Koncept kreativnih industrija ili kreativne ekonomije, nema sumnje, dete je neoliberalizma i deliće njegovu sudbinu – i u pogledu prvobitne popularnosti i kasnije, kada bude došlo do odbacivanja. Iako i dalje dominantan u svetu, ovaj koncept je već predmet žestokih kritika koji ukazuju na nesvodljivost kulturne vrednosti na ekonomsku vrednost i na razorne posledice pokušaja uklanjanja jedne od hijerarhija (one autonomne) koje strukturišu polje kulturne produkcije.

Mi nemamo slobodno tržište kreativnosti

Ono zbog čega bi koncepcija kreativnih/kulturnih industrija mogla biti značajna kod nas jeste da – za razliku od svetskog – u našem polju kulturne produkcije, neka mi bude dozvoljeno da kažem, ima „premalo“ slobodnog tržišta, premalo preduzetništva, premalo inicijative. Ušuškani u budžetskim sredstvima koja se konstantno smanjuju (ali i dalje stižu), zarobljeni monopolom državnih preduzeća u kulturi, menadžeri u kulturi i umetnici razvili su „službenički“ mentalitet, za koji mi se čini da je pogubniji za kulturu i od čisto preduzetničkog.

U Srbiji su zaista na tržištu – i tu se ništa nije promenilo od 60-ih godina prošlog veka – samo izvođači novokomponovane narodne muzike i jedan broj filmskih stvaralaca, poznatih po specifičnim komedijama bliskim “malom čoveku”. Svi ostali su ili na državnim jaslama ili jaslama donatora. Ili ako uzmemo primer dve industrije – izdavaštva i muzičke produkcije i difuzije, vidimo da tu i dalje postoje državni monopoli. „Zavod za izdavanje udžbenika“ i „Službeni glasnik“ i danas mogu da štampaju knjige kakve žele i da dobijaju sve nagrade. A za privatne izdavače, čak i sa izuzetno kulturno važnim izdanjima, ostaju samo mrvice. U muzičkoj industriji, PGP RTS ima suštinski monopol, jer koristi državni budžet i javni medijski servis. U Srbiji, dakle, postoje monopoli – pravog tržišta i dalje nema.

Kreativne industrije teško da će se primiti

S druge strane, oslanjajući se na analize iznete u tekstovima Inge Tomić-Koludrović i Mirka Petrića čini mi se malo verovatnim da će se kreativne industrije kao koncept i kao praksa „primiti“ u našem okruženju.

Prema Ričardu Floridi /R.Florida/ postoje tri nužna obeležja socijalnog okruženja u kojima se mogu razvijati kreativne industrije – one nastaju tamo gde postoje talenat, tehnologija i tolerancija. Mi imamo veoma visok trend odliva mozgova i talenat beži i iz Srbije i iz regiona. Tako da, iako prirodno stojimo jednako dobro kao svi drugi po pitanju talenta kao resursa, pošto imamo konstantan odliv talenata – stojimo gore nego što stoje druge nacije. Tehnološki potpuno zaostajemo za savremenim svetom, a one tehnologije koje postoje kod nas su uglavnom donete sa strane.

Što se tiče tolerancije, deplasirano je obrazlagati koliko smo društvo koje je u osnovi veoma netolerantno prema različitostima. Plus imamo marginalnu poziciju u svetskim trendovima razvoja kreativnih industrija, iako smo pre drugih zemalja u razvoju znali i šta su Bitlsi i šta je Holivud.

Zaštita autorskih prava, funkcionisanje države, poreski sistem – pretpostavke za razvoj kreativnih industrija

Takođe, pretpostavke za nastavak razvoja kreativnih industrija ili kreativnih ekonomija regiona jesu:
1. efikasna zaštita autorskih prava,
2. funkcionisanje javne administracije i sudstva i
3. podstičući i jednostavan poreski sistem.

Nijedan od ovih glavnih preduslova ne postoji u Srbiji.

Mi imamo zastareli kulturni sistem i implicitnu kulturnu politiku koja se odvija u potpunosti po automatizmu. Gradski i opštinski budžeti su naročito opterećeni takvom politikom. U kulturnim ustanovama postoji manjak stručnog i kvalifikovanog kadra, a one obiluju raznim tzv. stručnim službama i administracijom. Iskreno se bojim se da ćemo uskoro ući u fazu urušavanja postojećeg kulturnog sistema – već se, naime, događa da u budžetu ima novca samo za plate zaposlenih u kulturnim ustanovama i za materijalne troškove, a da za programe novca nema. Na sve ovo kao glavni balast dolazi partijsko nametanje rukovodećih kadrova u ustanovama kulture. Otuda, da bi se prilike počele menjati i da bi se podstaklo preduzetništvo u kulturi potrebno je da barem postoje povoljnija poreska politika i fondovi podrške za razvoj kulturnog preduzetništva na nacionalnom nivou, kao i napori usmereni na obnavljanje regionalnog tržišta. 

Predrag Cvetičanin
Foto Unsplash