Srđan Janićijević

“Današnja teorija teško barata kvalitivnim promenama u privredi koje čine osnove za kvantitativne promene u budućnosti[1]”.

Nevoljno se bavimo pitanjem kada, kako i na koji način će nam biti bolje. Toliko puta smo promašili, da se ruka trese pri samoj pomisli da treba opet nešto da ciljamo. Jedine koje čujemo su oni koji imaju obilje inicijative, manjak odgovornosti, znanja i morala, a ni trunku straha da stvari neće biti onakve kako se predstavljaju.

Trebalo je davno da shvatimo da se ekonomski oporavak Srbije ne može posmatrati kroz makroekonomske projekcije ili kroz razne studije koje imaju svrhu da racionalizuju postojeće stanje i pomalo šire optimizam kao što to lepo ilustruje studija “Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020”, Izdavač USAid, 2010.

Suština ekonomskog oporavka Srbije je dublja od statistike i razvlačenja projekcija u Excel tabelama. Ona se nalazi u odnosu koji svaki od nas ima prema sebi, prema sopstvenom radu, prema stvaranju vrednosti i ponajviše prema ličnoj i društvenoj korisnosti. A ponajviše, suština je u osećaju patriotizma koji pojedinac ima i konkretizaciji koja je otelotvorena u nekoj vrsti stvaralaštva.

Ovaj tekst pišem kao serijski preduzetnik, koji je izabrao da živi od svoje preduzetničke inicijative i monetizacije sopstvenih ideja. Uveren sam da je preduzetništvo osnovni uslov za ekonomski preporod Srbije. U prvom delu ću definisati preduzetništvo kao društveno koristan koncept, u drugom stanje preduzetništva u Srbiji, u trećem šta bi mogla Srbija da bude ako bi se preduzetništvo negovalo, u četvrtom predloge mera koje donosioci odluka treba da primene kako bi se krenulo putem ekonomskog preporoda Srbije.

1. PREDUZETNIŠTVO KAO DRUŠTVENO KORISTAN KONCEPT

1. Definicija preduzetništva

Od Adama Smita[2] preko Šumpetera[3], od Henrija Forda[4] pa do Ričarda Brensona[5], preduzetništvo je delatnost uspešnog kreiranja nečeg iz ničeg. Preduzetništvo je inicijativa pojedinca ili grupe sa svrhom da monetizuju svoju ideju. Bilo da je preduzetništvo inovacija nečeg do sada neviđenog ili otvaranje još jednog kafića u ulici prepunoj istih, preduzetnik je rešen da neku svoju ideju stavi na tržište i proveri koliko će sledbenika potvrditi kupovinom da je njegova ideja prihvaćena i da se izrazim marketinškim rečnikom – da je nečija potreba zadovoljena.

Osnovni elementi preduzetništva su da imamo pojedinca, da je pojedinac voljan iz različitih motiva da preduzme rizik kako bi ostvario neku svoju ideju sa ili bez podrške zajednice.

2. Ekonomski značaj preduzetništva

Preduzetništvo je okosnica razvoja ekonomije. Hiljade mikro ideja čine jednu ekonomiju jakom i otpornom. Ako tome dodamo trendove da se velike proizvodnje izmeštaju na Istok, da veliki sistemi daju prednost “lean[6]” strukturama koje se zasnivaju na lancu velikog broja kooperanata, onda je jasno da se budućnost vidi u kreiranju malih preduzetničkih poduhvata pre nego ogromnih sistema koje smo videli u socijalizmu, a i tokom svetskog ekonomskog buma u protekle dve decenije.

Vodeći se pretpostavkom da je rast bruto društvenog proizvoda (BDP) u korelaciji sa rastom zaposlenosti, logično je pitanje kako će u Srbiji rasti BDP i od čega? Pošto u poslednjih deset godina nismo videli da su konglomerati zapošljavali slobodnu radnu snagu, već u velikoj meri optimizovali privatizovane sisteme, onda nema drugog načina apsorpcije nezaposlenih nego putem sistemskog razvoja preduzetništva.

3. Profil preduzetnika uopšte

Pre nego se vratimo na Srbiju, tj. na naš slučaj, da prvo posvetimo malo pažnje na profile preduzetnika uopšte. Najstarije pitanje koje se ovde postavlja je da li se preduzetnici rađaju ili se preduzetnici prave. Na ovo pitanje oba odgovora su tačna. Mudra društva prave svoje preduzetnike tako što ne sprečavaju majke da rađaju svoju preduzetničku čeljad.

Ima mišljenja koja nalaze veliki broj sličnosti između preduzetnika i lidera. I jedni i drugi imaju viziju, vide ono što drugi ne vide, motivišu svoju okolinu za svoju ideju, nameću im ideju kao kolektivnu i ako imaju sreće, dele nagrade ako i kada se dočepaju “zelene grane”.

Načelno preduzetnika možemo opisati kao osobu koju krase deset osobina (uvek nekako ispadne da se vrtimo oko broja deset). To su: 1. Disciplinovani da ispune svoj cilj; 2. Samopouzdani da će svojom idejom, znanjem i iskustvom uspeti; 3. Otvoren um za nove ideje i promene uopšte; 4. Proaktivni i samomotivisani; 5. Takmičari; 6. Kreativci; 7. Posvećeni i pomalo fanatični; 8. Umeju sa ljudima; 9. Radoholičari; 10. Strastveno vole ono što rade.

Ključno pitanje je gde su ti ljudi, kako da ih nađemo, koliko jedno društvo ima takvih ljudi, i kada smo ih identifikovali, kako da im pomognemo da bi oni pomogli zajednici?

4. Zašto se postaje preduzetnik – tipovi preduzetnika

Najlakše je sa onim ljudima koji se rode kao preduzetnici pošto oni ne moraju da postanu preduzetni. Oni su se preduzetni rodili. Njih nema potrebe da tražimo, jer će oni sami doći. Njihov motiv je da budu preduzetni. Ovih je najmanje i o njima nema razloga za previše brinemo.

Preduzetnik se postaje iz najmanje nekoliko razloga. Prvi, najmasovniji razlog u siromašnim sredinama, kao što je naša je borba za opstanak. Ljudi imaju potrebu da prežive, muka ih natera da nešto moraju sami da rade jer im niko drugi to neće dati. Ovakvih preduzetnika je najviše i ovaj motiv je veoma snažan jer je to čista želja za samoodržanjem.

Preduzetnici koji su to postali jer žele da bolje monetizuju svoja znanja, sposobnosti, iskustvo i talenat su druga velika kategorija u tranzicionim društvima. Lekar koji otvori privatnu praksu, jer će tako više zaraditi nego u državnoj bolnici je dobar primer ove preduzetničke inicijative.

Grupa preduzetnika koji su to postali jer hoće da budu gospodari svoje sudbine, ili im je potrebna promena u životu ili žele da rade kreativniji posao, ili bi da pretvore hobi u posao, su posebna, manja grupa preduzetnika koja sa sobom vuče rizike dugoročne motivisanosti. Na primer, da li je dovoljno jak motiv kada se nekom službeniku smuči što ga šef maltretira i veruje da će biti slobodniji ako postane preduzetnik? Takvi će se brzo razočarati u preduzetništvo.

U zemljama poput Kine, masovno preduzetništvo nastalo je kao posledica siromaštva, u SAD, kao posledica kulture inovacija i društvenog aktivizma, u našem komšiluku, Grčkoj i Italiji, kao posledica logičnog opstanka porodica i preživljavanja uz zadržavanje doze konfora za kojim svi Mediteranci (i mi pride) imaju potrebu. Međunarodno iskustvo kaže da svaka zemlja ima između pet i deset odsto ljudi sa preduzetničkom inicijativom.

2.  STANJE PREDUZETNIŠTVA U SRBIJI

Preduzetništvo u Srbiji je, hvala na pitanju, stabilno loše. Pojam preduzetništva je na istoj ravni kao i pojam društveno odgovornog ponašanja. Usvojili smo neke “buzz words[7]” sa zapada, ali ih baš ne razumemo, a još manje ih se pridržavamo.

Biti preduzetnik u Srbiji danas je kao biti “outcast”[8]. Ko bi bio preduzetnik? Samo onaj ko mora! Mnogo je bolje raditi u javnom sektoru jer tamo ne postoji rizik da vas otpuste, plata je sigurna a “mogućnosti velike”. Samo onaj ko baš nema nikoga da ga zaposli negde će razmišljati o preduzetništvu (motiv opstanka).

Oni koji imaju ideje i žele da ih ostvare (inovatori i drugi), ako su iole racionalni, idu u najveća tržišta koja su spremna i imaju absorbcionu moć da te ideje pretvore u novac.

Jedina percepcija preduzetništva u javnosti su oni koji su se obogatili na račun državne imovine i njenih građana, a to su ili “tajkuni” ili snalažljivi direktori koji su izrasli na principu “pola pijem, pola šarcu dajem”.

Preduzeništvo, dakle, nije danas popularno u Srbiji, nije stimulisano i što je još gore nema razumevanja za značaj preduzetništva u privrednom oporavku Srbije.

5. Preduzetnička inicijativa

Međutim, nije sve tako crno. Ima kod nas nekoliko važnih sastojaka koji predstavljaju dobru osnovu za rast preduzetništva. To su sa jedne strane “bezizlaznost”, a sa druge strane, skup nacionalnih osobina koje su dobra preduzetnička osnova.

Važno je da smo svesni da nam privrednog oporavka nema bez masovne preduzetničke inicijative. Bezizlaznost je zapravo “jednoizlaznost” jer imamo samo jedan put. Nije realno očekivati da će million ljudi u Srbiji naći posao u trgovinskom lancu ili na gradilištu. Jedini masovni (više od 20.000 radnih mesta godišnje) put zaposlenja je putem “samozaposlenja”.

Drugi važan argument jesu naše nacionalne osobine, ukoliko takve postoje. Mi važimo za tvrdoglave, da smo spremni na velike žrtve kada imamo viši cilj, da nismo lenji, imamo kreativan duh… da pomenem samo neke. Uopšte naš narod ima solidan broj preduzetničnih karakteristika. Borba za opstanak začinjena sa našim nacionalnim karakterom, a sve usmereno ka ekonomiji je put kojim treba da idemo.

Kada sam radio istraživanje 2004. godine sa Strategic Marketing-om, došli smo do zaključka da ima oko 350.000 ljudi u Srbiji koji aktivno razmišljaju o preduzetništvu i još toliko onih koji bi se odvažili “ako ih neko natera”.

6. NE-Zaposlenost

Pomenuo sam na početku ovog teksta da statistika treba da nam služi samo da analiziramo prošlost i da treba da budemo veoma oprezni sa prognozama, naročito ako one nisu rezultat strategije i plana. Po čuvenoj Studiji 2020, mi već drugu godinu beležimo rast zaposlenosti i od 2010 godine je zaposleno više od 100.000 ljudi. Jedino što je obrnuto. Em obrnuto em duplo.

Godine 2010. je bilo 2,54 miliona zaposlenih i 550 hiljada nezaposlenih. Danas, ima zaposlenih 2,14 miliona i nezaposlenih 760 hiljada. Šta je potrebno više nego da se da ozbiljan alarm i to u svim pogonima?

Da stvar bude još gora, u javnom sektoru ima viška od, budimo konzervativni, 50.000 ljudi. Firme u stečaju gde zaposleni ne primaju platu, još toliko. Biću toliko slobodan da kažem da Srbija vapi za 1.000.000 radnih mesta, ako želi da bude jedna solidna ekonomija koja bi mogla da prima i nešto radnika sa strane.

7. Društveni kontekst

Druga dobra vest je da je društveni kontekst za razvoj preduzetništva veoma pogodan. Ne šalim se. Više nego ikada do sada, oni koji su na vlasti razumeju da su opcije za igru “gde je kuglica”[9] veoma sužene. Kao da su svi igru već naučili i dolazi pravo vreme da igra mora da se promeni. Nova igra sa novim pravilima.

Nova igra će se sastojati u tome da mora da počne da se stvara nova vrednost. Oni koji hoće, žele i mogu, moraju da dobiju priliku da doprinesu. Čini mi se da je svest o opštem porasla, da su mogućnosti za manipulacije izigrane i da dolazi vreme da se dodirne čvrsto tlo i polako krene napred.

3. ŠTA BI SRBIJA MOGLA DA BUDE AKO BI NEGOVALA PREDUZETNIŠTVO

8. Da li Srbija može da opstane bez masovne preduzetničke inicijative?

Verujem da sam do sada objasnio da ako želimo da zaposlimo u narednih 20 godina 1.000.000 ljudi to neće biti tako što će ih zaposliti IKEA ili IDEA ili neka druga skraćenica, jer skraćenice nema. Masovno zapošljavanje je jedino moguće putem sistematskog razvoja preduzetničke inicijative. Srbija se neće i ne može oporaviti na drugi način.

1. Hajde da zamislimo preduzetničku Srbiju 2020. godine

Šta bi bilo ako bi se Srbija masovno okrenula preduzetništvu? Cilj je da se stopa zapošljavanja podigne na najmanje 40.000 novih radnih mesta godišnje kako bismo za 20 godina oporavili ekonomiju. Hajde da zamislimo da će se 10.000 zaposliti kroz strane investicije ili kroz velike sisteme. Ostaje da zaposlimo 30.000 svake godine. Kako to da uradimo?

Ako poverujemo podatku da u Srbiji postoji oko 300.000 ljudi sa preduzetničkim talentom i inicijativom treba da ih nađemo. Recimo da su se sakrili, i da uspemo da otkrijemo samo 100.000 naših preduzetnika. Malo li je?

Ako bi naša preduzetnička divizija od 100.000 zaposlila tokom sledećih deset godina samo po pet zaposlenih mi smo rešili već pola problema.

Ako bismo jednom preduzetniku dali 5.000 evra da zaposli, nauči i brine o nekom nezaposlenom, a sa ciljem da zaposlimo 30.000 godišnje, to bi nas koštalo 150 miliona evra godišnje. Ovaj trošak puta 20 godina, je tri milijarde eura za 20 godina. Pa toliko smo već potrošili u protekloj deceniji a da ne znamo na šta.

Uspeh svakog projekta zavisi od njegove primene i ljudi koji ga primenjuju. Tako i ova ideja zavisi od toga koliko ozbiljno se njoj pristupi i bez kompromisa, političkih kalkulacija i odustajanja da se istraje do kraja. Evo još nekih predloga koji bi pomogli stimulaciji preduzetničke inicijative.

4. OSTALI PREDLOZI MERA ZA STIMULACIJU PREDUZETNIŠTVA

1. Smanjiti zarade u javnom sektoru za 10 odsto i stimulisati zaposlene koji imaju želje i sposobnosti da pređu u privatni sektor.
2. Smanjiti broj zaposlenih u javnom sektoru za 10 odsto kako bi se smanjili troškovi.
3. Liberalizovati radno zakonodavstvo u interesu poslodavaca.
4. Smanjiti poreze i doprinose za zaposlene za postojeće zaposlene za najmanje 15 procenata.
5. Imati nulte stope poreza i doprinosa za sve novozaposlene u periodu od tri godine od zaposlenja (oni su ionako na trošku države).
6. Dati u dugoročni zakup sve slobodne resurse u vlasništvu države preduzetnicima.
7. Oformiti Ministarstvo za preduzetništvo sa Ministrom koji ima značaj u rangu potpredsednika Vlade.
8. Početi sa negovanjem i promocijom preduzetničke kulture.