Izvor: Unsplash
Prema TradeMap podacima (osnovni izvor je državna statistika BiH), ukupna vrednost uvoza robe BiH iz klase 49 u 2024. iznosila je 30.272 hiljade USD odnosno približno 30,3 miliona dolara. Neto trgovinski bilans bio je blago pozitivan, +876 hiljada USD, što ukazuje na malu spoljnotrgovinsku ravnotežu u ovoj klasi, koju čine knjige, novine i proizvodi grafičke industrije.
| Indikator | Vrednost / zapažanje |
|---|---|
| Ukupni uvoz klase 49 (2024) | 30.272 hilj. USD (≈ 30,3 mil USD) |
| Trgovinski bilans (2024) | +876 hilj. USD (blagi suficit) |
| Najveći dobavljači | Neodređeno područje (Area Nes) 9.056; Hrvatska 6.932; Italija 2.815; Kina 1.650; Nemačka 1.584 (svi iznosi u hiljadama USD) |
| Udeo najvećeg dobavljača | Area Nes ~29.9% ukupnog uvoza klase 49 |
Makroekonomski kontekst
Makroekonomsko okruženje direktno utiče na troškove štampe, cene papira i kupovnu moć čitalaca u Bosni i Hercegovini. Sa BDP-om od oko 28 do 29 milijardi dolara, zemlja ima ograničeno, ali stabilno tržište za proizvode grafičke industrije. Relativno malo stanovništvo od oko 3,2 miliona ljudi znači i užu bazu potrošača za knjige i štampane medije. Inflacija i rast cena repromaterijala poslednjih godina dodatno opterećuju izdavače i štamparije. Stabilnost konvertibilne marke vezane za evro ublažava valutni rizik, ali fluktuacije u cenama papira i energenata i dalje stvaraju pritisak na sektor.
Detaljna analiza dobavljača i trendova
Struktura uvoza grafičkih proizvoda u Bosnu i Hercegovinu pokazuje snažnu zavisnost od regionalnih tržišta. Hrvatska i neidentifikovana područja čine više od polovine ukupnog uvoza, što potvrđuje dominaciju susednih i logistički povoljnih snabdevača. Italija, Nemačka i posebno Slovenija zauzimaju stabilne pozicije, pri čemu Slovenija beleži i značajan suficit u trgovini s BiH.
Istovremeno, uvoz iz Turske i Kine ubrzano raste, uz skok Turske od čak 160% u 2024, što ukazuje na jačanje konkurencije azijskih proizvođača. Iako je prosečan rast uvoza u periodu 2020–2024 iznosio oko 3% godišnje, poslednja godina donela je blagu korekciju od –2%, verovatno zbog smanjene domaće potražnje i stabilizacije tržišta nakon prethodnih poremećaja.
| Dobavljač | Uvoz 2024 (000 USD) | Udeo % | Rast 2020-2024 p.a. | Rast 2023-2024 |
|---|---|---|---|---|
| Area Nes (neidentif.) | 9.056 | 29.9 | 2% | -2% |
| Hrvatska | 6.932 | 22.9 | -2% | 2% |
| Italija | 2.815 | 9.3 | 6% | -11% |
| Kina | 1.650 | 5.5 | 21% | 27% |
| Nemačka | 1.584 | 5.2 | -1% | -6% |
| Slovenija | 1.340 | 4.4 | -2% | -6% |
Kuda ide BH uvoz papira
Bosanskohercegovačko tržište grafičkih proizvoda i štampanog materijala (knjiga i novina na prvom mestu) i dalje se u velikoj meri oslanja na uvoz papira, kartona i specijalnih materijala iz regiona, potom Turske i Kine. Preporučuje se dalja diversifikacija izvora nabavke, naročito iz regiona (Hrvatska i Slovenija) tj posebno unutar EU, radi smanjenja rizika od poremećaja u lancima snabdevanja sa Turskom i Kinom. Udruživanjem i zajedničkim nabavkama, manji izdavači i štamparije mogu postići niže troškove i veću konkurentnost.
Bosanskohercegovačko izdavaštvo i grafička industrija mogu povećati otpornost kroz diversifikaciju dobavljača, udruživanje u nabavci, ulaganje u digitalne kanale i fokus na proizvode veće dodate vrednosti. To su pravci koji će najbolje odgovoriti i na kratkoročne fluktuacije i na dugoročne strukturne promene u potražnji.
Klasa 49 u Bosni i Hercegovini predstavlja relativno skromno, ali strateški važno tržište. Ukupan uvoz od oko 30,3 miliona USD u 2024. ukazuje na stabilan nivo aktivnosti, dok blagi suficit govori da postoje izvozne niše. Regionalni dobavljači dominiraju, ali rast iz Azije i Turske i visoka nestabilnost malih partnera ukazuju na potrebu za pažljivim upravljanjem lancem snabdevanja.
