Prema podacima Evrostata, Srbija je imala, usled niske osnovice, brži relativan porast ulaganja u istraživanja i razvoj (I&R), od prosečnog u EU: u Srbiji je bilo +55,5 odsto, u periodu od 2009 do 2018, a u EU 39,4 procenata. Bržim rastom ulaganja Srbija je povećala odnos sa 7,6 odsto od ulaganja u EU u 2009, do 8,5 procenta u 2018.

Brži relativan porast ulaganja u IR imao je veliki broj zemalja za koje Evrostat prikuplja podatke, a najbrži su male Kina (3,6 puta), Južna Koreja (3 puta) i Poljska (2,9 puta).

Poslovni sektor više ulaže

Rast ulaganja u I&R u Srbiji, u posmatranom periodu, najvećim delom je bio posledica ulaganja poslovnog sektora, jer su ukupna ulaganja povećana sa 36,2 na 56,3 evra po stanovniku, dok su poslovna povećana sa 5,2 na 22 evra po stanovniku, tako da su ulaganja države i fakulteta povećana sa 31 na 34,3 evra po stanovniku.

Usled izuzetno niske osnovice u 2009, u Srbiji su poslovna ulaganja u IR u školskom sistemu povećana 4,2 puta. Veći relativan porast imale su samo Poljska (6,7 puta, sa 15,7 na 104,7 evra) i Bugarska (5,8 puta, sa 7,4 na 43,2 evra po stanovniku).

Srbija pri dnu po ulaganju u istraživanja

Kada se zemlje rangiraju prema apsolutnoj vrednosti ulaganja po stanovniku u 2018, samo su četiri zemlje imale manja ulaganja od Srbije: Rumunija, Crna Gora, S. Makedonija i BiH. Srbija je imala veća državna ulaganja u IR od Rumunije (34,3 prema 21,4 evra), ali je u Rumuniji bila veća vrednost privatnih, te će uskoro i ova zemlja biti ispred Srbije.

Manja ulaganja u IR privatnog sektora u školski sistem imale su Crna Gora, S. Makedonija i BiH (podatak je iz 2012).

Ulaganja privatnog sektora u IR činila su dve trećine ukupnih u EU, a čak letiri petine u Južnoj Koreji i Japanu. U Srbiji su učestvovala sa 39,1 posto i manji udeo imala su samo u Latviji, Crnoj Gori i S. Makedoniji.

Na prvom mestu po ulaganjima je Švajcarska, sa 2.356 evra po stanovniku. Od zemalja u okruženju najbolje je kotirana Slovenija (432 evra/stanovniku), dok Hrvatska ulaže oko 4 puta manje od Slovenije.

Miroslav Zdravković

Izvor Makroekonomija

Foto Unsplash