SuperProstor su osmislili Kosta Mijić (urednik) i Relja Ivanić (urednik fotografije), da bi im se vremenom priključila još dva stalna saradnika – Dragan Marković i Nebojša Antešević, kao i nekoliko povremenih. Poput drugih pionirskih portala i SuperProstor se na početku osnivanja suočio sa brojnim izazovima i problemima. “Glavni izazovi sa kojima smo se suočili bili su kako sa što manje sredstava napraviti kvalitetnu platformu, postaviti uređivačku politiku i standarde, i zatim zadržati zadati kontinuitet u objavljivanju sadržaja. Internet je medij koji ne opterećuje izdavaštvo velikim produkcijskim troškovima (iako nisu sasvim beznačajni), ali je i dalje potrebno uložiti jako puno vremena i truda da bi ovakva publikacija nastala i opstala.“

Pored poslovnih izazova u kreiranju sajta, suočili su se i sa problemima u vezi sa krizom arhitektonske struke. Urednik portala SuperProstor, Kosta Mijić, opisao je poslovni ambijent: “Problemi sa kojima se suočavaju mladi arhitekti su brojni i za mnoge obeshrabrujući. Opšta neuređenost sistema koja degradira nivo arhitektonske produkcije, disfunkcionalne i slabe strukovne organizacije, školovanje prevelikog broja arhitekata i nezaposlenost samo su neki od faktora zbog kojih velik broj mladih arhitekata odlazi ili priželjkuje odlazak u inostranstvo. Ne radi se dakle samo o visini zarade, već pre svega o ambijentu u kom se radi i mogućnosti da se strukom bavite na način koji vas profesionalno zadovoljava. Sa druge strane, takve uslove u Srbiji možemo posmatrati i kao svojevrstan izazov. Što je izazov veći, to kreativnija rešenja zahteva.“

Slaba promocija arhitekture na internetu u Srbiji

Osnivači sajta su iskoristili činjenicu da su u Srbiji portali ove vrste malobrojni i da je promocija arhitekture putem novih medija i društvenih mreža nerazvijena, te su pokrenuli sopstveni biznis i osnovali portal. Ali sa koliko poteškoća su se zapravo suočili  a, sa druge strane, koliko im se uloženi trud isplatio? ”Započeti sopstveni posao je uvek i svuda izazovno i neizvesno. U Srbiji danas sa jedne strane imate dobro znane probleme – birokratiju, krizu građevinskog sektora i večito skromne budžete za kulturu. Sa druge strane, Srbija je puna mogućnosti – konkurencija na internetu je nerazvijena, oglašavanje na internetu beleži stalni rast, više zemalja regiona koristi isti jezik i time povećavaju virtuelno tržište… Mogućnosti su veće od problema. Do sada se ulaganje novca i vremena u sajt nije isplatilo, niti očekujemo da će se to uskoro desiti. To je dug proces. Ono što se međutim oseti kao dobitak je dostupnost informacija i umrežavanje sa ljudima, što otvara razne nove mogućnosti za dalje napredovanje.“

Promocija je na društvenim mrežama

Zahvaljujući novim tehnologijama i razvoju interneta osnivačima portala je u velikoj meri olakšano poslovanje i promovisanje sajta. Društvene mreže imaju ključnu ulogu u njihovom radu – ne samo kao izvor informacija već i kao način povezivanja sa stručnom javnošću.

Kako se portal bavi aktuelnostima u arhitekturi, Mijić objašnjava: ”Sajt je prvenstveno namenjen mladim arhitektima, kao mesto informisanja, edukacije i međusobnog povezivanja. U vreme kada su informacije o kretanjima na svetskoj sceni dostupnije nego ikad, SuperProstor se isključivo bavi arhitekturom u odnosu na sopstveni prostorni i vremenski kontekst, u kome suviše često vredne savremene arhitektonske realizacije (posebno one mladih arhitekata) prolaze kao nezapažene i neanalizirane. Takođe, kroz analizu projekata iz našeg neposrednog okruženja težimo i razumevanju njihove arhitekture o kojoj ili znamo ponešto (zemlje bivše Jugoslavije) ili gotovo ništa (Mađarska, Rumunija, Bugarska, Albanija). Mnogo toga se može naučiti od zemalja sa srodnim socio-ekonomskim i kulturnim miljeom, jer se oni suočavaju sa problemima, budžetima i tehnologijama sličnim našima – za razliku od npr. zemalja zapadne Evrope.“

SuperProstor je namenjen edukovanju struke

Urednici sajta pored svega insistiraju na očuvanju edukativnog karaktera portala. ”Težimo stvaranju pozitivnog ambijenta u kome je razgovor o arhitekturi konstruktivan, u kome umesto izražavanja nezadovoljstva problemima, prikazujemo i analiziramo rešenja“.

Budući planovi tiču se širenja kruga posetioca sajta. ”Plan je da tim još malo poraste, i da u narednom periodu oformimo mrežu saradnika u zemljama regiona (poput dopisnice iz Budimpešte sa kojom već sarađujemo). S obzirom da živimo u različitim delovima zemlje, redakcija je potpuno virtuelna. Sve se odvija preko interneta i odlično funkcioniše. U narednoj fazi uvešćemo paralelno objavljivanje sadržaja na engleskom jeziku i time proširiti ciljnu grupu, pripremamo regionalnu izložbu posvećenu arhitektonskim realizacijama mladih balkanskih arhitekata…

U poslovnom smislu, u fazi smo uspostavljanja održivog modela finansiranja – paralelno putem projekata kod različitih institucija i kroz saradnju sa građevinskom industrijom u domenu oglašavanja. U finansiranje svesno ulazimo tek nakon godinu dana rada i preispitivanja, sa platformom koja je već zaživela.“ Sadašnje stanje arhitektonske profesije u Srbiji nije za pohvalu. Studije su skupe i teške a dosta stručnjaka je bez posla. Pored maksimiziranja efikasnosti, unapređenja kreativnosti i transparentnosti rada neophodan je i angažman svih stručnjaka i profesionalaca, kako bi se zajedno ujedinili na promovisanju arhitekture, ali i više pionira poput osnivača sajta SuperProstor koji svojim zalaganjem i trudom čine uslugu i svojim kolegama i samoj struci.

Andrea Lukić, Izvor: Superprostor.rs

Fotografija Stock