Podaci o broju muzeja i posetilaca u Crnoj Gori u periodu od 1994. do 2015. godine ukazuju na jasne tendencije rasta kulturne potrošnje i značaj muzeja kao dela kulturne i turističke infrastrukture zemlje. Istraživanja se sprovode u trogodišnjim intervalima, što omogućava sagledavanje dugoročnih trendova.
Dinamika rasta broja muzeja
Broj muzeja u Crnoj Gori tokom analiziranog perioda beleži relativno umeren, ali stabilan rast. Od 21 muzeja 1994. godine, njihov broj je porastao na 31 u 2015. godini, što predstavlja rast od približno 48 odsto u dve decenije. Najznačajniji skok vidljiv je nakon 2009. godine, kada dolazi do intenzivnijeg ulaganja u kulturnu infrastrukturu, paralelno sa rastom turizma i jačanjem institucionalne podrške kulturi.
Dinamika poseta muzejima
Za razliku od broja muzeja, broj posetilaca pokazuje izuzetno snažan rast. Sa svega 65 hiljada posetilaca 1994. godine, došlo se do 263 hiljade 2015. godine, što znači da je broj posetilaca uvećan više od četiri puta. Posebno se izdvaja period od 2000. do 2015. godine, kada broj posetilaca kontinuirano raste – sa 66 hiljada 2000. godine na 263 hiljade 2015. godine. Ovaj trend jasno pokazuje da muzeji postaju sve važniji deo turističke i kulturne ponude.
Faktori rasta
1. Razvoj turizma – Crna Gora je u posmatranom periodu beležila snažan rast broja stranih i domaćih turista, posebno nakon 2006. godine, kada je obnovila nezavisnost i postala atraktivnija destinacija.
2. Kulturna politika i investicije – Povećan broj muzeja i unapređenje postojećih institucija doprineli su većoj vidljivosti i atraktivnosti kulturnih sadržaja.
3. Diversifikacija ponude – Uvođenje savremenih postavki, interaktivnih sadržaja i specijalizovanih izložbi privuklo je širu publiku, uključujući mlade i strane turiste.
Značaj muzejske delatnosti u privredi Crne Gore
Kulturni turizam postaje važan generator prihoda, doprinosi diversifikaciji turističke ponude i smanjenju sezonalnosti.
Multiplikativni efekti ogledaju se u povećanoj potrošnji turista na ugostiteljstvo, smeštaj i druge usluge.
Razvoj ljudskog kapitala kroz očuvanje kulturne baštine i jačanje identiteta doprinosi dugoročnoj društvenoj koheziji i ekonomskom rastu.
Muzeji u Crnoj Gori tokom perioda 1994–2015. godine beleže stabilan rast broja institucija i impresivan rast posetilaca, što ukazuje na njihovu rastuću ulogu u kulturnom, društvenom i ekonomskom životu zemlje. Ukoliko se ovaj trend nastavi, muzeji mogu postati još značajniji stub održivog razvoja i jedan od ključnih faktora pozicioniranja Crne Gore kao destinacije kulturnog turizma na međunarodnom tržištu.
Izvor podataka Monstat, obrada Kreativna Srbija
