Šta nam pokazuje presek podataka
Podaci presečeni na 1. avgust 2025. pokazuju kombinaciju sezonskih i strukturnih pokretača u regionu. Turizam i robna razmena su ključni kanali prenosa rasta i kriza za ekonomije Zapadnog Balkana: turizam donosi devize i sezonske prihode, dok robna razmena reflektuje industrijsku snagu i uvoznu zavisnost. U nastavku prikazujemo ključne brojke i interpretaciju za Srbiju i susedne zemlje prema podacima nacionalnih statističkih zavoda i u obradi Kreativne Srbije.
Ključni podaci i indikatori po zemljama
| Zemlja / indikator | Turizam (hiljada noćenja) |
Izvoz (mil. EUR) |
Izvoz, % Y/Y | Uvoz (mil. EUR) |
Uvoz, % Y/Y | Cene, % Y/Y |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Srbija | 1,119 | 2,885 | 14.1% | 3,392 | 6.6% | 4.9% |
| Kosovo i Metohija | 144 | 80 | 9.5% | 579 | 16.0% | 4.3% |
| Rumunija | 2,836 | 8,218 | 6.3% | 10,592 | 0.6% | 6.6% |
| Mađarska | 2,789 | 12,300 | 0.1% | 11,300 | 1.4% | 4.2% |
| Bugarska | 3,831 | 3,564 | -4.0% | 4,116 | 2.7% | 3.4% |
| Hrvatska | 14,340 | 2,040 | 0.5% | 3,574 | -11.7% | 4.5% |
| Albanija | 475 | 35 | 5.7% | 83 | -2.4% | 2.5% |
| Crna Gora | 736 | 45 | 21.6% | 402 | 12.0% | 4.5% |
| Republika Srpska | 116 | 251 | 8.7% | 354 | -5.4% | 5.0% |
| Federacija BiH | 291 | 482 | 1.2% | 959 | 4.2% | 4.5% |
| Severna Makedonija | 245 | 696 | 1.7% | 982 | 9.4% | 4.5% |
| Slovenija | 1,434 | 5,351 | 10.4% | 6,953 | 25.7% | 2.9% |
Podaci su dati u agregiranom obliku (noćenja u hiljadama, vrednosti u milionima evra). Kolone Izvoz % Y/Y i Uvoz % Y/Y označavaju međugodišnji rast u odnosu na isti period prošle godine.
Hrvatska – apsolutni turistički lider ovog dela Balkana (bez Grčke i Turske)
Turizam — jasna sezonska dominanta Hrvatske
Hrvatska dominira regionalnim turizmom sa 14,340 hiljada noćenja – višestruko više od Srbije (1,119). Srbija zauzima solidnu poziciju u segmentu gradskog i kulturnog turizma, ali za značajnije povećanje noćenja potrebno je raditi na produženju sezone, unapređenju infrastrukture i međunarodnom marketingu.
Izvoz — Srbija pokazuje jaku dinamiku
Srbija ostvaruje 2,885 mil. EUR izvoza sa rastom od 14.1% Y/Y, što je iznad većine posmatranih država i pokazuje povoljan trenutni trend industrijske konkurentnosti. Mađarska i Rumunija imaju znatno veći apsolutni izvoz, ali znatno manju dinamiku u ovom preseku (Mađarska 0.1% Y/Y). Visok rast izvoza u Srbiji ukazuje na uspeh u povećanju plasmana ili cenovne konkurentnosti u određenim sektorima.
Uvoz i trgovinski bilans — deficit prisutan, ali sa znakovima poboljšanja
Srbija ima uvoz od 3,392 mil. EUR i ozbiljniji trgovinski deficit. Rast uvoza (+6.6%) je manji od rasta izvoza (+14.1%), što je povoljan signal – ukoliko se trend održi, trgovinski deficit bi mogao da se smanji. Važno je pratiti strukturu uvoza (da li su to kapitalni dobici ili potrošna roba) jer to utiče na proizvodni potencijal.
Inflacija i cene
Srbija beleži međugodišnji rast cena od 4.9%. To je u gornjem delu spektra regiona, ali manje nego inflacija u Rumuniji (6.6%). Najniža je u Sloveniji (2.9%). Srbiji nije izgledan povoljan scenario koji bi zadržao snažan rast izvoza i produžio turističku sezonu, što bi donelo veće devizne prilive i investicije. Umeren scenario bi podrazumevao skromniji rast uz osetljivost na spoljne faktore, dok bi pesimistički scenario sa padom tražnje u EU i rastom cena energenata značio usporavanje rasta i veći deficit. Ključne generalne preporuke za sve države u regionu bi bile jačanje izvozne konkurentnosti, razvoj novih turističkih ponuda, smanjenje uvozne zavisnosti, očuvanje makro stabilnosti (praćenjem inflacionih pritisaka i koordinacijom politike fiskalne i monetarne stabilnosti) i regionalna saradnja.
Trenutna pozicija Srbije je relativno povoljna
Srbija se u avgustu 2025. nalazi u relativno povoljnoj poziciji: pokazuje jaku dinamiku izvoza i potencijal u turizmu, ali i dalje ima izazov trgovinskog deficita. Ključ za konsolidaciju rasta leži u nastavku poboljšanja izvozne konkurentnosti, razvoju dugoročnih turističkih proizvoda i praćenju makro podloga (cene energenata na prvom mestu).
