste kupaca, u najmanjem, mogu biti sredstvo za direktni marketing, što obezbeđuje bolju prodaju, pa se otuda smatra sredstvom rada, nematerijalnim sredstvom.

MRS 38 nalaže da se nematerijalna imovina može u poslovnim knjigama priznati samo: a) ako je verovatno da će se buduće ekonomske koristi uliti u entitet i b) ako se nabavna vrednost te imovine može pouzdano odmeriti. Prvi uslov je ispunjen, jer infrastruktura za kablovsku telekomunikaciju nema nikakvu vrednost ako ne postoje korisnici sadržaja koji se prenosi tom infrastrukturom. Ostaje drugo pitanje – koliko vrede liste kupaca koje je Pošta.net izgubila a Telekom Srbija dobio.

Kako se može proceniti nematerijalna imovina privrednog društva

Procena vrednosti nematerijalne imovine vrši se, osim prema opštim paragrafima pomenutog međunarodnog računovodstvenog standarda, i prema standardima kvaliteta i to IS10668 i IVS210 koji se odnose na merenje budućih ekonomskih koristi od takve imovine.

Tri su načina vrednovanja ove imovine: tržišni pristup, troškovni pristup i prinosni pristup, koji je glavni i najpouzdaniji. Kako je izvesno da će korisnici Pošte ubuduće donositi prihod Telekomu, to se za obračun prinosa od ove nematerijalne imovine može uzeti metoda inkrementalnog toka gotovine. Onoliko koliko se nove gotovine slije u Telekom u narednom periodu, toliko najmanje vrede liste kupaca tj korisnika koje su postale deo privrednih transakcija privrednog društva. To, međutim, važi za naknadnu procenu ove nabavljene imovine, npr na kraju perioda kada bude izvesno da su svi mogući kupci sa liste kupaca potpisali nove ugovore sa Telekomom, jer postoji verovatnoća da će neki korisnici Pošte odustati od potpisivanja ugovora sa Telekom Srbija, na šta svakako imaju pravo.

Kako, međutim, proceniti koliko vrede liste kupaca kao imovina na dan potpisivanja ugovora između Pošte i Telekoma? Uzimajući u obzir da će određeni broj kupaca tj dojučerašnjih korisnika Pošte odustati i promeniti kablovskog teleoperatera (i uskratiti pravo Telekomu da obrađuje njihove podatke) izborom nekog trećeg na tržištu, verovatnije je da će velika većina ipak ostati u korisničkoj mreži novog teleoperatera. Ti kupci u tom slučaju čine novu staru listu kupaca. U kupoprodajnim ugovorima između teleoperatera i liste kupaca odnosno baze korisnika su imovina koja je predmet transakcije.

Ako sama Pošta Srbije nije imala posebno iskazanu nematerijalnu imovinu ove liste svojih korisnika, pa se onda u predmetu transakcije ta vrednost samo amortizuje za gubitak odustalih korisnika, tržišni pristup za vrednovanje te predmetne neopipljive vrednosti zasnovan je na proceni te nematerijalne imovine sa drugim istovrsnim brendom sa kojim su postojale kupoprodajne transakcije, i poznata je ovakva imovina tih transakcija i odredive su cene kojom je ta imovina stečena.

Iz razlika cena realizovane/stečene imovine i procenjene imovine dolazi se do vrednosti procene nematerijalne imovine koja je predmet transakcije. Pošto je poznato da je Telekom Srbija kupio 2018. godine Kopernikus Tehnolodži i njihovu kablovsku infrastrukturu i tom prilikom platio oko 1.000 evra po korisniku (računajući svu kupljenu imovinu), tržišna procena vrednosti liste korisnika Pošta.net mogla bi biti utemeljena u tom podatku. Naravno, potrebno je da se obračuna vrednost svakog korisnika i njegov doprinos operativnom profitu novog vlasnika. Bilo kako bilo, lista kupaca, bez obzira što je nematerijalna imovina, mora se naći kao posebna stavka na ugovorima ovakve vrste. Naime, član 10 Zakon o javnim preduzećima, propisuje da imovinu javnog preduzeća i društva kapitala čine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novčana sredstva i hartije od vrednosti i druga imovinska prava, koja su preneta u svojinu javnog preduzeća u skladu sa zakonom, uključujući i pravo korišćenja na stvarima u javnoj svojini. U ovom opisu nematerijalna imovina u vidu liste kupaca sigurno ima svoje mesto.

Foto Pixabay