Matična biblioteka „Vuk Karadžić“ u Prijepolju je, pored Muzeja i Kulturnog centra, najvažniji nosilac javne kulturne politike u tom gradu. Osnovana 1904. godine (u doba otomanske uprave), predstavlja najstariju instituciju kulture u gradu na Limu, koja pored primarne bibliotečke delatnosti, ima i ulogu lokalnog kulturnog centra. Kako objašnjava Nermina Duran, direktorka Biblioteke, „ljudi uglavnom poistovećuju biblioteku sa književnim večerima. U svom radu nastojimo da razbijemo pomenute predrasude o tome šta je misija biblioteke, pa tako profilišemo raznovrsne programe namenjene različitim ciljnim grupama“.

Međutim, „bibliotečka delatnost je osnova svega – pratimo savremene tokove, renovirali smo i adaptirali prostorije, obogatili fond, razvili brojne usluge kako bismo bili što pristupačniji različitim socijalnim grupama – pobrinuli smo se za to da su sve naše usluge besplatne za seosko stanovništvo, otvorili smo i ogranak u bolnici na odeljenju psihijatrije čije usluge koriste ljudi iz četiri okolne opštine, renovirali smo ogranak u Brodarevu, pokrenuli prvu mobilnu biblioteku Infobus“, ističe Duran. Kroz projekte i uz pomoć donatora, ulažu i u prostorije Biblioteke što utiče i na povećanje broja korisnika. „Po svim parametrima prevazilazimo domaće standarde – prošle godine je obrt književnog fonda iznosio 1,5 dok je prosek u Srbiji oko 0,4. Na području grada, usluge Biblioteke koristi oko 6.000 ljudi a,  primera radi, u ogranku u Brodarevu je pre 6 godina bilo oko 90 korisnika dok ih je sada čak 900“.

Projektno upravljanje i široka distribucija

Biblioteka „Vuk Karadžić“ se, kao javna ustanova, finansira iz budžeta opštine čime se pokrivaju tekući troškovi, ali je specifična po tome što sve svoje programe sprovodi projektno. Pre deset godina su u saradnji sa brojnim partnerima pokrenuli prvi, mobilni informacioni i komunikacioni centar u Srbiji, poznatiji kao „Infobus“. Reč je o pokretnoj, savremeno opremljenoj biblioteci koja redovno obilazi 15 prigradskih naselja i kroz koju se sprovode kontinuirani programi edukacije seoskog stanovništva. Pored popularizacije knjige i kulture čitanja, Infobus svojim korisnicima omogućava  slobodan pristup znanju i informacijama i doprinosi informatičkom opismenjavanju lokalnog stanovništava. U svojoj ponudi ima oko 3.000 knjiga, ali i dnevnu štampu, multimedijalne sadržaje, društvene igre, a potrebe seoskog stanovništva zadovoljava i time što im omogućava i slobodan pristup internetu.

Biblioteka u kontinuitetu realizuje i programe za mlade – organizuju festival mladih „Apertura“, promovišu ljudska i manjinska prava, organizuju tribine, seminare, smotre, promocije, radionice i sl. Zahvaljujući donatorskim sredstvima, uspeli su da adaptiraju neiskorišćeni prostor ispred zgrade Doma kulture koji je sada pretvoren u letnju čitaonicu pri Dečjem odeljenju. Upravnica biblioteke je učestvovala i u izradi razvojnih strategija grada i jedan je od inicijatora Strategije za mlade, koju pokušava da implementira kroz programe u biblioteci.

Dodatni programi i elektronska obrada

Kako Duran navodi, Biblioteka nije zatvorena u svojoj misiji, već svesrdno podržava inicijative lokalnih neformalnih grupa, udruženja, pojedinaca. Neretko sprovode i istraživanja, ankete, razgovaraju sa lokalnim stanovništvom i u skladu sa tim organizuju programe, formiraju bibliotečki fond i sl. Duran smatra da izuzetni rezultati ove ustanove kao matične biblioteke zavise od više faktora. „Pored dobrog rukovođenja, od presudnog značaja je dobar i posvećen tim ljudi. Od deset zaposlenih, osam njih je angažovano na bibliotečkim poslovima a svake godine, u okviru programa stručne prakse pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje, angažujemo i nekoliko praktikanata. Podstičemo i stručno usavršavanje naših kadrova a u ovom periodu smo angažovani na poslovima digitalizacije i formiranja elektronskog kataloga. Prva smo biblioteka u Zlatiborskom okrugu koja je prešla na elektronsko poslovanje“.

Matična biblioteka „Vuk Karadžić“ u Prijepolju je dobar primer lokalnog društvenog centra, koji izlazi iz misije čitaonice i postaje svojevrsni integrator zajednice, diseminator ključnih informacija i programa za lokalni kulturni i kreativni razvoj i animator lokalnog društvenog života. Iako javna ustanova, ona u potpunosti upravlja svojim resursima, programima i publikom u skladu sa trendovima razvoja informacionog društva i ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama, odnosno otvorenom društvu koje afirmiše svu raznolikost. Prijepoljska biblioteka, tako, predstavlja primer biblioteke budućnosti, u društvu u kojem se kultura posmatra kao jedan od stubova održivog razvoja, ne samo zbog toga što koristi savremene tehnološke alate, nego i zato što podstiče kreativni razvoj zajednice na svim relevantnim poljima.

Milena Milojević

Fotografija: Prijepoljska biblioteka

Članak je kreiran u okviru projekta E761 Susretanja, koji je sufinansiran sredstvima EU i Ministarstva kulture Srbije.