Psihološka istraživanja, čak i ona veoma jednostavna, upućuju da smo veoma neobjektivni kada procenjujemo sopstvene sposobnosti. Čak i u nekom magazinu, ako vidimo jednostavan, često improvizovan upitnik koji glasi na primer „Koliko ste poslovni“, nastojaćemo da odgovore koje dajemo budu u duhu bolje slike o nama.

Pogrešna slika o sebi

Da li biste sebe ocenili kao osobu koja uvek kasni na sastanke? Naravno da ne. Iza svega stoji povlađivanje sopstvenim manama i greškama, iz potrebe da sačuvamo stečenu sliku o sebi. Iluzorna superiornost je, dakle, ljudska odviše ljudska osobina. Ipak, razlog je i druge prirode – ako smo nekompetentni u jednoj oblasti, onda smo potpuno nesposobni i da shvatimo da smo nekompetentni u tom domenu. Mi jednostavno ne možemo da odolimo da cenimo sebe više nego druge ljude. Štaviše, nismo svesni da nismo sposobni da sebe merodavno ocenjujemo. Ova pojava dvostruke nekompetentnosti se zove Daning-Krugerov efekat.

Istraživanja dokazuju da se ljudi precenjuju

Reč je o radu dvojice istraživača iz socijalne psihologije, Dejvidu Daningu i Džastinu Krugeru, sa Univerziteta u Mičigenu i Njujorku, koji su 1999. godine radili na seriji istraživanja ovog fenomena. Iako su koristili eufemizme u naučnom opisu ove pojave koja se svodi na različite efekte ljudske samouobrazilje da su bolji nego što jesu, pojava se pojednostavljeno može reći i na sledeći način: Glupi ljudi su glupi da shvate da su glupi. Zaista, u istraživanjima Krugera i Daninga, što su ispitanici bili nekompetentniji to su sebe sve bolje ocenjivali. Drugim rečima, potpuno nekompetentni, sumnjivo inteligentni ljudi su sebi davali najviše ocene i svrstavali sebe u najinteligentnije i najkompetentnije osobe.

Ljudi nisu naučili da pravilno rezonuju

Ogromna većina ljudi ne ume da ispravno logički zaključuje, ipak, oni koji govore najveće gluposti, ističu svoju superiornu pamet i briljantan um kao svoju najvažniju osobinu. Oni, prosto, ne umeju ni da shvate razmere svog neznanja i gluposti da to ističu. Činjenica je da ovakvi ljudi vole da polemišu i da u polemici budu veoma agresivni u odbrani svojih stavova. Ipak, pošto su nekompetentni u oblasti u kojoj žele da budu polemičari, nisu u stanju da procene kada ih kompetentan sagovornik pobeđuje argumentima, pa su uvereni na osnovu drugih efekata svog nastupa, da su pobednici debate.

Oni koji nisu glupi mogu biti tašti

Daning-Krugerov efekat odnosi se i na kvalifikovane ljude, koji nisu glupi. Ovo što se tako drastično dešava glupima, dešava se čak i stručnjacima koji su svesni koliko znaju, ali polaze od uverenja da drugi stručnjaci znaju isto toliko koliko i oni. Dakle, u osnovi njihove pogreške jeste predubeđenje da drugi ljudi ne znaju više. Gore u ovoj diskusiji “kvalifikovanih” sagovornika prolazi onaj kvalifikovaniji. Jer, njegovi argumenti ne dopiru do ovog što manje zna, štaviše, napor da ubedi svog manje učenog kolegu da nije u pravu, rezultira razgoropađenim stavom manje učenog, koji je tada sklon da posegne i za potpuno neakademskim argumentima, da bi samom sebi dokazao svoju samouverenost. Stara je izreka Ne raspravljaj se sa budalom, jer ljudi neće primetiti razliku. Daning dodaje – ako ste svesni da se raspravljate s budalom, morate biti sigurni da to ne misli i vaš sagovornik.