Poslovanje ICT sektora Srbije u 2020. godini

Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, u obradi portala Kreativna Srbija, prosečna stopa rasta ICT sektora Srbije u 2020. godini bila je 3,25 odsto. Meseci uobičajenog pozitivnog poslovanja bili su januar, sa 20 odsto i februar sa 16 odsto rasta, nakon čega je nastupio sektorski pad i to, nema sumnje, zbog pandemije. U martu, ICT sektor je ostvario -4, aprilu -11, maju -10, dakle negativan rast u drugom kvartalu. U junu se stanje malo popravilo i ostvaren je rast od 2 procentna poena.

Godina je prošla uglavnom negativno

Ipak, u julu je pad bio još veći, čitavih 12 procenata, dok je sektor u avgustu pao za 4, u odnosu na prethodnu godinu. Septembar i oktobar su bili meseci blagog oporavka od 5 odnosno 3 odsto, da bi se potom u novembru sektor ponovo zadržao za 2 procentna poena manje nego u istom mesecu 2019. godine. Ipak, decembar donosi rast od čitavih 36 odsto u odnosu na kraj 2019. godine, što je nadprosečan rezultat. Uzroci ovakvog poslovanja sektora na kraju prethodne godine su nepoznati. Posmatrajući po kvartalima, drugi i treći kvartal su bili sa negativnim rastom, a prvi i četvrti sa rastom, ali ispod prosečne stope.

Naime, prosečna stopa rasta ICT sektora prethodnih godina bila je 20-25 odsto, da bi početkom prošle godine delimično pala najverovatnije zbog testa samostalnosti, a u martu i značajnije pala zbog proglašenja pandemije i uvođenja vanrednog stanja. Godina se izvukla zahvaljujući decembarskom izvozu ICT usluga, to je bio mesec sa najvećom stopom rasta u poslednjih 5 godina, ne samo u 2020. godini.

Test samostalnosti nije značajnije uticao na konjunkturu

Moguće je da je test samostalnosti Poreske uprave uticao početkom godine, ali ne više od 9-10 odsto u februaru i do polovine marta, kada je proglašeno vanredno stanje. Ipak, verovatno je da je efekat ove administrativno-fiskalne mere na nivou poslovne godine anuliran, jer su se IT preduzetnici koji su ugasili radnje, verovatno zaposlili kod svojih klijenata, a neki od njih i osnovali privredna društva. Sasvim je sigurno da je neznatan broj ostao bez posla u kratkom periodu, a dugoročno gotovo niko. Ovo je, ipak, logička pretpostavka, jer i broj privrednih društava i preduzetnika nije opao, nego je porastao u periodu od februara 2020. do marta 2021. godine

Pročitaj i ovo:  Preduzetništvo u kulturi Srbije nema okruženje za razvoj

U posmatranom periodu za 2020. godinu, trebalo bi pogledati podatke za Bugarsku, koja je donekle bila uporediva sa Srbijom, a njihov godišnji rast je bio 0 odsto. Ipak, u martu bugarski ICT sektor je napravio rast od čak 19 odsto, a u septembru 11. U decembru su imali negativan rast od čak 16 procenata.

Godišnja stopa rasta ICT sektora Rumunije u 2020 je najveća u regionu i iznosi 8,92, sa rastom u martu od čak 21 odsto, u aprilu od 11 odsto, julu od 17 odsto. Ipak, i kod Rumuna je u decembru negativan rast od 2 odsto. S obzirom da je regionalni sektor imao pad u decembru, to srpski rast od rekordnih 36 procenata nema logičkog objašnjenja. Za Hrvatsku još nema podataka, ali će podaci za 2021. godinu biti zanimljivi za analizu, da se vidi efekat instrumenta beneficija za digitalne nomade. Ostale zemlje na Balkanu nisu relevantne za poređenje.

Srpski IT sektor je uglavnom uslužni

Slabija konjunktura ICT sektora Srbije u odnosu na rumunski je što je uslužno umesto proizvodno orijentisan (u Rumuniji je proizvodnja softvera sa značajnim udelom u izvozu). ICT sektor kao uslužni odnosno kao prateći i podržavajući sektor ostalim industrijama pokazao se kao veoma ranjiv u 2020. godini, jer kad propada glavna industrija (npr turizam, automobilska, i sl) čiji je on deo ili podrška, onda nestaje i tržište a često se i brzo propadne ako nema brzog prelaska ka utrživim delatnostima i industrijama. Jasno je da Srbija mora da razvija proizvodni ICT sektor, a tu gejming industrija ima odlične šanse. Ne samo zbog ukupnog pada kompjuterskih usluga, Srbija je do sada gradila konkurentnost u tim uslugama na prosečno niskim nadnicama, koje su i kao takve dovedene u pitanje otvaranjem polja fiskalne discipline za frilensere.

Pročitaj i ovo:  Startit lansirao veliku 'Kickstarter' kampanju za Startit Centar

Ukoliko se pokaže da je rast sektora u decembru 2020. godine bio privremen i da je sektor ponovo pao u januaru i februaru 2021. godine, onda je sasvim razložno da se zaključi da je decembarski rast došao zbog neuobičajenih aktivnosti u izvozu i naplati usluga, moguće da je posredi bilo izvlačenje profita fakturisanjem usluga povezanim licima u inostranstvu. U tom slučaju, rasta nije bilo a i kapital je otišao iz zemlje.

Podaci WTO su zbirni za kompjuterske usluge i telekomunikacione usluge i treba sačekati detaljnije izveštaje o spoljnotrgovinskoj razmeni da bi se doneli konačni zaključci da li je ICT sektor Srbije u padu, rastu i stagnaciji. Minimalan statistički rast za sada daje nadu da se sektor konsolidovao.

Foto Unsplash

 5,903 

Srodni tekstovi

Imate komentar?