Ne bez razloga, kada je reč o zloupotrebi prava intelektualne svojine i industrijskog prava korišćenja, kineski proizvođači su postali sinonim za brzo i efikasno kopiranje i izbacivanje kopija na svetsko tržište.

Planinski bedem besomučnog kopiranja

Prema mišljenju stručnjaka za ovaj vid kineskog poslovanja, centar za kopiranje tehnologije i elektronske robe je grad Šenžen, piše zagrebački nedeljnik Globus u članku pod naslovom Kineska zamka za startape. Ovaj grad je još devedesetih godina postao najveće autsorsing središte kineske serijske proizvodnje za zapadne kompanije koje su tragale za izmeštanjem proizvodnje radi nižih troškova poslovanja.

Prvim preduzećima u Šenženu su se prvo obraćale svetske multinacionalne kompanije radi ugovaranja posla jeftine serijske proizvodnje svih mogućih elektronskih i električnih uređaja. Vremenom je u gradu kreiran hab, koji po modelu open source softvera pravi sve moguće „open source“ hardvere, praktično kopira bez ovlašćenja i naknade industrijski dizajn koji je stigao iz zapadnih centara istraživanja i razvoja, navodi se u članku.

Naravno da je takvo poslovanje „spontano“ evoluiralo u zamisao da se od originala prave kopije, namenjene pre svega za kinesko tržište, ali i za onaj deo sveta koji nije bio spreman da originalne brendove plaća skuplje. Nije izostajala i taktika da se naručene robe originalnog brenda naprave u seriji većoj od ugovorenog, a onda da se ta količina prodaje preko globalnih onlajn prodavnica. Bilo kako bilo, taj fenomen u poslovnom svetu zove se šanžai, što u prevodu znači planinski bedem. Sintagma opisuje sve proizvode i načine poslovanja koji drastično krše zakone o intelektualnoj svojini a od strane brojnih i nepoznatih kineskih fabrika.

Uspeh dolazi brzinom izrade a ne kvalitetom proizvoda

Novo vreme traži nove načine „snalaženja“ i kineski prekopirači svega, od velikih brendova tipa Nokia ili Apple, preorijentisali su se delom i na inicijalno preuzimanje produkt ideje i pravljenje proizvodne serije i pre nego što je kod inovatora proizvodnja originala zvanično počela. Poslovna strategija je jasna: uočiti dobru ideju nekog startapa, napraviti prvi i prodavati globalno, često i jeftinije nego što je pravi vlasnik proizvoda u idejnoj fazi nameravao.

Osim Kickstartera, koji je kraudfanding platforma broj jedan u svetu, tu su još Amazon i Taobao kao izvori inspiracija za savremene pirate. Posmatraju se novi projekti i oni čija je masovnost primene odnosno prihvatanje od strane tržišta najizvesnija, prvi se kopiraju.

Slučaj ukradenog dizajna štapa za selfi

Izraelac Jekutijel Šerman je 2015. godine lansirao kampanju masovnog finansiranja za svoj proizvod nazvan Stikbox. Reč je o maski za pametni telefon koja se rasklapa i postaje štap za selfi fotografisanje. U pretplati, ponudio je svoj proizvod za 47 dolara. Prezentaciju proizvoda pratio su video i svi bitni detalji o izgledu i svojstvima proizvoda.

I onda, pre nego što je uopšte došao do faze da pronađe proizvođača za svoj proizvod, ugledao ga je na Alibabi po značajno nižoj ceni. Njegova poslovna ideja je u trenu sabotirana, a godinu dana rada na razvoju prototipa bačeno je u vetar. Dobra ideja i jednostavan dizajn sigurni su kriterijumi da će vaš proizvod predstavljen na nekoj od platformi za masovno finansiranje, biti sigurno ukradeni i proizvedeni u nekoj od brojnih anonimnih fabrika u Kini, zaključak je autora članka.

„Sve što kompanija može učiniti je da se na tu situaciju pripremi, dizajnom koji se ne može tako lako kopirati, fokusiranjem na karakteristike proizvoda koje se mogu zaštititi, posebnim (skupljim) materijalima koje primenjuju…“

Preduzetnik Šerman uspeo je, ipak, da napravi taj svoj proizvod i danas ga prodaje, ali značajno vreme ulaže da istraži koje fabrike su nelegalno preuzele njegov dizajn i poslovnu ideju. Potraga ne ide lako, jer na brojnim e-prodavnicama niko ne objavljuje naziv proizvođača, već samo podatke trgovca.

Fotografija Unsplash