Nakon Nemačke i Italije, Kina je treća zemlja trgovinski partner Srbije već godinama unazad i to je posledica ogromne vrednosti uvoza iz nje. I u periodu januar-maj 2021. uvoz iz Kine (1.292,8 miliona evra) bio je ne mnogo manji od uvoza iz Nemačke (1.425,5 miliona evra), ali znatno veći od uvoza iz Italije (908,7).

Zabrinjava pad relativnog značaja Ruske Federacije koja je pala na sedmo mesto, ispod Rumunije, Mađarske i BiH uz tendenciju da Poljska, Turska i Češka postanu značajniji partneri od nje.

Izvoz u Kinu je uvek bio minoran sve dok nije počeo izvoz bakra i proizvoda od bakra u prethodnih par godina. U periodu januar-maj 2021. izvoz u Kinu povećan je za 119,3 odsto i to je najveći relativan porast izvoza među 30 najznačajnijih partnera u robnoj razmeni. On je povećan sa 118,1 na 258,9 miliona evra. Ova vrednost je i dalje manje u odnosu na izvoz u Nemačku (1.034,9 miliona evra), Italiju (711), Bosnu i Hercegovinu (564,1), Rumuniju (562,1), Mađarsku (423,6), Rusiju (361,3) Češku (328,5), S. Makedoniju (301,3), Sloveniju (284,6), Crnu Goru (283,4), Bugarsku (263,2) i Hrvatsku (259,3 miliona evra).

Kao razlika u kumulativima između dva saopštenja, za period januar-april i januar-maj, u maju 2021. izvoz u Kinu vredeo je rekordnih 92,9 miliona evra i bio je veći samo u Italiju, Nemačku i BiH. Zbirna vrednost robne razmene od 359,3 miliona evra bila je manja samo od trgovine sa Nemačkom (480,6 miliona evra) i možda prvi put veća od razmene sa Italijom.

Miroslav Zdravković

Izvor Makroekonomija.org

Fotografija Unsplash