Kako prenosi Ministarstvo kulture, ministarka kulture i informisanja Maja Gojković uputila je nadležnom Ministarstvu finansija inicijativu za izmenu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojom se definiše jasna obaveza jedinica lokalne samouprave u pogledu plaćanja doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje i doprinosa za zdravstveno osiguranje za samostalne umetnike.

Inicijativa je upućena u cilju unapređenja položaja samostalnih umetnika u Srbiji. Poboljšanje položaja ove kategorije umetnika jedan je od ciljeva i Strateških prioriteta razvoja kulture od 2021. do 2025. godine.

Navednim izmenama unapredila bi se realizacija programskih ciljeva, pre svega na planu decentralizacije i omogućilo nesmetano ostvarivanje opšteg interesa u kulturi, kaže se u saopštenju na sajtu Ministarstva kulture i dodaje da aktuelni zakon predviđa mogućnost, ali ne i obavezu da jedinice lokalne samouprave plaćaju ove doprinose, zbog čega u praksi dolazi do toga da pojedine lokalne samouprave ne plaćaju ove doprinose.

Da li lokalne samouprave zaista treba da plaćaju zdravstveno i penzijsko osiguranje samostalnim umetnicima? Platforma Kreativna Srbija mišljenja je da samostalnim umetnicima država ne treba da plaća doprinose i da ne postoji javni interes da to rade lokalne samouprave. Biti slobodan umetnik je stvar izbora i svako ko se odluči za karijeru umetnika trebalo bi da se sam postara da zaradi i za penzijsko i socijalno osiguranje.

Iz godine u godinu sve je veći broj umetnika na lokalnim budžetima. Iako društvo svakako ima koristi od individualne kreativnosti, umetnici nisu jedini kreativci u društvu. Zadatak države je da stimuliše razvoj kreativnosti kod svakog čoveka, a forme te kreativnosti su mnogostruke i nisu samo ispoljene u umetnostima. Institut samostalnog umetnika kakav danas postoji je iz vremena socijalizma. Po tadašnjem Zakonu o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture, iz 1982, namera zakonodavca bila je da se stimuliše umetnički rad i kultura koja nije tržišno vrednovana. To je bilo sasvim u duhu socijalističkog društva, koje je davalo značaj kulturnim vrednostima.

Ali, vremena su se promenila i sada smo u kapitalizmu sa proklamovanom tržišnom ekonomijom. S obzirom da se jednoj delatnosti oduzima kriterijum tržišne potvrde, preostaje da se u današnjem kapitalističkom društvu objasni koji su onda kriterijumi verifikacije – kako ćemo zaista znati da 2.500 samostalnih umetnika, koliko ih danas ima u Srbiji, stvara relevantno delo koje ima „nadtržišnu“ vrednost? I da su svi oni, sa svojim umetničkim stvaralaštvom potrebni ovom društvu? I ko će od smrtnika ocenjivati da li je neko umetničko delo večno i nadilazi meritornost tržišnog kupca i odoleva zakonima ponude i potražnje? Država je to prepustila reprezentativnim umetničkim udruženjima, koja, sastavljena od članova tih istih samostalnih umetnika, očito samo verifikuju rad jedni drugih.

Jasno je da samoprocena nije dovoljna da pojedinačni interes postane i javni, pa je ovu pozitivnu diskriminaciju umetnika u odnosu na druge profesije potrebno ukinuti.

Kreativna Srbija
Foto Unsplash