Kako prenosi  STOA (Scientific Foresight Unit – Jedinica za naučna predviđanja Evropskog parlamenta, op. KS) ne postoji garancija da će digitalne tehnologije uništiti radna mesta, niti bilo kakve sigurnosti da će te tehnologije dovesti do novih i boljih radnih mesta. Ovo je jedan od glavnih zaključaka studije „Digitalna automatizacija i budućnost rada: Osiguravanje digitalne budućnosti koja funkcioniše za sve“, koju je na zahtev odbora STOA, sproveo profesor Dejvid Spenser sa Univerziteta u Lidsu.

Tehnološka dostignuća danas ubrzavaju promene

Autor polazi od zaključka da iako nove tehnologije mogu dovesti do ekonomskog rasta, otvaranja novih radnih mesta i potražnje za novim specijalističkim veštinama, one takođe mogu istisnuti čitave profesije, izmeniti prirodu i strukturu poslova i stvoriti polarizovanu ekonomiju. Današnje tehnološke promene brže su i automatizuju mnogo više poslova nego što se ranije mislilo. Kako tehnološka otkrića brzo pomeraju granicu između radnih zadataka koje obavljaju ljudi i onih koje obavljaju algoritmi, tržišta rada trpe velike transformacije. Takvo stanje može potkopati zaštitu radnih prava, dovesti određene vrste radnika do dugotrajne nezaposlenosti i stvoriti polarizaciju radnih mesta i društveno nezadovoljstvo. Ako se njima ne upravlja pažljivo, ove transformacije, pogoršane tekućom krizom Covid-19 koja je uticala na milione niskokvalifikovanih radnika, predstavljaju rizik od daljeg širenja nejednakosti.

Da li će nova tehnologija brže dovesti do nezaposlenosti ili će imati efekte povećanja radne snage? Stalno povećanje automatizacije na radnom mestu i pandemija koronavirusa mogu uzrokovati velike posledice na tržište radne snage. Uticaji tehnoloških promena na rad i zapošljavanje višestruki su. Izveštaj se bavi prirodom, obimom i mogućim efektima digitalne automatizacije i postavlja savremene debate o tehnološkim promenama u istorijskom kontekstu, konstatujući da tehnološke promene mogu uticati ne samo na obim posla već i na njegov kvalitet.

Moguća je digitalna transformacija bez radikalnih posledica na radna mesta

Spenser tvrdi da, uprkos efektima na vrstu i često sadržaj ponuđenog dela, nijedna tehnološka revolucija nije dovela do bilo kakvog smanjenja posla koji moramo da radimo. Efekti digitalnih tehnologija zavisiće od relativne snage bilo kog efekta premeštanja posla, a digitalna automatizacija će imati složeniji i postepeniji efekat na zanimanja od pukog uništavanja poslova na veliko.

Tehnologija, naime, može pomoći u poboljšavanju veština i podizanju kvaliteta rada, ali digitalna tehnologija, naročito veštačka inteligencija (AI), može dovesti do praznina u veštinama, veće nejednakosti i polarizovanijeg društva time što će neka zanimanja potpuno izbaciti, čak i ona koja imaju dragocene veštine. Autor naglašava potrebu za širim reformama koje prevazilaze postojeću agendu usmerenu na veštine i uključuju smanjenje radnog vremena, tako da se blagodati digitalne automatizacije mogu šire deliti. Zalaže se za veću zastupljenost radnika i demokratičniju upravu na radnom mestu i usvajanje strateškog pristupa, orijentisanog na misiju digitalne automatizacije. 

S obzirom da je kriza Covid-19 dodatno povećala jaz između najpovlašćenijih i najranjivijih i ubrzala digitalni poremećaj, tehnološkom promenom treba upravljati na proaktivan način i tako da bude usmerena na afirmisanje interesa radnika – da bi se kreirao novi digitalni društveni ugovor.

Pročitajte ceo izveštaj i prateći STOA Brief Options da biste saznali više.

Kreativna Srbija
Foto Unsplash