8 min 3 godine

Nema članka koji nisam pročitao u skorije vreme, bilo da je Forbs, Svetski ekonomski forum, Harvard Revija ili drugi iz tog korpusa, a da ne naglašava koliko je kritičko mišljenje potrebno i koliko ga nema u današnjem poslovanju. Pominju se tu i kreativnost, rešavanje kompleksnih problema (o ovome ću drugom prilikom), pregovaranje itd, ali kritičko mišljenje je No1.

Spremam se da pišem malo širi tekst na ovu temu, ali bih ovde hteo da ukratko elaboriram prvih par teza. Naravno, ovo što pišem je pojednostavljivanje stvari.

Kritičko mišljenje u biznisu nije česta pojava

Iz mog iskustva, barem u Srbiji, mada sam radio i sa strancima i to sam našao i kod njih (čak i Švajcarci, Nemci), glavni razlozi zašto nema kritičkog mišljenja u biznisu su:

– domaće dogmatsko verbalističko školovanje, koje uči da postoji samo jedna istina (i što kaže Ken Robinson – ta istina je na kraju udžbenika), a još od nižih razreda osnovne škole sankcioniše drugačije razmišljanje i postavljanje pitanja; tu je i opšta društvena kultura ćutanja i povlađivanja jačima, što je deo nacionalnog koda;

– kultura rada većine firmi koja odbacuje ulogu tzv. đavoljih advokata, tj članova tima koji sumnjaju, traže nedostatke u promišljanju planova i strategija, naslućuju rizike, anticipiraju loše ishode i imaju odličnu intuiciju za gotovu propast koja se sprema.

Ne odstranjujte kritičare u svom timu

Ti ljudi se odavno odstranjuju i sa sastanaka pa čak i timova, da ne unose nemire u harmoničan tim, pa su zato naročito žrtve HR stručnjaka, koji im prebacuju nedostatak asertivnosti, negativizam i druge kvalifikacije iz seta političke korektnosti.

Zaista, odavno nisam sreo đavoljeg advokata. Izgleda da su retka vrsta. Kako radim i kao konsultant za upravljanje projektima, često sam i bio u situaciji da sa klijentom analiziram razloge propadanja nekog projekta. Ispostavilo se u svim slučajevima da je potencijal da se predvidi loš ishod projekta već bio u timu, da je neko od članova znao da će sve propasti ali da njegovo mišljenje nije bilo uvaženo.

Pročitaj i ovo:  Zašto su ljudi pristrasni prema sopstvenim sposobnostima

Ko su đavolji advokati

Ima jedna knjiga, zove se Tihi ljudi, na neki način konstatuje da je svet otišao dođavola jer tihe ljude niko nije slušao. Svet je zaglušen u galami raznih galamdžija, koji mnogo pričaju, malo rade a još manje znaju.

Ko su zapravo đavolji advokati? To su najčešće ljudi koji su kalibrisani da dobro razumeju činjenice, po radnom stilu su precizni, drže se pravila, traže od drugih da se striktnije i ozbiljnije planira i radi, a istovremeno su veoma intuitivni, poznaju ljudsku prirodu i imaju lični integritet koji se zasniva na znanju, iskustvu, profesionalnoj etici i nepotkupljivosti.

Apsurd je što je instituciju đavoljeg advokata uvela Katolička crkva još 1587. godine (zapravo je praksa kanonizacije datirala i od ranog srednjeg veka ali sve do ove godine nije postojao đavolji advokat), kada je pokrenut proces kanonizacije svetaca i beatifikacije raznih hrišćanskih mučenika, blaženih i čudotvoraca, što odavno pokojnih, što počivših savremenika kardinalima.

Odluku ko će biti proglašen za sveca donosili su kardinali Svete stolice, ali kako je u Crkvi postavka stvari da su kardinali nadahnuti Svetim duhom ali ipak su ljudi tj mogu biti bolećivi prema nekom mučeniku pa ga brzopleto proglasiti za sveca, to je uvedena institucija Advocatus diaboli.

Kada nema đavoljeg advokata nema kritičke oštrice

Đavolji advokat je izabrani kardinal, kome je bilo dodeljeno da u svakom argumentu za proglašavanje nekog za sveca, traži nedostatak, da praktično nasuprot Svetom duhu zastupa Đavola, time da kudi kandidata, da ističe njegove negativnosti i slabosti i da u svemu kontrira dobrodušnoj kardinalskoj većini, sve da bi se osujetilo njihovo lakomisleno odlučivanje.

Računalo se da je on zastupnik Đavola, te da i Đavo ima reč, Đavo je pitan. Odluku je donosio Papa lično. Pri čemu je Đavolji advokat morao da dostavi mišljenje i na papin izbor. Razumljivo – među proglašenim svecima je čak 78 samih papa. Nekad je Đavo i „pobeđivao“, ali češće se dešavalo da je bio tu pro forme. Ipak, napredak u mišljenju je očevidan, jer je 16. vek još uvek vreme zloglasne Inkvizicije.

Pročitaj i ovo:  To nije moj posao je takođe moj posao

Kroz instituciju Đavoljeg advokata, čak i najdogmatskija institucija, Crkva, gledala je da napravi nekakav balans, da se ne bi brukala lošim izborom. Rezultati rada bili su manje više dobri sve do 1983. godine. Tada je Đavolji advokat ukinut, ukinuo ga je Papa Jovan Pavle Drugi.

Nasuprot kritičkom sudu stoje propali projekti

Rezultat je bio očevidan. Za celu istoriju kanonizacije za hiljadu i više godina, do ovog pape bilo je proglašeno samo oko 300 svetaca. Sam Jovan Pavle, čim je ukinuo đavolčića, za svog zemana odobrio je više od 500 svetaca. Takođe, u čitavom 20 veku sve do ovog pape beatifikovano je samo stotinak mučenika, blaženih i drugih sluga vere, dok blagodatni Papa Jovan nije listi dodao čak 1.300 svojih šampiona mučeništva.

Jasno je da se Crkva okrenula masovnosti i propagandi sa ciljem da se pridobije pastva koja, kad vidi količinu onih koji su postali mučenici, branitelji vere, blaženi duhom na mnogo načina, poveruje da je blaženstvo dostupno i njima, pa se valja potruditi i naročito prilozima Crkvi zadobiti carstvo nebesko. Rekao bih, crkvena verzija ekonomske teorije blagostanja.

Šta je završni račun nepostojanja kritičkog mišljenja u timu i koliki je bilans propalih projekata i drugih poduhvata ne može se tačno utvrditi. Moja procena je da je u svetu biznisa čak 2/3 projekata osuđeno da potpuno propadne ili na traćenje vremena, para i resursa (svako odstupanje veće od 30% u trošenju vremena, budžeta i drugih resursa je neuspeh). Učinak lošeg bi sigurno bio manji da je u odlučivanju pitan i Đavolji advokat.

Treba vežbati kritičko mišljenje u timu

Ima više tehnika kako se u timu može podstaći kritičko mišljenje i traganje za više rešenja, ili barem svestrano sagledavanje. Jedna od tih tehnika je i De Bonova Šest šešira. Jako zabavna stvar, a što je najvažnije prikriveni Đavolji advokat uvek može da kaže šta misli a da izbegne osudu konformističkih kolega, time što će reći da mu je zapao takav šešir, te da je šešir proizveo takav sud, a ne on lično.

Pročitaj i ovo:  Primanje je davanje ili kako je broj članova tima beskonačan

Negujte Đavolje advokate u svojim timovima, vas samih radi. A i ako ih nemate, jer ste im zatrli seme bukom i prečestim otvaranjem šampanjca, tražite ga sa strane.

Si vis pacem, para bellum.

Da na kraju pomenem, da uz Đavoljeg advokata redovno ide i Žrtveno jagnje. To je onaj član tima, nevin naravno, na kome će se slomiti kola kad sve krene naopako.

Fotografija: Pinterest

Ostavite odgovor