Fijakeri Kukoljac - stari zanat iz Užica
U tišini radionica, između zvuka alata i mirisa drveta, kože ili gline, još postoji svet koji ne poznaje automatizaciju, masovnu proizvodnju ni algoritamski diktirane trendove. Svet starih zanata, u Srbiji nekada svakodnevni deo života, danas je na raskršću – između opstanka, transformacije i zaborava.
Iako na prvi pogled deluje kao relikt prošlosti, svet zanata je mnogo više od nostalgije. U malim radionicama u Pirotu, Sirogojnu, Beloj Palanci, Novom Pazaru ili Zemunu, pojedinci i porodice i dalje izrađuju proizvode čiji kvalitet i autentičnost ne mogu da pariraju serijskoj robi sa Dalekog istoka.
Od rukotvorine do prepoznatljivog proizvoda
U poslednjih deset godina, broj registrovanih subjekata koji se bave starim i umetničkim zanatima u Srbiji porastao je, ali ne značajno – procenjuje se da ih je oko 1.100 u formalnom registru. Ipak, ono što se menja jeste pristup: sve više zanatlija kombinuje tradicionalne tehnike sa modernim dizajnom i funkcionalnošću. Ručno tkani jastuci, ručno rađena obuća, nakit od srebra i drveta, predmeti od keramike sa modernim linijama – sve to danas ulazi i u konceptualne prodavnice, enterijere restorana, pa i na police u inostranstvu.
„Kupac više ne traži samo suvenir, već priču. Zanatski proizvod danas mora da ima identitet, ne samo funkciju“, kaže Gordana, dizajnerka koja već osam godina sarađuje sa zanatlijama iz zapadne Srbije.
Ko su savremene zanatlije?
Profil savremenog zanatlije više nije ograničen na naslednike starih majstora. Sve više su to mladi ljudi iz urbanih sredina, često sa visokom školom, koji žele da se izraze kroz konkretan, opipljiv rad. Zanimljivo je da je u sektoru rukotvorina i zanata oko 60 odsto žena, naročito u ruralnim oblastima gde se tradicionalne veštine prenose kroz generacije.
Mnogi su se vratili zanatu posle godina rada u korporacijama, tražeći mir, smisao ili prosto samostalnost. Neki od njih izvoze svoje proizvode putem interneta, dok drugi žive od sezonske prodaje na sajmovima, festivalima, pijacama i turističkim lokacijama.
Ekonomija malog obima
Prosečna zarada zanatlija značajno varira – od simboličnih prihoda do izuzetno isplativih poslova. Najtraženiji su oni koji spajaju veštinu sa modernom potražnjom. Na primer, kvalitetni stolari, limari, krojači i obućari često imaju više posla nego što mogu da postignu. S druge strane, zanati vezani za specifične kulturne proizvode, poput izrade narodnih nošnji, sve više zavise od manifestacija i institucionalne podrške.
Prema nekim procenama, u Srbiji trenutno nedostaje oko 90.000 obučenih zanatlija u svim sektorima, a samo mali deo tog broja pokriva tradicionalne veštine. Pojedine škole pokušavaju da ožive interesovanje za zanatska zanimanja, ali bez sistemske podrške i jasne tržišne povezanosti, to ide sporo.
Zanati kao kulturni kapital
U doba kada se pažnja meri sekundama, a proizvodi traju mesecima, zanatska tradicija nosi vrednost koja nije samo tržišna. Ona je identitetska, edukativna i kulturna. Ručno rađen predmet nosi trag vremena, ličnosti, geografije i zato opstaje.
Nije slučajno što su proizvodi kao što su pirotski ćilimi, izatkanice iz Sirogojna, drvena burad iz Kovina ili kačketi iz Šapca sve češće prisutni i u projektima promocije Srbije u inostranstvu. Iako njihov udeo u ukupnom izvozu nije velik, simbolički značaj je ogroman.
Između očuvanja i inovacije
Suština opstanka zanata ne leži samo u očuvanju tradicije, već u sposobnosti da se ona prevede u savremeni jezik. Oni koji uspevaju da zanatski rad uključe u širi kontekst: turizma, dizajna, kulture ili obrazovanja – najčešće i opstaju. Neke zanatlije su već deo multidisciplinarnih timova, sarađuju sa arhitektama, modnim dizajnerima, kulturnim centrima. Drugi su osnovali udruženja, kolektive ili digitalne platforme kako bi lakše došli do kupaca.
Ipak, izazova ne manjka: konkurencija iz uvoza, nelojalna tržišta, porezi, kao i nedovoljno institucionalno razumevanje specifičnosti ovog sektora. Mnogo toga se još uvek oslanja na entuzijazam pojedinaca.
Tiha revolucija
Dok mnogi govore o digitalnim transformacijama, neki ljudi tiho, ali uporno, prave revoluciju iz radionice. Obnavljaju porodične tradicije, prenose znanje učenicima, pronalaze niše i prilike. Njihove priče možda ne pune naslovne strane, ali proizvodi koje ostavljaju iza sebe ostaju mnogo duže nego vesti.
Srbija možda neće postati globalna sila u zanatima, ali svakako ima šta da pokaže. I možda je upravo u malim radionicama skrivena jedna od najautentičnijih vrednosti domaće ekonomije i kulture. U vremenu masovnosti, upravo ono ručno, sporo i lično postaje – luksuz.
Umetnički i tradicionalni zanati su sastavni deo kreativnih industrija, ali imaju svoje posebne karakteristike, prednosti i izazove. Postoji zvaničan registar „starih i umetničkih zanata, domaće rukotvorine” u okviru Ministarstva ekonomije.
Od februara 2024. godine, dodeljeno je 110 sertifikata u domenima tradicionalnih zanata, starih i umetničkih zanata i domaće rukotvorine. Na taj način se prepoznaje i podržava rad zanatlija. Nosioci ovih sertifikata (zanatlije, udruženja, kompanije) dobijaju određene poreske olakšice – recimo, kod paušalaca mogu smanjiti poresku osnovicu za 50 odsto.
Nacionalna asocijacija za stare i tradicionalne zanate
Nacionalna asocijacija za zaštitu starih i tradicionalnih zanata i preduzetništva Srbije (skraćeno NASS) registrovana je oktobra 2017. U pogledu delatnosti, udruženje, kako stoji na njihovom vebsajtu, nastoji da:
- Podstiče i štiti stare zanate i ručne tehnike, čuvajući nematerijalno kulturno nasleđe.
- Okupi zanatlije, male proizvođače i kreativce kroz članstvo i mreže saradnje.
- Obezbeđuje promociju proizvoda putem manifestacija, sajmova i izložbi.
- Sprovodi edukacije, mentorstvo i razvoj kapaciteta članova u oblastima marketinga, standarda i plasmana.
- Traži finansiranje putem grantova, fondova i javnih konkursa da podrži svoje aktivnosti.
Jedan od glavnih učinaka udruženja NASS jeste postojanje institucionalne mreže za zanatlije i proizvođače koji često imaju ograničen pristup tržištima i promociji. Udruženje daje okvir za saradnju, razmenu znanja i zajedničku vidljivost.
Međutim, NASS se suočava i sa značajnim izazovima u pogledu ograničenih finansijskih i kadrovskih resursa. Država finansira grantove za stare zanate i umetničke zanate, naročito za žene u ruralnim sredinama. Uopšte, relativno slaba je digitalna transformacija kod ovih preduzetnika – iako su zanati visoko vrednovani u kulturi i turizmu, mnoge zanatlije još uvek nemaju adekvatne alate za digitalnu prodaju, pristup e‑trgovini, društvenim mrežama, skalabilnosti. Potražnja za pojedinim zanatskim veštinama raste: npr. limari su među najtraženijim zanatlijama, i njihova prosečna zarada je u nekim slučajevima značajno iznad proseka.
Ministarstvo privrede Srbije uvelo je sistem sertifikacije za stare i umetničke zanate, kao i poslove domaće radinosti, sa ciljem da se očuvaju tradicionalne tehnike i unapredi tržišni položaj domaćih rukotvorina. Sertifikacija pruža formalno priznanje proizvođačima koji poštuju tradicionalne metode izrade i doprinosi jačanju njihove konkurentnosti.
Regulatorni okvir i postupak sertifikacije
Proces započinje registracijom zanatlije u skladu sa definisanom šifrom delatnosti. Nakon toga se Ministarstvu podnosi zahtev za sertifikaciju, uz prateću dokumentaciju i dokaz o uplati takse. Ključni deo procedure predstavlja terenska kontrola kojom se proverava autentičnost tehnike izrade i usklađenost sa definisanim kriterijumima.
Ukoliko zanatlija ispuni sve uslove, dobija sertifikat kojim se potvrđuje status proizvoda kao tradicionalnog. Sertifikovani proizvođači se zatim unose u jedinstveni registar, što dodatno potvrđuje njihov kredibilitet i autentičnost na tržištu.
Sistem sertifikacije obuhvata niz tradicionalnih zanata kao što su grnčarstvo, kazandžijski rad, izrada jorgana, sapundžijska proizvodnja i umetničko oslikavanje tekstila. Ove delatnosti karakterišu manuelni rad, nasleđene tehnike i upotreba prirodnih materijala.
Prednosti i izazovi sertifikacije
Sertifikacija donosi niz prednosti, uključujući prepoznatljivost na tržištu, zaštitu zanatske prakse i mogućnost lakšeg učešća u institucionalnim programima podrške. Za potrošače predstavlja garanciju autentičnosti i kvaliteta.
Ipak, sistem nosi i izazove. Administrativna procedura, terenske kontrole i troškovi mogu predstavljati prepreku za manje proizvođače. Takođe, uspeh ovog modela zavisi od prepoznavanja vrednosti sertifikata kod krajnjih korisnika, kao i kontinuirane podrške nadležnih institucija zanatlijama tokom celog procesa.
Zanati su na prekretnici
Umetnički zanati se često isprepliću sa drugim kreativnim oblastima, dajući dodatu vrednost, ali i zavisnost. Stari zanati su i turistički generator prihoda: zanatske radionice, suveniri, ruralni turizam – su deo kulturnog identiteta koji privlači posetioce.
Umetnički zanati u Srbiji nalaze se na prelomnoj tački: prepoznati su kao deo kreativnih industrija, postoje institucionalni okviri, ali su izazovi i dalje značajni. Da bi se zanati dodatno osnažili, korisne su sledeće smernice i Kreativna Srbija ih preporučuje:
- Povećanje dostupnosti i finansijske podrške lokalnim zanatlijama – mikrograntovi, subvencije za sirovine, poreske podsticaje, podrška opremi i tehnologiji.
- Jače povezivanje zanata sa dizajnom, turizmom i digitalnim tržištima (online prodaja, brendiranje, saradnje kroz projekte zajedničkog ulaganja – joint venture). Uvođenje i podrška za e‑trgovinu, platforme za rukotvorine i autentične proizvode.
- Edukacija i prenošenje veština: podrška zanatskim školama, mentorske programe, radionice i formalna priznavanja zanatskih zanimanja.
- Marketing i promocija: kako domaće, tako i međunarodne manifestacije, sajmovi, kulturne događaje, festival zanata, etno sajmovi. Jačanje vidljivosti kroz medije i društvene mreže.
- Inovacije i održivost: korišćenje lokalnih materijala, ekološki pristup, održiva proizvodnja – to su trendovi sve važniji i kod potrošača.
Ukoliko se iskoriste postojeći kapaciteti i ukoliko se uključi više mladih, zanatlija, žena i ruralnih sredina, umetnički zanati imaju potencijal da budu i jači ekonomski faktor nego što su sada. Sektor može podržati:
- dodatno povećanje izvoza proizvoda rukotvorina i umetničkih zanata;
- lokalne zajednice – stvaranje održivih prihoda u ruralnim i nerazvijenim područjima;
- kulturni brend Srbije – autentični zanati mogu postati deo nacionalnog, regionalnog i međunarodnog prepoznatljivog imidža;
- sinergiju sa turizmom, gastronomijom, etnomuzikologijom i sl., čime se stvara iskustvo (experiential tourism) koje moderni turista traži.
Kreativna Srbija nudi malim radnjama starih zanata uslugu kreiranja vebstranice sa prezentacijom rada i proizvoda.
