Izvor Pixabay
Tržište antikviteta u Srbiji: između pasije i nevidljive ekonomije
Aukcije i tržišna aktivnost
Najvidljiviji izvor podataka dolazi iz arhiva aukcijskih kuća koje redovno objavljuju kataloge i rezultate. Lokalne aukcijske prakse pokazuju da postoje konstantne aukcije antikviteta i umetničkih dela, što ukazuje na stabilnu, ali ograničenu likvidnost na tržištu. Primeri dostupnih online kataloga i aukcijskih najava potvrđuju da se trgovina odvija značajnim delom kroz organizovane kanale, ali ti zapisi sami po sebi ne daju potpunu sliku jer ne obuhvataju maloprodajne antikvarnice, internet prodaju na oglasima i transakcije u sivoj zoni. Podaci iz aukcijskih kataloga služe kao praktičan indikator intenziteta aktivnosti i kao baza za aproksimaciju vrednosti segmenta aukcija u zemlji. Reč je o aukcijama umetnina i antikvarnog nameštaja, manjim delom su kolekcije memorabilija i nakita.
Na osnovu javno dostupnih rezultata aukcija i uzimajući u obzir veličinu ekonomije Srbije, realistična aproksimacija ukupne vrednosti antikvarskog tržišta u Srbiji stavila bi ga u raspon od niskih 2 miliona do umerenih 10 miliona evra godišnje. Naša procena je da promet tržišta antikviteta i kolekcionarstva ide i do 15 miliona evra godišnje.
Ta procena se zasniva na sledećim obrascima. Aukcijski segment generiše merljive rezultate koji mogu činiti značajan deo ukupnog prometа za retke i visoko vrednovane predmete. Maloprodajni kanal antikvarnica verovatno doprinosi stabilnim, ali manjim transakcijama. Internet tržište i forumi doprinose dodatnim obrtima koji su često raštrkani i nedovoljno dokumentovani, ali se mogu ustanoviti značajniji igrači. Iako su pojedinačne prodaje specifičnih predmeta ponekad vredne velikih suma, agregatni obim tržišta ostaje relativno mali u poređenju sa drugim kreativnim i kulturnim industrijama u kojima se prodaju materijalna dobra.
Evropski okvir i indikatori iz EU
Za poređenje, evropski statistički izvori pokazuju da je trgovina antikvitetima, kolekcionarskim predmetima i kulturnim dobrima vredna desetine milijardi evra godišnje. Podaci o međunarodnoj trgovini kulturnim dobrima ukazuju na vrednost izvoza iz Evropske unije od oko 26 milijardi evra u poslednjem izveštajnom periodu, pri čemu kategorije poput nakita i umetnina imaju značajan udar. Precizna kategorija koja obuhvata antikvitete i kolekcionarske predmete pojavljuje se u evropskim tabelama međunarodne trgovine kulturnim dobrima i može se izvući za uporedne procene. Ti evropski indikatori služe kao korisna referentna tačka za procenu relativne veličine nacionalnih tržišta u odnosu na širi blok.
Dodatno, međunarodne baze podataka i komentari tržišnih izveštaja ukazuju da je izvoz radova umetnosti i antikviteta iz EU procenjen na milijarde dolara godišnje, što potvrđuje da je evropsko tržište u globalu merljivo i značajno, ali vrlo heterogeno. U tom kontekstu, tržište Srbije zauzima poziciju male, lokalno orijentisane niše koja može proizvesti visoku vrednost u pojedinačnim slučajevima ali ne dostiže skalu velikih evropskih centara.
Faktori koji ograničavaju transparentnost i rast
Prema podacima platforme Berza antikviteta, u Beogradu posluje pedesetak aktivnih antikvarnica. Međutim, brojka je i do četiri puta veća. Tek je nekoliko pravih antikvarnica, nalik onima u velikim evropskim prestonicama, i te antikvarnice su koncentrisane u centru Beograda. Ostale udaljene uglavnom su radnje sa mešovitom robom (delom butici, juvelirnice, galerije), među njima i manji broj bukinista (prodavaca starih knjiga). Aktivni su preko društva antikvara i numizmatičara. Antikvara ima i u Novom Sadu (najpoznatija je Voulez-vous), Nišu, Kragujevcu, a i u svakom malo većem gradu u Srbiji.
Postoji nekoliko faktora koji otežavaju kvalitetnu procenu tržišta.
Prvi faktor je usitnjenost kanala prodaje – od malih radnji do buvljih pijaca i zelenih pijaca koje imaju deo za polovnu robu. Aukcije, antikvarnice, privatni posrednici i online oglasi funkcionišu neujednačeno i ne dele standardizovane rezultate.
Drugi faktor je regulacija i kontrola uvoza i izvoza kulturnih dobara. Nova evropska i međunarodna regulativa koja pojačava kontrole nad prometom starijih i arheološki važnih predmeta povećava troškove usklađivanja i može smanjiti likvidnost za neke kategorije.
Treći faktor je segment sive ekonomije koji u ovom domenu može biti značajan zbog vrednosti i specifičnosti robe i prodaje na buvljacima, internet oglasima (uglavnom neregistrovanih trgovaca), pijacama ili bez fiskalne kase. Ti elementi zajedno znače da zvanični podaci potcenjuju stvarne tokove i da je potrebno ciljano istraživanje da bi se dobila preciznija brojka.
Najvažnije, antikvarska delatnost u Srbiji nema svoju šifru delatnosti, nego se vodi kroz druge pomoćne i ostale oblike prodaje, uglavnom kroz prodaju polovne robe i ostalu prodaju na malo. Pretraga u APR nekoliko preduzetničkih radnji i preduzeća koji u nazivu imaju antikvarnica – daje podatak da je prosečan godišnji prihod tridesetak hiljada evra. Vidljivo je da je veliki broj izlistanih pravnih i fizičkih lica ugasilo delatnost i brisalo se iz registra. S obzirom da je kolekcionarstvo vid pasije, nije isključeno da su poslovanje nastavili kroz neregistrovanu delatnost.
Pančevački buvljak kao mikrostruktura antikvarskog tržišta
Pančevački buvljak, koji se razvija na prostoru pored hipodroma, predstavlja jednu od najvidljivijih tačaka neformalnog tržišta starina u Srbiji. Iako ga javnost prepoznaje pre svega kao pijacu polovnih predmeta, njegov složen ekonomski i kulturni karakter čini ga relevantnim za razumevanje strukture antikvarskog prometa izvan institucionalnih tokova.
Struktura ponude obuhvata širok raspon predmeta – od predmeta industrijskog dizajna i masovne proizvodnje iz druge polovine 20. veka do pojedinačnih starina sa umetničkim ili kolekcionarskim potencijalom. Na buvljaku se prepliću materijalne kategorije koje u formalnoj trgovini čine različite segmente tržišta: antikviteti, rabljena roba, umetnički predmeti i sekundarni materijali. Takva heterogenost ukazuje na to da buvljak funkcioniše kao prelazni prostor između sekundarnog tržišta robe i tržišta kulturnih dobara.
Sa stanovišta tržišne analize, Pančevački buvljak može se posmatrati kao primer mikrotržišta koje stvara cirkulaciju predmeta van institucionalno registrovanih kanala. Odsustvo fiskalne evidencije i nepostojanje standardizovanih mehanizama procene vrednosti onemogućavaju da se promet koji tu nastaje uvrsti u zvanične statistike. Ipak, kroz pojedinačne slučajeve trgovine – naročito predmeta iz perioda modernizma, starih alata, nameštaja ili sitnih kolekcionarskih jedinica – može se pretpostaviti da ovaj segment doprinosi ukupnom prometu tržišta antikviteta, iako se njegova vrednost ne meri direktno.
Fenomenološki posmatrano, buvljak u Pančevu predstavlja prostor redistribucije kulturnih predmeta: mesto gde se svakodnevni predmeti iz prošlosti premeštaju iz upotrebnog u simbolički i ekonomski okvir tržišne vrednosti. Takvi prostori funkcionišu kao neformalni mehanizmi očuvanja materijalne kulture, ali i kao pokazatelji limita institucionalne regulacije u oblasti trgovine starinama.
U širem okviru analize antikvarskog tržišta, Pančevački buvljak potvrđuje postojanje žive, ali neregulisane ekonomije kulturnih predmeta u Srbiji. On povezuje socijalni, ekonomski i kulturni sloj trgovine, pokazujući da granica između „kolekcionarskog predmeta“ i „rabljene robe“ nije fiksna već zavisi od konteksta prodaje, poznavanja tržišta i sposobnosti interpretacije kulturne vrednosti. Kao takav, buvljak u Pančevu funkcioniše kao empirijski model perifernog, ali relevantnog tržišnog podsistema u okviru nacionalne ekonomije antikviteta.
Kako proceniti obim tržišta antikviteta
Za dobijanje verodostojne brojke morali smo kombinovati više izvora. Prvi korak je skupljanje arhivskih rezultata glavnih aukcijskih kuća kroz period od jedne godine kako bi se utvrdio minimalni promet aukcijskog segmenta. U Srbiji je najveća aukcijska kuća Madl Art, osnovana 2001. godine. A.K. Madl’Art organizuje aukcije dela likovnih i dekorativnih umetnosti, ikona, srebrnine, starog nakita, porcelana, stakla, satova, nameštaja, kolekcionarstva, itd. Godišnji promet Madl Arta je u proseku oko 38 hiljada evra.
Drugi korak je anketa među registrovanim antikvarnicama i galerijama radi procene prosečnog prometa po lokalu. Treći korak je analiza platformi za online prodaju kroz uzorak transakcija. Četvrti korak je pregled carinskih podataka za uvoz i izvoz kulturnih dobara.
Kombinovanjem tih elemenata moguće je izgraditi konzervativnu i verovatniju procenu ukupne vrednosti tržišta. Javna dostupnost i transparentnost podataka bi značajno poboljšale tačnost takvog izračuna. Pregledom internet oglasa neregistrovanih prodavaca može se proceniti da ih je oko dve i po hiljade u Srbiji. Oni zarađuju od par stotina do nekoliko hiljada evra mesečno.
Uprkos skromnim brojkama i fragmentisanim podacima, antikvarska scena u Srbiji održava živu dinamiku — spoj trgovine, kolekcionarstva i kulturne nostalgije. Od buvljaka u Pančevu do aukcijskih sala u Beogradu, tržište antikviteta opstaje između formalne i neformalne ekonomije, vođeno pre svega strašću pojedinaca. Dok evropske statistike beleže milijarde, domaće tržište još uvek čeka da bude prepoznato kao deo kulturne i kreativne ekonomije vredan pažnje i strategije razvoja. Nije zgoreg da se ovo polje ekonomskih aktivnosti uredi posebnom registrovanom delatnošću i da nekim instrumentima podstakne njegov razvoj jer je potencijal upošljavanja značajan. Procena je da je sada u toj delatnosti aktivno između osam i trinaest hiljada ljudi.
