Forma Ideale - ekranska fotografija
Kraj trećeg kvartala 2025. donosi mešavinu stabilizacije i novih izazova za srpsku industriju nameštaja. Rast u pojedinim segmentima ide ruku pod ruku sa promenljivom spoljnom tražnjom i pritiscima troškova, dok se sektor u celini kreće u okvirima bliskim prošlogodišnjim rezultatima.
Izvoz nameštaja iz Srbije kontinuirano raste, a poslednji podaci pokazuju da je prošle godine pločasti nameštaj iznosio 354 miliona dolara sa tendencijom daljeg rasta. Srpski proizvođači su posebno konkurentni u segmentu serijskog pločastog nameštaja, kao i nameštaja od punog drveta, gde su traženi i na zahtevnim tržištima Evropske unije zahvaljujući kvalitetu, dobrom dizajnu i konkurentnim cenama. U regionu Balkana najviše izvozimo u Rumuniju, dok na svetskom tržištu srpski proizvodi dobro prolaze zbog svoje kvalitativne konkurentnosti.
Izvoz i ključni pokazatelji
Prema podacima UN COMTRADE-a, dostupnim preko platforme Trading Economics, izvoz nameštaja iz Srbije (kategorija HS 94: „furniture, lighting, prefabricated buildings“) u 2024. godini iznosio je oko 1,03 milijarde američkih dolara. Ti podaci pokazuju da je 2024. bila godina stabilnog izvoza, nakon blagog rasta koji je zabeležen u periodu 2022–2023. Podaci Trademap pokazuju manji pad iz 2023. u 2024: sa 932,5 miliona na 916 miliona evra.
U užoj kategoriji HS 9403 („other furniture“), izvori se delimično razilaze. TrendEconomy navodi izvoz od približno 292 miliona dolara za 2023. godinu, dok OEC (The Observatory of Economic Complexity) daje nešto višu vrednost – oko 327 miliona USD. Takva odstupanja proizlaze iz različitih načina grupisanja proizvoda i ažuriranja carinskih serija, ali oba izvora potvrđuju da je 2023. bila godina solidnog rasta u odnosu na postpandemijski period.
Trendovi 2025. godine
Za 2025. godinu dostupni su delimični i preliminarni podaci. TradeMap, koji redovno ažurira mesečne serije na osnovu carinskih prijava i međunarodnih izvora, do sredine godine beleži izvozne vrednosti slične onima iz 2024 — bez većih oscilacija, ali uz izražene sezonske šokove i razlike među tržištima.
Tržište Evropske unije ostaje glavni kupac srpskog nameštaja, uz postepeno jačanje prisustva na tržištima zapadne Evrope. Istovremeno, izvoz ka Balkanu i istočno od EU ostaje stabilan, ali skromniji po vrednosti. Nacionalni podaci Republičkog zavoda za statistiku i izveštaji TradeMap-a pokazuju uobičajena odstupanja, jer lokalne statistike
ažuriraju rezultate po završetku fiskalne godine, dok TradeMap objavljuje privremene mesečne podatke.
Makroekonomski okvir
Projekcije MMF-a i Svetske banke ukazuju na rast realnog BDP-a Srbije od oko 3 do 3,5 odsto u 2025. godini, što obezbeđuje stabilan okvir za proizvodne i izvozne aktivnosti. Inflacija se kreće u jednocifrenom rasponu, pa pritisci na troškove proizvodnje ostaju pod kontrolom.
Cene sirovina, pre svega drveta, iverice i tkanina, i dalje imaju ključnu ulogu u formiranju izvozne cene. Proizvođači su, međutim, uspeli da održe konkurentnost zahvaljujući većoj energetskoj efikasnosti i logističkim optimizacijama.
Sve veći broj malih i srednjih firmi okreće se tržištima sa višom dodatom vrednošću i zahtevnijim standardima kvaliteta, posebno u segmentu održivog nameštaja.
Tržišta i potražnja
Potražnja u zemljama Evropske unije ostaje relativno stabilna. Iako je u prvoj polovini 2025. primećen sporiji rast potrošnje u zapadnoevropskim zemljama, interesovanje za pristupačan, lokalno proizveden i ekološki održiv nameštaj omogućilo je da izvoz ostane blizu prošlogodišnjeg nivoa. Globalni izveštaji o industriji ukazuju na umeren rast sektora nameštaja u periodu 2025–2026, uz očekivane izazove u logistici i nabavci.
Prema podacima Trademap u 2024. godini srpski proizvođači nameštaja su izvezli robe za 916.044 hiljade evra tj 916 miliona. Najviše je izvezeno u Češku – 149 miliona i Austriju (84 miliona), slede Italija (80), Poljska (71), Nemačka (61) i Rumunija (50). Potom Švajcarska, Hrvatska i Crna Gora. Podaci nisu precizni, jer u klasu 94 ulaze i madraci.
Na začelju liste nalazi se Australija sa samo 12 hiljada evra uvoza nameštaja iz Srbije.
Struktura i lideri domaće industrije nameštaja
Podaci bonitetne kuće CompanyWall i izveštaj portala Biznis.rs pokazuju da ukupni prihodi domaće industrije nameštaja rastu kontinuirano. U 2019. godini sektor je ostvario prihod od 94,29 milijardi dinara, u 2020. godini 101,47 milijardi, dok je u 2021. prihod iznosio 114,82 milijarde dinara.
Prema podacima Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira Privredne komore Srbije, promet sektora drvne i industrije nameštaja u 2021. iznosio je 2,1 milijardu evra, uz novostvorenu vrednost od približno 503 miliona evra i spoljnotrgovinsku razmenu nešto veću od 1 milijarde evra. Istovremeno, Republički zavod za statistiku beleži pad proizvodnje nameštaja od 3,7% u prvih devet meseci 2022. u odnosu na isti period prethodne godine, sa padom od 4,8% zabeleženim u septembru 2022.
Struktura sektora pokazuje dominaciju mikro i malih preduzeća: od ukupno 1.683 registrovana proizvođača, čak 1.481 su mikro firme, 173 su mala, 21 srednja, a samo osam velikih preduzeća. Zanimljivo je da najuspešniji proizvođači često dolaze iz gradova van Beograda i Novog Sada, što ukazuje na snažne regionalne klastere i raznolikost proizvodnih centara.
Forma Ideale i Matis u vrhu srpske industrije nameštaja
Lider po neto dobiti u 2021. bila je kompanija Forma Ideale iz Kragujevca sa 1,37 milijardi dinara, zapošljavajući više od 1.800 radnika i distribuirajući proizvod kroz sopstvenu mrežu od 40 salona. Na drugom mestu je TIS iz Ivanjice (deo Matis grupe) sa 745,9 miliona dinara, dok su u vrhu i Jela Jagodina (382 miliona dinara) i proizvođač punog drveta GIR iz Adrana sa više od 770 zaposlenih. Matis grupa kao celina prikazala je neto dobit od 1,317 milijardi dinara, gotovo izjednačenu sa rezultatima Forma Ideale.
Stručnjaci u sektoru ističu da Srbija zadržava komparativne prednosti za privlačenje investicija u drvnu i industriju nameštaja: visokokvalitetna domaća sirovina, konkurentna cena radne snage, relativno niži troškovi energije u poređenju sa drugim evropskim zemljama i povoljan geografski položaj koji omogućava brzu distribuciju ka tržištima EU.
Kako navodi Biznis.rs, domaći i strani proizvođači aktivno nastupaju na sajmovima i sve više se okreću održivim praksama i segmentima s većom dodatom vrednošću – trend koji bi mogao podstaći dalji rast izvoza i jačanje međunarodne konkurentnosti.
Pregled i perspektive
Srpska industrija nameštaja ulazi u fazu stabilizacije. Nakon snažnog oporavka između 2021. i 2023. godine i održanih rezultata u 2024, sektor pokazuje otpornost i spremnost za dalje prilagođavanje tržišnim promenama. Podaci TradeMap-a, UN COMTRADE-a, TrendEconomy-ja i OEC-a potvrđuju da Srbija zadržava svoje mesto među značajnim proizvođačima i izvoznicima nameštaja u regionu, sa rastućim potencijalom u segmentima više dodate vrednosti i ekološke proizvodnje.
