5 min 4 godine

Zakon o kulturi, koji je donet 2009. godine bio je manjkav u mnogim odredbama (nije određivao šta je kultura niti šta su delatnosti kulture, imao je problematične institute ustanova od nacionalnog značaja i nacionalnog umetnika i sl), a to je delimično popravljeno zakonskim rešenjima iz 2016. godine. Ipak, iako zasebni članovi određuju delatnost kulture i opšti interes u kulturi, smatramo da je potrebno odrediti im značenjski opseg već u prvom članu Zakona o kulturi.

Polazeći od člana 27 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948, Zaključaka Svetske konferencije o kulturnim politikama (1982), Zaključaka Svetske komisije o kulturi i razvoju (1995) i Zaključaka Međuvladine konferencije o kulturnim politikama za razvoj (1998), kao i Univerzalne deklaracije UNESCO o kulturnoj raznolikosti (2001), kao i Ustava Srbije, platforma Kreativna Srbija® predlaže izmenu i dopunu člana 1 Zakona o kulturi. Član 1 menja se delimično, dopunjava se i glasi:

Član 1
Ovim zakonom utvrđuje se opšti interes u kulturi, način ostvarivanja opšteg interesa u kulturi i obavljanje kulturnih delatnosti, vršenje prava, obaveza i odgovornosti u kulturi Republike Srbije, autonomnih pokrajina i opština, gradova i grada Beograda (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave) u kulturi, kao i uslovi za delovanje svih subjekata u kulturi.
Opšti interes u kulturi ima sledeće značenje: Republika Srbija i njene jedinice lokalne samouprave podstiču i pomažu razvoj kulture i umetnosti i omogućavaju svakom građaninu da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice, da uživa u umetnosti i da učestvuje u dobrobiti koja otuda proističe, kao i u dobrobiti koja proističe iz javnih resursa.
Vršenje prava, obaveza i odgovornosti u kulturi ima sledeće značenje: Republika Srbija sa jedinicama lokalne samouprave omogućava slobodno umetničko i kulturno stvaralaštvo, kulturnu razmenu i distribuciju kulturnih vrednosti, proizvoda i usluga svim građanima Republike Srbije i jamči moralna i materijalna prava autorima umetničkih dela i kulturnih proizvoda.
Kultura predstavlja specifični set duhovnih, intelektualnih i emocionalnih karakteristika društva ili društvene grupe, i pored umetnosti i književnosti, obuhvata i životni stil, načine zajedničkog življenja, vrednosne sisteme, tradicije i verovanja srpskog naroda i svih građana Republike Srbije.
Delatnosti suprotne vrednostima zajedničkog življenja u Republici Srbiji nisu kultura i nisu delatnosti koje Republika Srbija dozvoljava.
Izrazi koji se koriste u ovom zakonu a nisu posebno definisani, imaju značenje određeno drugim propisima.
Pojedinačne oblasti kulture, regulisaće se posebnim zakonima.

OBRAZLOŽENJE:

Ovim smo hteli da istaknemo sledeće:

a) da sistemski zakon o kulturi mora biti postavljen prema Ustavu Republike (čl 73) i međunarodnim konvencijama,

b) da Republika Srbija mora istaći da omogućava svim građanima da učestvuju u dobrobiti kulture i umetnosti,

c) da Republika Srbija mora istaći da omogućava svim građanima da učestvuju u dobrobiti javnih resursa,

d) da delatnosti koje narušavaju zajedništvo građana ne samo da nisu kultura, nego nisu dozvoljene delatnosti.

Na ovaj način Republika Srbija obavezuje se da sprovodi prava i obaveze i odgovornosti u kulturi na način da svakome omogući učestvovanje u kulturi i da sprečava medijsku i svaku drugu manipulaciju, nasilje i ekstremizam, kao i diskriminaciju u korišćenju javnih resursa, kao i da sankcioniše svaku povredu prava na kulturu.

Određenje kulture u ovom članu preuzeto je iz UNESCO definicije.

Smatramo da je javna sfera u Republici Srbiji ugrožena i da se mora rehabilitovati i eksplicitnim jezikom u zakonskim odredbama propisa kao što je Zakon o kulturi.

Kreativna Srbija® – Portal KreativnaSrbija.rs
Na Sretenje, 2021.

Pročitajte i ovo – Razmatranja iz 2016. godine o tadašnjim izmenama Zakona o kulturi: Kultura između privredne delatnosti i metafizičkog prava

Ostavite odgovor