Koliko se poslovanje preduzeća promenilo najbolje se vidi na osnovu značaja nematerijalne imovine danas u odnosu na nekadašnji njen status u ukupnoj imovini organizacije. Pre četrdeset godina činila je jedva petinu, a danas čini 90 odsto imovine privrednog društva. Samo u SAD vrednost nematerijalne imovine kompanija je veća od 21 triliona dolara, prema indeksu S&P 500. Godine 1975. ona je vredela samo 122 milijarde dolara. Još od pre 20 godina, nematerijalna imovina je postala većinski deo imovine jednog prosečnog preduzeća u SAD, ali i u svetu.

ŠTA JE NEMATERIJALNA IMOVINA

Nematerijalna imovina je imovina bez materijalne supstance, ali imovina koja ima vrednost zasnovanu na nekom pravu ili predatom ovlašćenju vlasniku te imovine. Takođe može imati i vrednost koja se izražava u percepciji koju tržište može imati o proizvodima ili robnoj marki privrednog društva.

U materijalnu imovinu ubrajamo nepokretnosti (zemljište, zgrade), opremu (mašine, alate), gotovinu i hartije od vrednosti. Nematerijalna imovina je značajno raznovrsnija  i najčešće je u vidu patenata, žigova, autorskog prava ili drugog prava intelektualne svojine, računarskog softvera… Može takođe biti u formi gudvila (goodwill) ili vrednosti brenda, ako govorimo o stvarima percepcije. Nematerijalna imovina može biti i sadržana u podacima o kupcima, takozvanoj listi direktne pošte. Uzima se da je tu korist što se kupcima možemo direktno obraćati nudeći robu i usluge, ne preko tržišnih i širih poslovnih komunikacija.

Danas je, dakle, puno važnije da privredno društvo, za svoje zdravo i uspešno poslovanje, raspolaže nematerijalnom nego materijalnom imovinom. Važnije je da jedna organizacija ima patente, dobar softver, prava koja može da eksploatiše, nego da ima nepokretnosti. Jer se danas poslovanje obavlja preko znanja, ideja, doživljaja, spektakla, događaja, ne kroz prostu razmenu dobara.

Kompanije mogu imati samo nematerijalnu imovinu, bez ijedne materijalne stvari i mogu vredeti milijarde i biti veoma uspešne. Štaviše, ima puno domaćih kompanija koje imaju ogromne nepokretnosti a nemaju obrtni kapital za redovno poslovanje, pa su i pored velikog kapitala, prinuđene da se zadužuju za tekuću likvidnost.

NEMATERIJALNA IMOVINA DOŠLA JE SA TEHNOLOŠKIM PROMENAMA

Zašto je došlo do porasta značaja nematerijalne imovine? Prvi razlog je zasigurno tehnološke prirode. Od devedesetih godina prošlog veka počela je nova industrijska revolucija zasnovana na uticaju informacionih tehnologija, a potom i interneta kao medija. Drugi glavni razlog je što je značajnim povećanjem interesovanja javnosti za poslovanje organizacija, porastao i njihov uticaj na firme i njihove poslovne i marketinške strategije.

Iz perspektive kupaca postavlja se vrednost jednog brenda bilo da je proizvod ili usluga. Uticaj tržišta na ovu vrstu nematerijalnih vrednosti je uvek rastući, mnogo veći nego kod pitanja vrednosti nepokretnosti. Nekretnine su rigidno postavljena vrednost, dok vrednost jednog brenda može eksponencijalno rasti i prelaziti lako sve granice. Danas imamo ogroman broj kompanija koje grade svoj tržišni nastup, pa i berzanski položaj, na skaliranju vrednosti svojih brendova.

NEMATERIJALNA ULAGANJA SU TAKOĐE DEO NEMATERIJALNE IMOVINE

Međunarodni računovodstveni standard 38  je glavni okvir za procenu vrednosti ulaganja jednog preduzeća u nematerijalnu imovinu . Na taj način MRS 38 propisuje da se nematerijalnom imovinom mogu smatrati softver, žigovi, patenti, licence, ali tu možemo uvrstiti izdatke oglašavanja, obuke, započinjanja poslovanja, proširivanje baze znanja menadžmenta. U nematerijalnu imovinu mogu ulaziti i fizički objekti, npr prototip neke mašine ili vozila, ali fizičko svojstvo te imovine je nebitno, bitna je ideja odnosno funkcionalno rešenje koje je osmišljeno u tom prototipu. Kao i buduće koristi koje prototip donosi, ako se krene u serijsku proizvodnju tog modela.

U nematerijalnu imovinu možemo uvrstiti, sem pomenute liste kupaca, i dozvole, uvozne kvote, franšize, lojalnost kupaca i slična ovlašćenja i prava.

Pomenuti računovodstveni standard nalaže da se nematerijalna imovina može priznati kao računovodstvena vrednost samo ako je izvesno da će doneti buduće ekonomske koristi i ako se njena nabavna vrednost može pouzdano odmeriti. Ako se nematerijalna vrednost kreira kroz aktivnosti istraživanja i razvoja u samoj organizaciji, onda se može priznati kao vrednost tek kad počne da donosi korist, do tada se mora knjižiti kao trošak.

KAKO PROCENITI VREDNOST NEMATERIJALNE IMOVINE

Nematerijalna ulaganja odnosno nematerijalna imovina može se procenjivati na tri osnovna načina. To može biti na osnovu procene prinosa, na osnovu troškova i na osnovu tržišne procene. Najčešći i najmerodavniji je prinosni pristup.

Prinosni pristup u proceni nematerijalne imovine razmatra više mogućnosti donošenja novih vrednosti na osnovu osnovne nematerijalne imovine. Jedan od najčešćih alata u ovom slučaju je onaj nazvan Procena brenda.  To je međunarodni standard (IS10668) koji ima sledeće metode:

Metod premije na cenu,
Metod premije na obim,
Metod podele prihoda,
Metod tantijema,
Metod viška zarade u više perioda
Metod inkrementalnog toka gotovine.
Jedan drugi sličan standard je IVS 210, a njegove metode procene su:

Metod premije dobiti,
Metod distributera,
Grinfild metod,
Metod viška zarade,
Metod tantijema ili prihoda od intelektualne svojine.

A. Đerić

Izvor: Alchemist.rs
Fotografija Patrik Mihalicka / Unsplash