Po Ajzenkovom PEN modelu ličnosti, ono što nas čini osobito ljudima jesu tri domena naše ličnosti koje se konstantno prepliću: psihoticizam, ekstraverzija i neuroticizam. Hans Ajzenk (1916-1997) je bio britanski psiholog nemačkog porekla i jedan od najuticajnijih teoretičara ličnosti.

Uzimajući u obzir trijadu psihoticizam-ekstraverziju-neuroticizam, svaki čovek bi postigao određeni skor na neka od ova tri testa koji mere ove domene ličnosti, smatrao je Ajzenk. Dok nizak skor saopštava da je prisutnost datog domena u ličnosti slabo zastupljena, visoki skor govori upravo suprotno. Tako će introvertna osoba imati jako nizak skor na domenu ekstraverzije, ali se može desiti da ima visoki skor na domenu neuroticizma.

Pored toga što je utvrdio strukturu ličnosti, Ajzenk je  vršeći niz istraživanja, ustanovio visoku korelaciju između dva domena ličnosti – psihoticizma i kreativnosti.

Šta je kreativnost

Kreativnost se po ovom autoru, može definisati kao sposobnost da se pojedinac uzdigne iznad uobičajenih ideja i pravila kako funkcionišu stvari, na taj način da uviđa njihove drugačije veze i odnose i stvara nove ideje. Kreativnost kao takva podrazumeva originalnost i imaginaciju. Neki teoretičari smatraju da se kreativnost ogleda u dobrom  divergentnom i konvergentnom mišljenju, kao i u njihovoj međusobnoj korespondenciji. Pored toga, kreativci su obično jako osetljivi na spoljne stimuluse koje mogu da dožive na drugačiji način.

Upravo zbog toga Ajzenk, a nakon njega i drugi istraživači  koji su proučavali korelaciju ove dve crte, ustanovili su da je značajan prediktor psihopatologije i kreativnosti sklonost ka sinestetskom iskustvu. Sinestetska iskustva (grč. syn: zajedno i aisthesis: percepcija) su jedinstven neurološki fenomen gde ispitanici informaciju primaju uz pomoć jednog čula, ali tako da istovremeno automatski i nesvesno pobuđuje neko drugo čulo ili više njih.

Pored pozitivne korelacije psihoticizma i kreativnosti na testu, još jedan dokaz u prilog povezanosti dva domena govore istraživanja biografija kreativnih stvaraoca poput Virdžinije Vulf, Roberta Šumana, Hemingveja, Silvije Plat, Van Goga, Faradeja i Njutna. Naime, kod svih pomenutih brilijantnih umova nekad u toku njihovog života ustanovljena je akutna i manična depresija (sa jakim epizodama hipomanije), podložnost alkoholizmu ili potreba za uživanjem u psihoaktivnim supstancama i samoubilački porivi.

Kreativnost i shizofrenija

Postoje i neurološki nalazi koji govore da jedan oblik shizofrenije i kreativno mišljenje zahvataju isto područje u našem mozgu – frontalni i prefrontalni korteks u kome se pri shizofrenim epizodama, ali i naletima kreativnosti, eksplicitno luči neurotransmiter dopamin. Iako se ova teza može smatrati potvrdom da su psihoticizam i kreativnost povezane pojave, dosta autora današnjice ističe upravo ovu tezu kao oprečni stav u korespondenciji ovih domena. Oni smatraju da su ova dva domena indirektno povezani, upravo preko pomenutih anatomskih struktura ili na nekom genetskom nivou. Humanističari podržavaju ovaj stav, vodeći se Maslovljevovim stavom da je kreativnost odlika zdravog mentalnog funkcionisanja i da predstavlja vrhunac samoaktuelizovane ličnosti.

Važno je istaći da nemaju sve kreativne osobe psihotične probleme i da nisu sve psihotične osobe kreativne. Glavna razlika između njih je što kreativni stvaraoci mogu da prate tok svojih misli, da kontrolišu svoje neuobičajene ili ekscentrične ideje i predstave ih na način koji je pogodan i shvatljiv za javnost. Nasuprot njima psihotične osobe nemaju realističnu procenu originalnosti svojih ideja jer često svoje sumanute ideje vide kao kreativne.

Isidora Đerić