Rumunska ekonomija je u razvoju i jedanesta po veličini u Evropskoj Uniji (Eurostat). BDP po glavi stanovnika iznosi 8.863 USD. Po strukturi, nacionalnu privredu čine industrijska proizvodnja (35%), uslužne delatnosti 52,6 odsto i poljoprivreda 12,4 odsto. Radnu snagu Rumunije čini više od 9 miliona stanovnika a stopa nezaposlenosti je jedna od najmanjih u Evropi i iznosi 4,4 odsto.
Proizvodnja softvera visoko na listi prioriteta
U Rumuniji kultura ne predstavlja prioritet samo u socijalnom već i u ekonomskom smislu. U okviru samih kreativnih industrija, najvažniju ulogu ima proizvodnja softvera, dok je na drugom mestu izdavaštvo. Iako je zabeležen pad indikatora makroekonomije kreativnih industrija u 2009. godini, analiza intervala 2002-2009 pokazuje da one imaju određenu stabilnost i beleži razvoj i porast zastupljenosti na tržištu. Kada se sve ovo uzme u obzir, možemo zaključiti da KI daju znake da u budućnosti neće biti ugrožene većim oscilacijama, uprkos činjenici da je njihova evolucija i dalje usko povezana sa izvoznim i drugim mogućnostima nacionalne privrede.
Rumunska država je vrlo uključena u kreativni i kulturni sektor. Međutim, u opisanoj političkoj i ekonomskoj situaciji, postavlja se pitanje da li je i u kojoj meri to dobro. Primera radi, umetnička udruženja u Srbiji su dobila status samostalnih udruženja građana od 2007. godine, dok su u Rumuniji i dalje pod okriljem države. S jedne strane, ovo garantuje određenu sigurnost, ali imajući u vidu nemogućnost države da garantuje održiv rast ni na osnovnom, egzistencijanom polju, kreativci i nisu na tako dobrom položaju, kako to izgleda dok čitamo javne kulturne dokumente.
Raste udeo kreativnih industrija
Ipak, uloga kreativnih industrija u rumunskoj privredi beleži značajan rast: od 3.75 procenata u 2002. godini do 5.95 odsto u 2009. Štaviše, u 2008. godini kreativne industrije su predstavljale 7.24 odsto celokupne privrede Rumunije, tj. sa tolikim udelom u BDP čine značajni razvojni faktor nacionalne ekonomije. Značaj ovih cifara ćemo najbolje razumeti ako ih uporedimo sa doprinosom tržišta nekretnina (7.08%), ili industrijama turizma (1.34%) i ugostiteljstva (1.50%). Ovo je posebno važno ako uzmemo u obzir da su nova radna mesta jedna od, ako ne i trenutno najbitnija stavka koju donose kreativne industrije. Rast broja zaposlenih u periodu 2002-2009 srazmeran je rastu zabeleženom u poslovanju. U poređenju sa 2002. godinom, kada su kreativne industrije imale ukupno oko 100.000 zaposlenih, u 2009. godini registrovan je broj od 140.000 zaposlenih, što predstavlja rast od oko 40 procenata. Značajan pad zabeležen je u 2009-toj, kada su kreativne industrije izgubile oko 30.000 zaposlenih.
Dobri temelji razvoja
Planovi javnih politika da se razvoj kreativnih industrija uvrsti među prioritete ekonomske politike Rumunije, zahtevaju više nego ikad formiranje kadra stručnog i kompetentnog da se bavi ovim pitanjem, sa razumevanjem svih elemenata kreativnog sektora i aktivnosti uključenih u proces njegovog napretka. Rumunija još nema donesene strategije, razvijene instrumente i mere (kao što su poreske olakšice za potencijalne sponzore i sl) za podršku kulturnom i kreativnom sektoru, kao delu nacionalne privrede. U poslednjih par godina zabeležen je značajan porast broja neprofitnih organizacija koje imaju inicijativu i programe za njeno sprovođenje u delo. Stanovništvu je omogućeno da donira svoj porez u iznosu od 2 odsto svoje fiskalne obaveze neprofitnoj organizaciji po izboru, a 15 odsto građana Rumunije izabralo je organizacije iz domena kulture, umetnosti i rekreacije.
Mada rumunska država još uvek ima ambivalentan odnos prema umetnicima i kreativcima, može se primetiti da je Rumunija postavila dobre temelje za razvoj kreativnih industrija. Čak i u periodima kada cela privreda stagnira ili doživljava pad, ne može se reći da postoji realna bojazan da će se kreativni sektor ‘ugasiti’.
Anđela Mijović
16.februar 2013.
