Bilans kreativnog sektora Srbije 2020: nema rasta, sumorne prognoze za većinu

U proteklih dvadesetak godina jedan od najčešćih argumenata zagovornika kreativne ekonomije bio je da je kreativan sektor vitalan i sa visokim stopama rasta. Čak i u prošloj krizi, 2008/2009, sektor nije značajnije gubio ni u procentima rasta ni u produktivnosti. Posebno, IKT sektor je imao konstantan rast od 20-25 odsto godišnje u protekloj deceniji.

Neposredno pred krizu izazvanu Covid-19, turizam Srbije je bio u značajnoj ekspanziji, a sa njim i prateća HORECA industrija. Kulturni i kreativni sektor u 2020. godini su među najpogođenijima od celokupne domaće privrede, navodi se u opštem zaključku UNESCO dokumenta o stanju kulturnih i kreativnih delatnosti u Jugoistočnoj Evropi.

Potpuni pad kulturnog sektora

Iz pomenutog preliminarnog izveštaja o stanju kulturnog sektora koji je objavio UNESCO u novembru 2020. godine, a na osnovu podataka dobijenih od državnih organa, budžet Ministarstva kulture, kao najvažniji izvor finansiranja kulturnog sektora,  je u prošloj godini bio smanjen za 20 procenata, a s obzirom da su sve ustanove kulture bile zatvorene od 16. marta do maja, pa i kasnije, samostalni prihodi su značajno umanjeni. Kapitalna ulaganja su u celosti otkazana i distribuirana drugim sektorima.

Svi festivali pretrpeli su skoro stoprocentne gubitke, nekoliko hiljada kulturnih događaja je otkazano. Nezavisni umetnici i kulturni radnici pod ugovorima o privremenim i povremenim poslovima ostali su bez angažmana. Za njih je delom čak izostala državna pomoć, koju su imali samostalni umetnici i kulturni radnici, koji su dobili po 30.000 dinara u tri meseca.

Za to vreme, radnici u drugim sektorima, stalno zaposleni po osnovu ugovora o radu imali su pravo na državnu pomoć putem subvencija za isplatu plata. Jednokratnu pomoć pokušala je da pruži i Asocijacija Nezavisna kulturna scena. 

Izveštaj je zabeležio i da je veliki pad prisutan u kinematografiji, izdavaštvu, dizajnu, muzičkoj industriji, medijima i arhitekturi. Gubitak filmske industrije u tri meseca zatvaranja nakon izbijanja pandemije bio je 9,6 miliona evra.

Kreativna privreda je osetljivija na nelikvidnost

U pogledu likvidnosti, anketirana pravna lica iz kreativnog sektora iznela su uglavnom da imaju sredstva za manje od mesec dana poslovanja. Izveštaj prenosi i stav vladinih organizacija da je jedan od strateških odgovora na krizu bio i prelazak na rad putem digitalnih platformi, međutim – bez jasne i šire analize kako se delatnosti koje zavise od neposrednog izvođenja (pozorište, igra, balet, opera, muzička industrija) mogu transformisati na izvođenje putem slike.

Pročitaj i ovo:  Požega: tekstilna industrija i niži troškovi poslovanja

Ipak, s obzirom da je ovaj izveštaj zasnovan uglavnom na radu javnog sektora, uz minorno učešće mikro i malih preduzeća u kreativnim industrijama (svega 1,6 odsto od ukupnog broja registrovanih), podaci su nepouzdani i uglavnom irelevantni.

Sasvim je sigurno da su sve izvođačke umetnosti pretrpele skoro stoprocentan gubitak i pad, kao i da je situacija slična sa ivent industrijom (industrijom događaja), muzičkom industrijom i kinematografijom, dakle, skoro cela industrija spektakla je praktično prestala da radi tokom protekle godine.

Kreativna privreda je osetljivija na nelikvidnost jer ne raspolaže značajnijim obrtnim kapitalom, nema rezervi i zaliha i nema kapitalizaciju kao druge delatnosti, npr u realnom sektoru.

Industrija komunikacija je pretrpela veliki udar

Udruženje za tržišne komunikacije Srbije (UEPS), najstarije nacionalno strukovno udruženje koje objedinjuje agencije, oglašivače i medije, uradilo je tokom jula 2020. godine anketu među svojim članstvom. Među učesnicima istraživanja, struktura različitih poslovnih profila je sledeća: Medijska – 10,7 odsto, digital – 1,36, BTL – 21,5, kreativna – 42,9 procenata, integrisane komunikacije – 7,2, strateške komunikacije, poslovni konsalting i proizvodnja po – 3,6 i ostalo – 5,54 procenata. Rezultati UEPSa su sledeći:

Čak 43.3 odsto pravnih lica u ovoj industriji beleži pad prometa od 70 i više procenata, 23,3 odsto – pad prometa od 30 i više procenata, a 6,7 odsto anketiranih– pad prometa 50 i više procenata. Najpogođeniji deo kreativne industrije su oni koji se bave organizacijom događaja, odnosno BTL agencije.

U pogledu likvidnosti, 43.3 odsto učesnika ankete procenjuju da u ovakvim uslovima njihovo poslovanje može da izdrži još 3 meseca, petina smatra da će preživeti 6 meseci, a samo 6,7 odsto misli da može da izdrži još godinu dana, dok 23,3 nema procenu. Polovina anketiranih procenjuje da će morati da pribegne otpuštanju zaposlenih radi racionalizacije troškova poslovanja a više od trećine njih je već smanjilo plate u periodu anketiranja.

Kreativna privreda među najpogođenijima i po nalazima USAID

U istraživanju koje je u 2020. godini sproveo USAID, čak 69 odsto firmi je izjavilo da ima problem sa likvidnošću, odnosno finansiranjem dospelih obaveza. Prema ovom nalazu, polovina privrednika zabeležila je pad prihoda i neto dobiti u poslednjih godinu dana. Firme u Srbiji, generalno uzevši, pokazale su, ipak, otpornost na krizu, pošto tri četvrtine onih koji su učestvovali u anketi nije promenilo broj zaposlenih, a čak 12 odsto je povećalo broj radnika.

Pročitaj i ovo:  Preduzetništvo u Srbiji samo iz nužde

Čak svaka četvrta anketirana firma izvozi,  a najveći broj privrednih društava smatra da će se poslovanje stabilizovati u narednih godinu dana. Svaka druga anketirana firma očekuje pad tražnje sopstvenih proizvoda i usluga dok svaka treća firma je u istraživanju rekla da kao deo strategije oporavka vidi jačanje elektronske trgovine i otvaranje novih kanala oglašavanja, poput digitalnog marketinga. Najpogođenije firme su u oblasti kreativnih industrija.

Direct Perspective: promene će biti najvidljivije u organizacionoj kulturi i tehnologiji rada

I istraživanje koje je sprovedeno od maja do jula 2020. godine u organizaciji Direct Perspective platforme došlo je do sličnih rezultata. Učesnici ankete su u najvećem broju (59 odsto) zaključili da će najveći izazov u pandemijskom periodu biti pad tražnje, dok je u ovom slučaju manjina smatrala da je likvidnost veći problem (35%), iako su ova dva pokazatelja krize poslovanja u korelaciji. Najpogođeniji sektori po ovom nalazu su kultura i turizam.

U pogledu odnosa prema zaposlenima, ispitanici u istraživanju ove platforme su zaključili da će jedna od najnužnijih promena doći u oblasti ljudskih resursa, u vidu redizajnirane organizacione kulture. Kada je reč o reakcijama potrošača, čak 85 odsto ispitanika smatra da će navike potrošača neznatno promeniti – odnosno malo i na kratak period, a da će onda sve biti kao pre pandemije. Isto tako, veruju da će brendovi biti više lokalni nego globalni.

Polovina učesnika istraživanja smatra da će se poslovanje značajno okrenuti onlajn kanalima prodaje i komunikacije. Ovo će tangirati i oblast bankarstva i finansija.

Ko je najpogođeniji u kreativnom sektoru, a ko ne?

Prema do sada obrađenim rezultatima i prvim pokazateljima poslovanja u 2020. godini najpogođenije delatnosti kreativnih industrija su u one u podsektoru Umetnosti, zabave i rekreacije, osim delatnosti kockanja i klađenja, za koju još, doduše nema konkretnih podataka kako je poslovala u uslovima krize, ograničenja kretanja i smanjenih prihoda potrošača.

Ipak, izvođačke umetnosti u celosti, zabavna muzička industrija, industrija događaja i klabinga su zasigurno najpogođenije Covid-19 pandemijom i njihov oporavak za sada nije na vidiku. Ovde spada i (kulturni) turizam.

Značajnije pogođeni u ovom podsektoru su i tradicionalne kulturne delatnosti – muzeji, galerije, arhivi, kao i sportska industrija i industrija tematskih i zabavnih parkova, ali sa perspektivom izglednijeg oporavka u srednjem roku.

Pročitaj i ovo:  U poslovanju loše odluke se mogu sprečiti, ali samo jedan faktor ne može se ničim zameniti: tok gotovine

Slično stoji i sa kinematografijom, industrijom advertajzinga i poslovnih komunikacija, arhitekturom, kreativnim i umetničkim obrazovanjem – pretrpele su prvi udar i gubitak zbog pada tražnje, a budućnost je neizvesna sve dok postoje bilo kakva ograničenja kretanja i kontakata. Kompenzovanje se delom odvija putem digitalnih platformi.

Uslužni IT sektor ima najneizvesniju budućnost

Računarske usluge i programiranje kao prateće i podržavajuće delatnosti, naročito izvozno orijentisane, pretrpeće značajniji pad i ako uzmemo da je taj deo tržišta bio u vrlo turbulentnom periodu prošle godine, izgledniji oporavak nije za sada vidljiv. Verovatnije je da će veći deo ovog tržišta propasti, naročito zbog procesa automatizacije s jedne strane, i postupka oporezivanja frilenserskog rada  s druge strane, što će dovesti do pada njihove konkurentnosti na međunarodnom tržištu.

Filmska, televizijska i internet produkcija su u rastu i imaju odlične izglede za oporavkom. Gotovo je neverovatan broj serija snimljenih u periodu od maja do decembra prošle godine. Slabije šanse delom stoje u kinematografiji, pratećoj festivalskoj industriji, koja će sigurno dok traje pandemija biti u većem padu.

Prerađivačka industrija – najviše zavisi od rasta tražnje

Kompletna prerađivačka industrija, bilo da je proizvodnja nameštaja, veša, proizvoda od drveta i sl, zavisiće od platežne moći postpandemijskog kupca i time njen budući oporavak i razvoj za sada nije moguće prognozirati. Ona zavisi od tražnje, drugi faktori nemaju značajnog uticaja.

Veliki potencijal za razvoj ima industrija proizvodnje računara, računarskih komponenti, robotike, kao i gejming industrija, koje sve zajedno nisu ni trpele posledice Covid krize u prošloj godini, čak su beležile konstantan rast. Ove kreativne industrije imaju ogroman kako sektorski potencijal, tako i potencijal prelivanja rasta iz drugih srodnih tehnoloških delatnosti, naročito iz oblasti istraživanja i razvoja proširene stvarnosti, mašinskog učenja i veštačke inteligencije.

Kreativna Srbija & Virtuelni institut
Fotografija Maxim Hopman / Unsplash

 30,252 

Srodni tekstovi

Imate komentar?

Hvala za komentar.