U 2020. godini Srbija je izvezla nameštaja i delova nameštaja (bez stolica i sedišta) u iznosu od 206,7 miliona evra, što je oko 1,8 odsto rasta u odnosu na 2019. godinu, kada je izvoz bio oko 203 miliona evra. To je tačno deset puta manje, nego u prethodnom periodu kada je izvezeno u odnosu na 2018. godinu u proseku više za oko 31 milion evra. Srpska industrija nameštaja vredela je izvozno u 2016. godini 128,6 miliona evra. Ukupno je u 2020. godini izvezeno 93,7 hiljade tona nameštaja, što čini vrednost jedne tone 2,4 hiljade evra. Svi podaci su iz baze trgovinske mape ITC.
Najveći izvoz nameštaja i delova nameštaja u pandemijskoj godini bio je u Rumuniju, Nemačku, Francusku, Belgiju i Austriju, potom u region Zapadnog Balkana (Hrvatska, BiH, Crna Gora, Slovenija) i Švajcarsku. U posmatranom periodu od 2016. do 2020. godine najveći rast izvoza zabeležen je u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Austrijom, gotovo 300 odsto, kao i Belgijom i Nemačkom, gde je dupliran za pet godina.
Izvoz nameštaja raste ali su tržišta nestabilna
U proizvodnji i izvozu stolica i sedišta, kao i delova za njih Srbija ima pad u odnosu na 2019. godinu, jer izvezla 264,9 miliona evra prošle godine dok je pre pandemije taj iznos bio skoro 294 miliona evra. Najveći uvoznik u obe godine bila je Češka Republika, potom daleko iza Italija, Španija i Nemačka, Poljska, Francuska i Slovenija, pa na dnu u prvih deset – Hrvatska, Velika Britanija i Rumunija.
Srpska industrija nameštaja u periodu od 2015. do 2019. godine beležila je prosečan rast od 16 odsto godišnje, ali sam izvoz u proseku je u ovom periodu imao 4 odsto rasta agregirano, što pokazuje da su izvozna tržišta ipak bila nestabilna, odnosno da je uz osvajanja novih tržišta išao gubitak starih. Pojedinačno je najveći rast izvoza zabeležen prema Rumuniji i Hrvatskoj, 18 odnosno 15 odsto.
Srpski nameštaj se u prošloj godini nalazio na tržištu čak 80 zemalja. Iako prema Rusiji postoji bescarinski izvoz, ova zemlja je tek na 12. mestu kao partner Srbije. U prošloj godini u Rusiju je izvezeno 7 miliona evra u nameštaju i 992 hiljade evra u stolicama i sedištima (23. partner po uvozu). U najvećem broju azijskih i afričkih zemalja Srbija nema ugovorene bilateralne sporazume u trgovini nameštajem, pa neke od stopa prelaze 50 odsto carine na uvoz (Egipat, Iran).
Masivni nameštaj je potencijal
U strukturi samog sektora, poslednjih godina najveći potencijal pokazala je proizvodnja masivnog nameštaja. Ova oblast nudi komparativne prednosti kao što su: visokokvalitetna domaća sirovina, konkurentna cena radne snage (oko 35.000 ljudi je zaposleno u industriji nameštaja a još oko 8.000 u drvnoj), niska cena energije, strateški geografski položaj. U porastu je i proizvodnja mebla (ne ulazi u ovu grupu delatnosti pomenutih u izvoznim podacima).
Najveći izvoznici srpskog nameštaja su Forma ideale iz Kragujevca, Jela iz Jagodine i Matis iz Ivanjice. Velika je potražnja i za pločastim nameštajem, gde je Forma Ideale u trci sa najvećim svetskim proizvođačima, Kronošpanom (kod nas ima proizvodnju u Lapovu) i fabrikom Fantoni (Italija), u čijem sastavu je od 2006. godine ŠPIK Ivanjica. Povećan je kvalitet dizajna domaćeg nameštaja, jer je veće zapošljavanje stručnjaka iz industrijskog i dizajna nameštaja, kao i arhitekata za unutrašnju dekoraciju.
Najveći izvozni aduti srpske proizvodnje nameštaja su nameštaj od masiva, trpezarijski i kuhinjski nameštaj i tapacirani nameštaj. Srpsku industriju nameštaja odlikuje niža cena ali i ujednačen dobar kvalitet i slab dizajn. Iako se strepelo od dolaska IKEA robne kuće 2017. godine, pokazalo se da to nije značajno uticalo na pad prodaje na domaćem tržištu. Svaki od takmaca na tržištu ima svoje kupce.
Foto Unsplash
