Više od petine kreativnog sektora u zapadnoj Srbiji se ne bavi prodajom, dve petine ne može da živi samo od te delatnosti jer prihoduju svega oko 5.000 evra godišnje, a tek sedam odsto ostvaruje godišnji prihod od oko 100.000 evra. Najbrojnija su mikro preduzeća orijentisana isključivo na lokalno tržište, a svega 18 odsto izvozi svoje proizvode i usluge.

Više preživljavanje nego industrija, može se zaključiti iz analize Centra za istraživanje kreativne ekonomije o aktuelnom stanju kreativnog sektora u zapadnoj Srbiji, za koji se ocenjuje da je „u inkubatorskoj fazi“, zatvoren u lokalne okvire i loš poslovni ambijent, oskudan u preduzetničkom potencijalu, nedovoljno konkurentan, slabo upoznat sa modernim načinom poslovanja i sa prihodima koji su niski i za osnovnu egzistenciju, a kamoli za razvoj poslovanja. Ovakve ocene potvrđuje i nalaz da od oko 1.200 zaposlenih u ovom sektoru u Valjevu, Šapcu, Loznici, Užicu, Požegi i Prijepolju, gde je sprovedeno istraživanje, najveći broj sebe doživljava kao umetničke i kulturne stvaraoce, a tek 10 odsto svoj posao vidi kao deo kreativne ekonomije.

U kreativnom sektoru zapadne Srbije ubedljivo preovlađuju muškarci sa 68 odsto, prosečno stari 41 godinu. Najveći broj su preduzetnici sa mikro i malim biznisima, dok neprofitne organizacije čine 26 odsto, a javne ustanove 15 odstokreativnog sektora. U strukturi delatnosti preovlađuju vizuelne umetnosti, arhitektura, grafički dizajn i grafička industrija, umetnički zanati i kulturni turizam koji zbirno čine gotovo 45 odsto celokupnog sektora, dok je izdavaštvo zastupljeno sa 10 odsto, ICT delatnosti sa svega šest, a elektronski mediji sa nešto malo više od pet odsto. Poslovanje je pretežno mikrolokalnog i lokalnog karaktera, odnosno koncentrisano na sopstvenu, eventualno susednu opštinu ili regiju. Manje od polovine poslova imaju šansu da dugoročnije budu održivi, budući da tek oko 42 odsto plasira proizvod na nacionalno tržište, a od njih svega 18 odsto i izvozi.

Bez konkurencije

Preduzeća u kreativnom sektoru posluju u proseku oko deset godina, a petina je započela poslovanje u poslednje tri godine. Firme najčešće zapošljavaju troje ljudi, dve petine su samozaposleni ili imaju samo jednog zaposlenog, a tek svako deseto preduzeće zapošljava više od 20 radnika i samo jedan odsto angažuje više od 100 ljudi. Manje od trećine angažuje volontere, pri čemu se njihov broj kreće od jednog do nekoliko stotina osoba koje rade bez nadoknade. Tri četvrtine predstavnika kreativnog sektora ima svoj prostor ili ga koristi bez naknade, nešto više od 19 odsto njih ocenjuju da imaju odličnu opremu, a više od 44 odsto da je oprema sa kojom rade dobrog kvaliteta.

Više od dve trećine kreativaca smatraju da imaju veoma kvalitetno informatičko obrazovanje, posebno u segmentima za koje su specijalizovani u svom poslovanju, a svega 1,5 odsto uopšte ne koristi računar. Engleskim jezikom se, prema sopstvenoj oceni, odlično ili vrlo dobro služi više od polovine anketiranih, a tek oko osam odsto izjavljuje da je njhovo poznavanje stranog jezika nedovoljno. Sa druge strane, prepoznaju da im najviše nedostaju znanja za upravljanje finansijama i pribavljanje novca iz spoljnih izvora, a četvrtina anketiranih smatra da im je neophodna dodatna edukacija u marketinškim aktivnostima posredstvom interneta i društvenih mreža. Ispitanici iskazuju interes i za usavršavanjem u nizu strateških, kao i usko specijalističkih oblasti – od menadžmenta i uspešnog pregovaranja sa potencijalnim investitorima, do programiranja ili obuke o upotrebi novih ekološki materijala u gradnji i kreiranju enterijera.

Većina poslovnih subjekata svoju tržišnu poziciju gradi u nišama, gde prema oceni analitičara petinu tržišta čine monopoli, a skoro 20 odsto verovatni oligopoli, odnosno približno 40 odsto kreativnog tržišta nije liberalizovano. Percepcija konkurencije je veoma indikativna, jer čak četvrtina ispitanika izražava stav da u svom poslovanju nemaju konkurenciju. Ovo ukazuje na odsustvo tržišne svesti, kao i na uverenje javnih instutucija, poput lokalnih muzeja i pozorišta, da imaju monopolski položaj, odnosno da se njihovom delatnošću ne bavi niko drugi, „što je sasvim pogrešno uverenje“, ističe se u istraživanju i navodi da samo 36 odsto anketiranih ocenjuje da je u njihovoj oblasti konkurencija prisutna i da je takva vrsta tržišnog nadmetanja podsticaj za razvoj zdravog poslovanja.

Nešto više od petine sektora se ne bavi prodajom, a oni koji prodaju godišnje do 5.000 evra čine 41 odsto ispitanih, što im ne obezbeđuje dovoljno novca ni za osnovnu egzistenciju bez dodatnih, drugih poslova, a kamoli za razvoj poslovanja u ovoj oblasti. Sa prodajom većom od 100.000 evra može se pohvaliti samo oko sedam odsto poslovnih subjekata. Zabrinjavajuće je da oko polovine anketiranih ne zna ili ne ume precizno da definiše šta je njihov proizvod, pri čemu su dizajneri, delatnici u IT sektoru i u medijima davali najjasnije odgovore o svojim proizvodima i uslugama i kojim ciljnim grupama su namenjeni. Čak polovina ispitanih nema nikakvih prihoda po osnovu donacija, dotacija i subvencija, trećina ima godišnje budžete od oko 5.000 evra, budžetima do 10.000 evra raspolaže samo četiri odsto anketiranih, a tek nekoliko njih ima zavidan godišnji budžetveći od 100.000 evra po ovom osnovu.

Daleko od komora, još dalje od države

Više od polovine predstavnika kreativnog sektora u zapadnoj Srbiji ocenjuje međusobnu saradnju kao izuzetnu ili dobru, svaki treći da je prosečnog kvaliteta, a svaki deseti da prave saradnje nema. Poslovi se najčešće sklapaju „na reč“, a tek manji deo dogovora prate i formalni ugovori. Partneri i kooperanti su uglavnom iz istog mesta, trećina je iz drugih delova Srbije, a inopartneri čine tek nešto više od 16 odsto ukupne saradnje. Istraživanje dodatno pokazuje da je oko polovine ispitanika u svojim budućim planovima orijentisano isključivo na neposredno lokalno okruženje, a polovina je otvorena za razvoj, od kojih tek trećina stremi da posao širi na stranim tržištima.

Zaposleni u kreativnoj industriji nisu u potpunosti upoznati sa veoma kompleksnom oblašću zaštite i eksploatacije intelektualne svojine, već o tome pre svega sude iskustveno i na osnovu parcijalnih informacija, ocenjujuju autori istraživanja, uz napomenu da samo četiri odsto ispitanih smatra da je zaštita autorskog prava u Srbiji zadovoljavajuća. Anketirani su saglasni i da su fiskalne i parafiskalne naknade previsoke u odnosu na uslove poslovanja i stepen poslovnih mogućnosti u kreativnim delatnostima u njihovom okruženju. Kreativci posebno ističu manjkavosti poreske politike prema start-up preduzećima, koja po njihovom sudu veoma otežava da se posao dovede do nivoa koji će obezbediti minimum stabilnog poslovanja, jer početnici nemaju prava na bilo kakve poreske olakšice. Veliki broj ispitanika koji posluju u oblasti kulture smatraju da se kultura i umetnost po svojoj nameni, odnosno cilju da budu dostupne svim građanima, razlikuju od proizvodnih i drugih delatnosti, te da fiskalne mere treba da budu deo politike koja će u praksi podstaći mogućnosti za širenje kulturnih sadržaja među što većim brojem korisnika.

Kada je reč o radu privrednih komora, regionalnih razvojnih agencija i strukovnih udruženja, njihovim doprinosom kreativnom sektoru zadovoljno je tek manje od jedne trećine (31,4%), nezadovoljnih je oko 16 odsto, a najveći broj anketiranih nema jasna saznanja na koji način privredna udruženja doprinose ili bi mogla da doprinose kreativnim delatnostima, od kojih 28 odsto izjavljuje da nikada nisu ni sarađivali sa bilo kojom od privrednih asocijacija. Još negativniji stav ispitanici iskazuju prema državnoj upravi, odnosno nadležnim ministarstvima i resornim telima za delatnost u kojoj posluju, čijim radom je zadovoljno samo 28 odsto anketiranih.

Bojana Maričić

Izvor: Biznis i finansije; Centar za istraživanje kreativne ekonomije (Virtuelni institut)