6 min 3 godine

Svetski poznat matematičar, nekadašnji profesor Prirodno matematičkog fakulteta u Beogradu, Miroslav Pavlović preminuo je 26. novembra 2021. godine. Rođen je u selu Cvetke kod Kraljeva 1952. godine. Teorijsku matematiku je završio na Prirodno–matematičkom fakultetu u Beogradu, a doktorirao 1983. godine na temu Geometrija kompleksnih Banahovih prostora. Jedan je od nastavljača tzv Beogradske škole matematike, koju je ustanovio Mihailo Petrović Mika Alas, o kome je profesor Pavlović rado pisao anegdote.

Napisao je veliki broj naučnih radova, od toga 150 u najprestižnijim matematičkim i prirodnonaučnim časopisima u svetu. U naučnom polju Funkcionalna analiza, uvršten je u sam svetski vrh.

Bio je poznat u akademskim krugovima i veoma poštovan od svojih studenata zbog posvećenog pedagoškog rada, a u poslednje dve godine života za kratko vreme je stekao i popularnost na društvenoj mreži Linkdin, zbog svojih publicističkih popularnih objava o matematici, jeziku, životu i nauci.

Par tekstova profesora Pavlovića, objavljenih na Linkdinu, prenosimo u celosti:

CV ili prijava na konkurs

Ne sećam se da li je 1975. godine postojao CV, a ako jeste, ja ga nisam pisao. Umesto CV napisao sam prijavu na konkurs. Evo kako:
,,
Prijava na konkurs

Prijavljujem se na konkurs za mesto asistenta za predmete Matematika 1 i 2, objavljen u Politici 2. 8. 1975.

Odsek za matematiku, mehaniku i astronomiju PMF u Beogradu upisao sam 1971, a diplomirao 25. juna 1975. sa prosekom 8,67, ali:

1. Sve ispite sam položio u prvom roku i nikad ih nisam poništavao.

2. Dobio sam desetku na pismenom iz Funkcionalne analize, što je jedini slučaj u istoriji tog predmeta. Ostali su dobili šestice.

3. Pored toga što sam jedini dobio desetku iz Kompleksne analize, dva zadatka sam uradio na posve nestandardan način. Pre toga, na vežbama sam usavršio i znatno uprostio objašnjenje prelaska sa krivolinijskog na pravolinijski integral.

4. Na pismenom iz Diferencijalne geometrije takođe sam dobio desetku i jedini uradio zadatak koji je dat samo sa ciljem da ga niko ne uradi.

Podnosilac prijave
Miroslav Pavlović „

Kad bih sada pisao CV, ništa ne bih izmenio ni dodao sem svoje adrese, a videćete zašto.

HRONOLOGIJA. Čekajući od-godoa-vor

Konkurs su raspisali današnji Matematički fakultet u Beogradu i PMF u Kragujevcu, istog dana. Ja sam odugovlačio sa pisanjem prijave i, po običaju, čekao poslednji dan. Kad sam, konačno, napisao dve identične prijave, otišao sam u Kragujevac da posetim rodbinu po majčinoj liniji. Svratio sam u poštu i iz nje poslao prijavu ne samo u Beograd već i u Kragujevac iako se do PMF u Kragujevcu moglo stići za pola sata hoda.

Čekao sam odgovor, koji nikako nije stizao. Za to vreme radio sam u Gimnaziji u Kraljevu i lično se uverio u to da srednjoškolski profesori treba da imaju beneficirani radni staž.

Odgovori nisu stigli jer svoju adresu nisam napisao u prijavi već na poleđini koverte. Osoba koja je primila prijavu pocepala je kovertu i bacila je u kantu za smeće. Komisija je dobila prijavu bez adrese, ali ju je ona u Beogradu razmatrala, poznavali su me, i, od četiri kandidata, izabrala mene. Nikad nisam saznao šta se dešavalo u Kragujevcu.

Ne bih saznao ni šta se dešavalo u Beogradu da nije bilo sudbine, koja je uvek imala potrebu da mi preinačava životne odluke. Nekim povodom sam u januaru 1976. svratio na MF (Matematički fakultet) u Beogradu i samo što sam iskoračio iz lifta na četvrtom spratu, obrati mi se profesor Nikić (tačka 3): Kolega, pa gde ste Vi, mi Vas izabrali.

Nisam znao da li da se smejem ili da plačem, ali to je posebna priča. Razum mi je nalagao jedno, a sujeta drugo. Na kraju je pobedila sujeta i odnela me u Beograd.“

Primena matematike

„Nikad nisam razmišljao o mogućim primenama svojih naučnih radova. S druge strane, kao profesor, trudio sam se da sve što je moguće ilustrujem primerima iz fizike ili ekonomije.

Godine 2002. rešio sam 34 godine otvoreni problem, koji se pojavio u radu jednog poznatog finskog matematičara. Nisam mogao ni sanjati da će se glavna teorema primeniti u modeliranju protoka jona kod srčane aritmije, a primenjena je pre desetak godina.

To je lepo, ali nije lepo što sam „dobio“ srčanu aritmiju pre tri godine.

Kako sam rešio problem. O njemu sam povremeno razmišljao tri godine, a sijalica se upalila dok sam vodio ćerku na čas flaute. Tokom dva sata, koliko je čas trajao, skicirao sam dokaz, a sutradan ga otkucao u TeH-u, zatim napisao uvod i poslao u isti časopis u kome se problem pojavio, mada sam ga mogao poslati u neki od prestižnijih.

Svaka dobra matematika naći će primenu kad-tad.“

Nadamo se da će celokupno naučno i publicističko delo profesora Miroslava Pavlovića biti objavljeno kroz sabrane radove.

Foto: Ekranska fotografija (printskrin)

Pročitaj i ovo:  Kreativne industrije i kultura: ključne razlike

Ostavite odgovor