Evrostat je objavio da je lična potrošnja u EU u 2020. smanjena za 8 odsto u odnosu na 2019, što predstavlja najveći godišnji pad od kada postoje podaci. Razlog za ovakav istorijski rezultat leži u pandemiji COVID-19, merama socijalnog distanciranja i obustavljanju neesencijalnih aktivnosti.
Ko je najviše pogođen, a ko najmanje?
Najveće smanjenje potrošnje zabeležila je:
Malta (-22%),
zatim Hrvatska, Španija i Grčka (oko -16%).
Najmanje smanjenje potrošnje imale su:
Slovačka i Danska (oko -2%),
Litvanija i Poljska (oko -3%).
Srbija: Najbolji rezultat u Evropi
Srbija je u 2020. zabeležila najmanje smanjenje lične potrošnje u Evropi – samo -1,2%. Ovaj podatak se ističe kao pozitivan, ali je potrebno sagledati širu sliku:
Od 1995. do 2001. lična potrošnja u Srbiji porasla je za manje od 1%.
Od 2000. do 2008. zabeležen je snažan rast (+56,3%), pre svega zahvaljujući rastu zaduživanja.
Od 2008. do 2020. rast je gotovo stagnirao (+1,4%).
Poređenje Srbije i EU
Lična potrošnja u EU u 2020. bila je 1,9% veća nego 2010. i 13,3% veća nego 2001.
U Srbiji je u istom periodu rast bio značajniji:+5,5% u odnosu na 2010. i +59,5% u odnosu na 2001.
Ipak, u odnosu na 2010. čak 20 zemalja imalo je brži rast potrošnje od Srbije.
Dugoročni trendovi
Analiza ukazuje na nekoliko ključnih zaključaka:
1. Najmanji pad u Evropi 2020. – Srbija je jedina zemlja sa padom manjim od 2%.
2. Ciklus brzog rasta i stagnacije – ubrzani rast potrošnje do 2008. zasnovan na zaduživanju doveo je do stagnacije u narednim godinama.
3. Budući izazovi – aktuelni rast duga države, kompanija i domaćinstava može da ponovi isti obrazac i u trećoj deceniji 21. veka.
4. Prostor za stabilan rast – za razliku od mnogih članica EU koje beleže stagnaciju, Srbija i dalje ima potencijal za rast potrošnje kroz povećanje produktivnosti, jačanje domaće proizvodnje i odgovorno upravljanje javnim finansijama.
Zaključak: Iako Srbija beleži najmanji pad potrošnje u Evropi tokom pandemijske 2020, dugoročni podaci pokazuju da je održiv rast moguć samo ako se izbegne zavisnost od prekomernog zaduživanja. Stabilna ekonomska politika i fokus na produktivnost ključni su za održavanje pozitivnog trenda u narednim decenijama.
