4 min 11 godina

Ministarstvo trgovine i telekomunikacija donelo je Akcioni plan za razvoj informacionog društva, koji je usvojen na sednici Vlade od 9. avgusta. Akcioni plan “doprinosi stvaranju predvidivog okruženja” koje je od velike važnosti za stabilan razvoj Srbije, kao i obaveze koje Srbija mora da ispuni u okviru procesa evropskih integracija. Na osnovu njegove realizacije, meriće se sveukupna aktivnost u oblasti razvoja informacionog društva. Akcioni plan odnosi se na implementaciju Strategije razvoja informacionog društva koja obuhvata period do 2020. godine. Glavni cilj Strategije je da na kraju decenije Srbija postigne razvoj i primenu informacionih tehnologija na nivou proseka EU. Dokument planira unapređenje ključnih oblasti informacionog društva: pristup internetu, e-upravu, e-trgovinu, e-pravosuđe, e-zdravlje i e-obrazovanje.

Kulturno dobro je definisano kao jedan od ciljeva

U oblasti kulture/kulturnih industrija, odnosno zaštite i promocije kulturne raznolikosti, članom 3.4 Strategije predviđeno je sledeće: „Kulturno dobro je opšte javno dobro i potrebno je obezbediti slobodan i jednostavan pristup što većem delu sadržaja. Za jezike i kulture sa malom populacijom od izuzetnog značaja je da što veći deo kulturnog blaga bude slobodno dostupan, što se posebno odnosi na kulturna, umetnička i druga dela kojima je istekao rok važnosti autorskih prava. Na taj način se povećava vidljivost i interesovanje najšire javnosti za kulturna i naučna dela što dovodi do podizanja opšteg kulturnog nivoa i vidljivosti kulture na globalnom nivou.

Institucije koje raspolažu i upravljaju kulturnim bogatstvima u svom radu trebalo bi da koriste nove, ali već proverene modele otvaranja sadržaja koji doprinose uvođenju inovativne prakse u svakodnevnom poslovanju i pruže svim građanima usluge sređivanja i prezentovanja sadržaja koji im je dat na upravljanje.

Imajući u vidu i međunarodna i domaća iskustva, treba uspostaviti saradnju kulturnih i naučno-istraživačkih institucija u oblastima istraživanja, inovacija i razvoja novih rešenja za digitalizaciju nasleđa, kao i odgovarajuću međuresornu koordinaciju. Ta saradnja se naročito odnosi na proučavanje, razvoj, prilagođavanje i primenu standarda za digitalizaciju i obradu, izgradnju sistema zaštite digitalizovanog sadržaja i njegovo dugotrajno čuvanje uključujući rešavanje problema migracije prilikom pojave novih tehnologija, standarda i fizičkih nosilaca digitalnih informacija.

Pročitaj i ovo:  Putevi kreativnosti: Lenjingradska simfonija

Digitalizacija kulturnog nasleđa

Stvaranjem preduslova za razvoj programa digitalizacije kulturnog istorijskog nasleđa stvaraju se uslovi za razvoj digitalnih biblioteka, elektronskog arhiva i portala o kulturnom nasleđu Republike Srbije. Glavni prioritet je da se informacije o objektima od istorijskog, naučnog, umetničkog, tehnološkog, socijalnog i drugih sadržaja digitalizuju i učine dostupnim javnosti putem Interneta. Javne, školske i specijalne biblioteke trebalo bi da budu opremljene informacionim sistemima koji omogućavaju domaću i regionalnu saradnju i interkonekciju. S obzirom na to da se u savremenom društvu formalna naplata karata i drugi oblici zatvaranja sadržaja radi naplaćivanja finansiranja ustanove smatraju prevaziđenim, problem finansiranja ove vrste neprofitnih institucija treba obezbediti kroz projektne aktivnosti.“
Fotografija Unsplash

Ostavite odgovor