U savremenom društvu, u kome su inovacije i kreativnost ključne komponente ekonomskog razvoja, poimanje umetnosti i kulture se bitno promenilo u odnosu na nekadašnje antikomercijalno shvatanje kreativnosti. Kako je umetnost danas u „direktnom kontaktu sa industrijama velikih razmera“, na umetnike više ne gledamo kao na društvenu kategoriju koja zavisi od subvencija, dotacija, mecenstva i shodno tome, ne ispoljava sklonost ka preduzetništvu.

Džon Hartli /Hartley/ objašnjava da je u periodu građanskog humanizma pravljena jasna distinkcija između liberalnih, lepih umetnosti i zanatstva. Zanatstvo je tada podrazumevalo komercijalnu kreativnost  koja je nedostojna  građanskog statusa jer se cenio onaj kreativni rad koji je bio posvećen javnom a ne ličnom cilju. Upravo zbog takvog shvatanja umetnosti kao „istinskog javnog dobra“ stvaraoci su dobijali finansijsku pomoć kroz različite oblike subvencija.

Hartli posebno ističe da je shvatanje o individualnom, usamljenom geniju danas zamenjeno idejom o kolektivnoj kreativnosti saradničkih timova, pri čemu se „umetnost shvata kao nešto svojstveno, a ne suprotstavljeno proizvodnim mogućnostima globalne ekonomije“. Umetnost se više ne poima kao povlašćena, izdvojena oblast već i ona funkcioniše po logici tržišta. Savremeni stvaraoci ne umanjuju legitimnost svog rada zbog svoje ekonomske aktivnosti ili materijalne dobiti.

Nasuprot nekadašnjem idealističkom poimanju, umetnici danas opstaju zahvaljujući autorskim pravima, sredstvima dobijenim od javnih otkupa i od tržišne distribucije. Ipak, neosporno je da postoje napetosti između stvaranja umetnosti i pravljenja profita, iz čega i proističu diskusije o kompromitovanju umetničkog integriteta u potrazi za profitom, kao i o komercijalnom shvatanju kreativnosti.

Viktorija Aleksander u svom delu Sociologija umetnosti, tvrdi da je nekadašnja ideja o ulozi umetnika društveno konstruisana. Umetnici se bore za svoje karijere i podložni su istim tržišnim silama koje utiču i na druge profesije. Međutim, u poređenju sa drugim profesijama, za njihove karijere se može reći da su nestandardne i rizične.

Ipak, brojna sociološka i etnografska istraživanja su ustanovila da sami stvaraoci odbacuju definiciju umetnika u odnosu prema tržištu, kao nekoga ko zarađuje novac baveći se umetnošću, već prihvataju sopstvenu definiciju i definiciju kolega, koja podrazumeva da je neko umetnik ako o sebi misli kao o umetniku.

Milena Milojević
Foto Pixabay