„Savremeni muzej ne sme da bude skladište starih stvari, mesto namenjeno malobrojnoj, probranoj eliti ljubitelja i ekspertskih poznavalaca, hram posvećen ‘njegovoj visosti muzejskom predmetu’, sa kustosima kao vrhovnim druidima koji štite kult predmeta. On je mesto okupljanja širokog spektra publike. To ne znači da muzejski predmet gubi na značaju, već da se na pijedestalu muzejskih aktivnosti njemu pridružuje i ‘njegova visost posetilac’, objašnjava Vladimir Krivošejev, direktor Narodnog muzeja u Valjevu.

Najbolji muzej u Srbiji

Narodni muzej u Valjevu je 2004. i 2007. godine proglašen za najbolju muzejsku ustanovu u Srbiji, a 2012. godine je dobio i najveće nacionalno priznanje za doprinos razvoju turizma koje dodeljuje Turistička organizacija Srbije -„Turistički cvet“. Pored direktnog doprinosa povećanju posećenosti grada Valjeva, Narodni muzej je dao i poseban doprinos razvoju teorije kulturnog i muzejskog turizma. Naime, ICOM – međunarodna organizacija muzeja i muzejskih profesionalaca, je 2013. godine dodelila nagradu u kategoriji kustos godine Vladimiru Krivošejevu, direktoru Narodnog muzeja, za razvoj „inovativnih, savremenih metoda muzejske prezentacije i animacije“.

Savremeni pristup se ogleda pre svega u stalnoj muzejskoj postavci multimedijalnog karaktera, u izradi raznovrsnih serija suvenira, realizaciji mnogobrojnih edukativnih programa, zanimljivo osmišljenim nastupima na Sajmu turizma i td. Dodatno, Muzej je i jedan od inicijatora nastanka i član udruženja „Valjevo za vas“ čije su aktivnosti usmerene ka promociji turističkih potencijala valjevskog kraja.

Muzej treba da pruži doživljaj

„Kroz svoje stalne postavke i različite, što raznovrsnije primerene tematske programe, muzej kod posetilaca i zadovoljava, ali i razvija kulturne potrebe, nudi kulturnu nadogradnju, zadovoljava radoznalost, pruža edukaciju ali i zabavu. Glavni proizvod novog muzeja nije ‘pravo da posetilac vidi muzejski predmet i da se o njemu informiše’ već doživljaj koji iznese iz muzeja.

Zato stalne postavke, kao i tematske izložbe muzeja moraju da budu ne samo informativne već i atraktivne, vizuelno, dizajnerski i tehnološki, kao i da odgovaraju savremenom trenutku i percepciji publike, potencijalne publike i nepublike koja treba da se pretvori u publiku. Ali ne da joj podilazi već da je razvija zadržavajući stručne, kulturne i umetničke, pa i naučne kriterijume. A za to je potrebno iznaći precizan balans“, objašnjava Vladimir Krivošejev.

Ustanova za publiku od koje grad prihoduje

Promišljajući doprinos muzeja lokalnoj sredini, Krivošejev izdvaja dva osnovna pravca delovanja: „Jedan je opšti, uobičajen, očekivan, a drugi je onaj o kome se u našoj sredini vodi vrlo malo, tačnije nimalo računa. Očekivani pravac je vezan za ono što se nekada nazivalo ‘kulturna nadogradnja’, odnosno razvijanje i zadovoljavanje kulturnih potreba građana, ali i svojevrsno brendiranje grada i njegove šire okoline i jačanje lokalnog identiteta. To se postiže kroz ukupnu programsku delatnost muzeja namenjenu različitim ciljnim grupama.

Drugi pravac delovanja je vezan za ekonomske benefite. Samo tokom prvih 6 meseci rada u ovoj 2013. godini više od 26.000 različitih pojedinaca je posetilo postavke Valjevskog muzeja. Od tog broja, 22.000 posetilaca su van Valjeva –  turisti i izletnici, kao ekonomska, profitna kategorija. A za oko 20.000 njih jedan od glavnih, a ne retko i jedini razlog dolaska u Valjevo, je bio obilazak muzejskih postavki. Oni su na teritoriji grada Valjeva ostvarili više od 4.000 polupansiona i više od 6.000 obroka.

Kada se tome dodaju i različiti vidovi vanpansionske potrošnje, vidi se da su turisti koje je svojim postojanjem i promotivnim aktivnostima Muzej doveo u grad, u njemu za pola godine ostavili više od dvadeset miliona dinara, a što je za million i po dinara više od sume koju je tokom cele prethodne 2012. godine grad Valjevo izdvojio za finansiranje muzeja.“

Agencijske i sajamske promocije umesto oglašavanja

Broj posetilaca Narodnog muzeja (centralne postavke, Muselimovog konaka, spomen kompleksa u Brankovini) raste zahvaljujući i permanentnim marketinškim aktivnostima. „Polazeći od stare istine da je pola sredstava datih za reklamu bačeno, a da je teško utvrditi koja je to polovina, trudimo se da što više primenjujemo tehnike jeftinog gerila marketinga, uz maksimalnu upotrebu savremenih tehnologija.

U redovnim smo kontaktima sa svim turističkim agencijama u Srbiji, kao i  Bosni i Hercegovini, sa odabranim agencijama iz Slovenije, zatim sa svim školama iz Srbije, kao i sa sindikatima većih preduzeća, sa izletničkim i planinarskim društvima. Pored toga, koliko je to u našoj moći, trudimo se da budemo prisutni na sajmovima turizma i sličnim manifestacijama.“

Saradnja sa lokalnom zajednicom

Kako Krivošejev navodi, saradnja sa raznovrsnim partnerima iz sva tri sektora je stalna i permanentno se razvija, po svim aspektima. Primera radi, Udruženje za Cerebralnu paralizu iz Valjeva je jedan od partnera u proizvodnji specijalizovanih muzejskih suvenira. Narodni muzej u Valjevu uskoro pokreće i master studije menadžmenta u kulturi, u saradnji sa Poslovnim fakultetom u Valjevu, pri Univerzitetu Singidunum.

Iznalaze i alternativne izvore finansiranja pa su tako prošle godine od prodaje ulaznica, suvenira ali i zahvaljujući sredstvima od projekata, sponzora, donatora, od izdavanja prostora, obezbedili više od 30 odsto ukupnog godišnjeg budžeta. Kako objašnjava Vladimir Krivošejev, „ta sredstva se usmeravaju u dodatni kvalitet i kvantitet poslova zbog kojih je muzej osnovan i omogućavaju nam veliku fleksibilnost i autonomiju u realizaciji programskih aktivnosti“.

Narodni muzej u Valjevu je odličan primer muzeja koji vodi politiku inovacija – u izlagačkim aktivnostima, tematskim programima, u radu sa publikom i građanima, u oblikovanju suvenira, u multimedijalnoj scenografiji stalne muzejske postavke, očuvanju starih zanata, reaktuelizaciji lokalne mitologije. Muzej pokazuje izuzetnu posvećenost razvoju lokalne zajednice što se odražava i kroz merljive socio-ekonomske efekte ali i kroz saradnju sa brojnim akterima iz kreativnog sektora.

Milena Milojević

Fotografija Muzej Valjevo

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta E761 Susretanja, koji je sufinansiran sredstvima EU i Ministarstva kulture Srbije.