·         Šta su kreativne industrije?

Izraz je došao iz engleskog jezika i koncepta britanske i drugih zapadnih vlada koje su tokom devedesetih godina XX veka ukazivali na novi model ekonomskog razvoja kroz sektor kreativnih usluga i stratešku orijentaciju nacionalnih ekonomija ka proizvodnji nematerijalnih vrednosti.

Pojednostavljen domaći izraz bio bi kreativna radinost. Od pojedinačne kreativnosti zajedničkim ulaganjem ili preduzetništvom, zaštitom autorskih prava, intelektualne svojine i serijskom proizvodnjom, upotrebom novih medija ona vodi ka novim radnim mestima, razvoju novih tržišta i novih tržišnih potreba. Naziv industrije ukazuje na serijsku proizvodnju ali i na radinost, marljivost (takođe prevod engleske reči industry) – individualnu osobinu neophodnu za uspešan posao i udruživanje. Izrazi sa sličnim značenjem su i kreativni sektor, kreativna ekonomija, nova ekonomija. Zbog široke zastupljenosti treba se međutim zadržati na upotrebi termina-sintagme kreativne industrije.

Kreativne industrije čine delatnosti: 1) reklama/advertajzing, 2) arhitektonske i inženjerske aktivnosti/projektni menadžment, 3) umetničko i tržište antikviteta, 4) umetnički i stari zanati, 5) dizajngrafički i industrijski, 6) moda i dizajn odeće7) filmska i video industrija, 8) interaktivni softver, 9) muzička industrija 10) izvođačke umetnosti 11) izdavaštvo, 12) izrada softvera i kompjuterske usluge i 13) radio i televizijske aktivnosti, 14) kulturni turizam, 15) festivalska industrija, industrija događaja/spektakla i industrija zabave.

·         Šta je ekonomski cilj u kreativnim industrijama?

Ključno je obezbediti lanac vrednosti sa što više karika. Npr. organizacija nekakve izložbe slika ne pripada delatnosti kreativnih industrija. Naročito ako je organizuje autor tih slika, koji bi teško mogao da se podvede i pod pojam preduzetnika. Ali pokretanje kreativnog distrikta u gradu u kome će slikari raditi zajedno sa drugim kreativcima, svakako pripada kreativnim industrijama. Ili ako slikar proda vizuelno rešenje slike IT kompaniji, koja će tu otkupljenu sliku koristiti za promociju svojih proizvoda i štampati kroz dizajn i ambalažu u velikoj seriji.  Profitabilnost je važna, zato što je bitno stvoriti vrednost veću od troškova i zaraditi novac dovoljan za kapitalizaciju, ulaganje u kreativne resurse i otvaranje novih radnih mesta i proširenje poslovanja.

·         Mogu li kreativne industrije biti neprofitne?

Kreativne industrije mogu biti neprofitne ako su delatnost podrške ili promocije same kreativnosti, pre nego promet kreativnog proizvoda. Delatnost mapiranja, istraživanja i razvoja, promocija dobre prakse, produkcija kreativnog proizvoda kojim se ne postiže profitabilnost već promovišu vrednosti bitne za razvoj društva… Delatnost organizacija civilnog društva ili javnih ustanova je primer toga. Da bismo bili dosledni, njihove delatnosti u konceptu možemo tretirati kao razvoj tržišta kreativnosti – jer kreativnost ne može biti u prometu u nekreativnom društvu ili bolje rečeno, ne može se obraćati nekreativnom pojedincu – potrošaču. U mnogo čemu kreativne industrije su vitamin kojim se društvo razvija i pravilno raste. One često stvaraju nove potrebe, pre nego zadovoljavaju postojeće.

Brišu se suštinske granice između neprofitne i komercijalne kreativne industrije, što otvara i nove mogućnosti. Čak i kompanije kojima je cilj profit, počinju da govore jezikom humanizma i renesanse. Ohrabrene postojanom, dugoročnom javnom politikom i praksom, arhitektonske firme sada već rutinski uključuju umetnike u svoje dizajnerske timove. I u drugim uslužnim delatnostima, u dizajnerskim studijima, filmskim kompanijama, reklamno-propagandnim tj advertajzing agencijama, umetnici različitih disciplina, glumci, muzičari, redovno učestvuju u kreativnom procesu, od razvoja proizvoda do marketinga. Nije slučajnost ni to da mnoge neprofitne umetničke organizacije kreiraju i izlažu predmete industrijskog dizajna ili se bave pozorišnom produkcijom, muzičkom industrijom i sl (primer je udruženje Exit koje je pokrenulo 2000. istoimeni sada već uspešni istoimeni festival u Novom Sadu; mogu se naći brojni primeri angažovanja neprofitnih organizacija za komercijalne kreativne projekte).

 Mnogi kreativni profesionalci u svim oblastima kreativnih industrija žive, da tako kažemo, na obe strane granice između komercijalnog i neprofitnog sektora: svetski priznat inženjer za razvoj softvera istovremeno je i izvođač u savremenom plesnom teatru; vodeći kopirajter jedne reklamne agencije je i dramaturg i glumac u jednom savremenom pozorištu; jedan od vodećih marketinških savetnika kompozitor je i izvođač nove muzike…

·         U kakvoj su vezi koncept održivog razvoja i kreativne industrije?

Kreatori kulturne i ekonomske politike razvijenih zemalja smatraju kreativne industrije ključnim faktorom opstanka nacionalnih ekonomija u današnjoj „eri znanja”. U novoj ekonomiji, konkurentske prednosti preduzeća, gradova i zemalja temelje se na znanju, intelektu, idejama i mašti odnosno intelektualnoj svojini. Kako ne može sve što je kultura biti prepušteno tržištu, neophodno je da svaki grad/regija/država ima svoju razvojnu viziju koja podrazumeva set interesa i konsenzus između javnog, privatnog i civilnog sektora. Održivosti društva i gradova nema bez kreativnosti i znanja, dakle bez kreativnih industrija. Po definiciji održivosti, dobro upravljanje životnim okruženjem podrazumeva očuvanje resursa i za buduće generacije. Kod kreativnih industrija samo ulaganje u kreativnost jeste relevantan odnos prema održivom razvoju. Iako je kreativnost kao resurs neiscrpna, tržište kreativnosti trpi ograničenja kao i druga tržišta. Kreativnost je jednako bitna za razvoj društva, kao i građanske institucije, dobar obrazovni sistem, dobra poreska politika i dobri društveni običaji.

Kreativne industrije su važne za očuvanje identiteta, jer u eri globalizacije i unificiranja sveta, proizvodima i specifičnostima lokalne kulture stvaraju bitnu razliku i čine jedan grad konkurentnijim i poželjnijim.

·         A u kakvoj su vezi kulturne industrije i kulturni diverzitet?

Osim energetskih i prirodnih resursa, za život u gradovima kreativni, intelektualni i resursi socijalnog kapitala predstavljaju jednako važne faktore života i opstanka. Život u prirodi razvija raznolikost a život u društvu podstiče različitost. Kultura je sistem sadržaja i ponašanja o tome kako se odnosimo prema različitom, a kreativnost je način ispoljenja te različitosti, od individualnog do kolektivnog. Kulturne/kreativne industrije imaju dobro kohezivno svojstvo dobijeno od kulture i mogućnost rasta jer su ekonomski potencijal za rad i sticanje prihoda.  Kao kulturni sadržaj i kreativna forma, kreativne industrije su uvek ispoljenje različitog koje se nudi na tržištu. Ljudi kupuju različitost, jer se kroz sticanje različitog gradi novo lično iskustvo, a sama kreativnost je dopadljiva i lako se integriše u druge nekreativne proizvode i usluge.

Najznačajnije međunarodne organizacije, poput UNESCO-a i Saveta Evrope, promovišu ovaj koncept kulturnog razvoja (održiva lokalna i regionalna tržišta, raznolikost itd), i upravo zemljama u razvoju/tranziciji predlažu niz mera i nude podršku za razvoj kulturnih/kreativnih industrija. One to čine zbog vidljivog ekonomskog interesa, ali jednako i zbog socijalne kohezije, smanjenja siromaštva, urbane obnove u tim zemljama. UNESCO Konvencija o zaštiti i promociji kulturne raznolikosti/različitosti (2005) predviđa, osim kulturnih dobara koja su sami sebi cilj, i one kulturne delatnosti, dobra i usluge, koje su, iako komercijalne, uvek nosioci svih vrednosti kulturne različitosti i kulturnih izraza. Kulturni izraz, kulturni razvoj, kulturna raznolikost i različitost u svim relevantnim dokumentima smatraju se faktorima bez kojih nema održivog razvoja, naročito gradova i lokalnih zajednica.

·         Kako se kreativne industrije pojavljuju na lokalnom nivou?

Zbog velike koncentracije industrijske proizvodnje u gradovima, kreativne industrije su najpre razvojna strategija gradova, tj. najpre se njihov značaj vidi na lokalnom nivou. Definicije sektora i strategije evropskih gradova se razlikuju i usklađene su sa lokalnom kulturom i razvojnom politikom država EU. Sudeći prema projektima koji su do sada realizovani u ovim zemljama, kreativne industrije imaju kapacitet da zapošljavaju veliki broj ljudi (nekoliko miliona radnih mesta je sada samo u Evropi), ostvaruju natprosečan ekonomski rast (stope rasta od 6-12 odsto godišnje), u značajnoj meri učestvuju u bruto domaćem proizvodu (iz godine u godinu sve više), regenerišu gradske četvrti, čak čitave gradove (projekat Evropska prestonica kulture). Zbog toga su mnogi gradovi u svetu planski razvoj ovog sektora svrstali u prioritete svojih razvojnih i drugih politika.

Kreativne industrije su najpre biznis. Kreativne industrije su urbana politika razvoja. Konačno, kreativne industrije su socijalna politika.

Dakle, industrije kreativnosti na lokalnom nivou najpre se ogledaju u politici ekonomskog razvoja, politici zapošljavanja i kroz pitanja osiguranja konkurentnosti i omogućavanja privlačnosti ambijenta za investicije. Kreativne industrije utiču i na politiku promene izgleda grada, metodologijom umetničke intervencije u javnom prostoru, potom izgradnjom kreativnih kvartova, zona unapređenog poslovanja i radom na gradskom marketingu.

Socijalna politika kreativnih industrija očigledna je u jednom naizgled apsurdnom fenomenu: da čak i siromašna društva i nerazvijena tržišta najpre otvore prostor za kreativnost. Umetnički zanati, kultura kraja, lokalni identitet najpre se nude na prodaju, a stvaralac prodavac često ne mora imati merkantilističke nazore, ali svojim malim proizvodom ipak prodire na tržište roba i usluga, zarađujući za život. Nigerija je treća svetska sila u filmskoj industriji.

·         Kakva je politika Evropske Unije prema konceptu kreativnih industrija?

U svim važnim razvojnim i planskim dokumentima Saveta Evrope i Evropske Komisije kreativne industrije su nezaobilazna tema i uz politiku inovativnosti, obrazovanja i ekonomije znanja, glavni predmet pažnje. Evropska Unija potencira: razvoj ambijenta za podsticaj kreativnih industrija, pospešivanje daljeg rasta kreativnih industrija, naročito na lokalnom i regionalnom nivou, razvoj kreativnog proizvoda, posebno onog koji je nastao kroz međunarodnu saradnju, konačno, jačanje ekspertize u oblasti kreativnih industrija (istraživanje, razvoj i jačanje pula stručne podrške razvoju). Lisabonska strategija EU naročito preporučuje preduzetništvo u kreativnim industrijama. U periodu od pet godina (2003-2008) kreativne industrije u EU beleže rast zaposlenih od 16 odsto. Udeo kreativnih industrija EU u svetskoj razmeni je 24 odsto, dok je istovremeno udeo za ostale proizvode Evropske Unije samo 18 odsto na globalnom tržištu. U situaciji kada EU postaje manje konkurentna u industrijskoj proizvodnji, koja je mahom prešla na Istok, želi da održi konkurentnost u sektoru usluga i kreativnom sektoru i postavlja cilj da u ovim sektorima bude globalno najkonkurentnija. Međutim, najveći izvoznik kreativnih dobara i dalje je Kina, koja drži trećinu svetskog prometa kreativnim dobrima i uslugama. Po koncentraciji kreativnih zanimanja 2008. godine Bukurešt je bio na prvom mestu u Evropi, a London, recimo, tek jedanaesti. Razvoj kreativnih industrija u direktnoj je srazmeri sa rastom kreativnog grada i kreativne regije. Konkurentnost nacija uvek počinje od konkurentnosti nacionalnih gradova, dakle, od lokalnog nivoa.

·         U kakvom je odnosu Srbija prema svojim kreativnim industrijama?

U najkraćem, u maćehinskom. Osim Beograda i metropolitenske oblasti glavnog grada (šire gradsko područje, koje obuhvata i delove južne Vojvodine), kreativni sektor u Srbiji je u fazi nestajanja, u najboljem slučaju u fazi inkubacije i izgradnje, tamo gde je preostalo kreativnih resursa. Najveći razlog je depopulacija Srbije i migracija kreativnog kapitala iz malih gradova ka Beogradu i inostranstvu. Srbija je u samom svetskom vrhu po procesu odliva mozgova. Procena je da će za tri godine, sa ovakvim trendovima razvoja, Srbija biti najsiromašnija zemlja Evrope. U oblasti kreativnih industrija Beograda preduzeća i preduzetnici najčešće se suočavaju sa oštrom svetskom konkurencijom, piraterijom, prisustvom monopola i oligopola (naročito u reklamnoj, televizijskoj i radio delatnosti), nedostatkom profesionalnih veština, znanja i investicija, ograničenim mogućnostima za finansiranje produkcije, distribucijom proizvoda i malim i ograničenim tržištem. U Srbiji, takođe, nema fondova za finansiranje istraživanja i razvoja u kreativnim industrijama, neophodnog prvog koraka u pravcu unapređenja stanja – izradom detaljne studije, odnosno mape kreativnih industrija, koja bi uzela u obzir sve kulturne, ekonomske, pravne i tehnološke aspekte ovih industrija (naročito prioritetnih). Mnogi gradovi Evrope imaju razvojne studije i planska dokumenta za razvoj kreativnih industrija. Međutim, iako ne postoji nijedan planski dokument koji bi pružio sistemske osnove za razvoj kreativnih industrija u Beogradu i Srbiji, izgraditi povoljnije okruženje za njihovo podsticanje i razvoj moguće je i u sadašnjim okolnostima.

·         Šta bi trebalo da bude prvi korak lokalnih vlasti u Srbiji?

Prvi korak bi svakako bio sanacija postojeće štete kataklizmičnih razmera. Kako vam se kreativci koji su otišli verovatno nikad neće vratiti, učinite sve da zadržite postojeće i privučete nove, tj. one koji još ne znaju kako ste bili loši i neodgovorni prema onima koji su otišli iz grada kojim vladate a loše upravljate. Ulažite u sve oblike kreativnosti, ma koliko vam se činilo da je besmisleno i da nema vidljive svrhe. Omogućite svojim građanima da budu kreativni, drugačiji, neobičniji, nek budu vidljiviji, nek izađu u javni prostor i neka ga počnu menjati. Uvedite kreativni odgoj i vaspitanje u svaki segment osnovnog obrazovanja. Podstičite, nagrađujte i stipendirajte kreativce da vam ostanu i da stvore sebi slične.

Pogledajte na kraju godine statistiku i oslušnite svoj grad. Ako ima reakcija, dobro je, jer grad nije mrtav. Ako nema reakcije, menjajte pristup ili menjajte sebe. Ako ni posle toga stanje ne bude nimalo popravljeno, vi vladate mrtvim gradom i više nema nade da će vaš grad ikad biti živ. Šteta je napravljena i šteta je nepopravljiva. Nemojte misliti da će svetu nedostajati vaš grad. Naprotiv, na planeti ima na desetine hiljada gradova čije lokalne vlasti mare i podižu svoje kreativne, intelektualne i kreativne kapacitete, nadmećući se s drugim gradovima za prestiž, privlače nove kreativce a svojima omogućavaju da žive i vole grad u kojem su rođeni.

Ako se, pak, i u pustinji koju imate u svom gradu zametne kreativno žarište, negujte ga kao da je poslednja vatra na svetu.

·         Šta bi trebalo da bude dugoročna lokalna politika razvoja kreativnih industrija Srbije?

Dugoročni kulturni razvoj svakog grada time i njegovih kreativnih industrija oslanja se na dalju demokratizaciju tj. reformu kulturne politike i na četiri ključne oblasti delovanja: a) uvođenje strateškog planiranja u lokalne i javne politike, b) uvođenje radnih grupa radi demokratizacije i otvaranja dijaloga na planu kreativnog razvoja i s tim u vezi – lokalnim politikama ekonomskog razvoja, zapošljavanja, omladinskog aktivizma i preduzetništva, turističkog razvoja i sl, v) obaveznog intersektorskog povezivanja kroz veze kultura – obrazovanje, kultura – urbanizam, kultura – turizam i sl, i g) podsticanje konkretnih delatnosti unutar kreativnih industrija za koje se utvrdi da su strateški pravac razvoja grada i gradske ekonomske politike (npr festivalska industrija, turistička industrija, izvoz proizvoda starih zanata, npr izatkanica i sl). Peta oblast bi bila decentralizacija i regionalizacija, pri čemu se prvo mora odnositi na podsticaj razvoja gradova Srbije za izgradnju upravnog i fiskalnog kapaciteta za decentralizaciju, a drugo na podsticaj izgradnje grada Beograda kao regiona u Srbiji, odnosno evropske regije.

·         Ko treba da definiše politiku razvoja kreativnih industrija?

Politika bi trebalo da bude definisana u susretnom pristupu aktera na lokalnom nivou. S jedne strane, lokalne vlasti, opštinska i gradska uprava postavljaju strateške okvire i instrumente i mere javne politike za razvoj tržišta i lanca kreativnosti, s druge strane proizvođači (ustanove kulture, privredna društva, preduzetnici, asocijacije) definišu svoje potrebe i proizvode i traže pomoć u kreiranju domaćeg ili izvozno orijentisanog tržišta. Organizacije civilnog društva bi trebalo da igraju posredničku ulogu u ovome, tj da senzibilišu javne vlasti i zagovaraju brže i radikalne promene, istovremeno da javnim akcijama ukazuju na potencijal i mogućnosti javnih prostora i javno ispoljene kreativnosti, koja često referiše na lokalni identitet ili socijalni problem koji se postavlja u jezik kulture i simbolički prenosi drugima. U telima koja se ustanovljuju, predstavnici sva tri sektora dogovaraju dalju saradnju, postavljaju prioritete i kreiraju integrativnu strategiju.

Svaki javni projekat može biti procenjen iz više važnih perspektiva, a kreativni javni projekat i iz ugla stvaraoca i potrošača kreativnog sadržaja i sledećeg:

·         perspektiva građana (da li grad pruža usluge koje građani žele),

·         perspektiva civilnog društva (da li grad pruža uslove za razvoj demokratskog otvorenog društva i donosi odluke transparentno),

·         perspektiva privrede (da li grad obezbeđuje uslove za ekonomski razvoj),

·         finansijska perspektiva (da li grad efikasno upravljapostojećimresursima),

·      perspektiva internih procesa (kako lokalne vlasti unapređujuinternu kulturulokalnih službi, pa čak i onih privrednih društava koje su u privatnim rukama ali imaju dodira sa javnim servisom – npr hotelska usluga, gradski prevoz, održavanje infrastrukture, izrada lokalnih reklama itd),

·         perspektiva učenja i razvoja (kako obučiti osoblje u skladu sa promenama koje su neminovne),

·       perspektiva zaposlenih u javnoj upravi (da li promene i učenje donose bolji položaj zaposlenihili samo novu obavezu, pa je onda ciklus promene osuđen na propast zbog bojkota administracije i upravljačkih kadrova),

·         perspektiva kreativaca – da li žele da ostanu ili odu,

·         perspektiva investitora – npr. zašto bih uložio u grad u kome nema kreativnih potencijala i život se svodi na preživljavanje, u kome bi direktor moje kompanije umirao od dosade,

·         perspektiva turiste – da li ovde želim ponovo da dođem.

·         Kako rastu kreativni građani?

Kreativne industrije su alat vlasti za unapređenje društvenog i ekonomskog položaja gradova. Jedno je sigurno: veliki i kvalitetan kapital neće doći u onu lokalnu sredinu koja nema kreativnu klasu ili gde su kreativci marginalizovani i teže da odu. Ne samo metropole, gradovi srednje veličine i mali gradovi, pokušavaju da podignu ulaganja u kreativnost, znanja i tehnologiju, da bi održali konkurentnost i učinili svoje gradove atraktivnim za život i ulaganje. Kreativne industrije obezbeđuju prestiž, a bez privlačnosti i novog imidža lokalnih zajednica nema ni sigurne ekonomske razvojne osnove.

Iako kreativci ne podležu šablonima, potpuno je netačno smatrati da se tržište kreativnog kapitala razvija spontano i kao proizvod stihije. Aktivna uloga lokalnih vlasti je uslov bez kojeg se ne može. Danas više nego ikad naše osobine, kreativna i kvalitativna svojstva nas kao građana, postaju važan ekonomski input.

Prema teoremi Ričarda Floride, teoretičara kreativnih gradova i kreativne klase, kreativna klasa je društvena grupa kreativaca koja predstavlja socioekonomsku kategoriju u potpunosti.

·         Kako kreativci mogu oplemeniti prostor i uticati na poboljšanje poslovnog ambijenta?

Imperativ kreativnosti stvorio je klimu u kojoj umetnike danas redovno pozivaju da učestvuju u timovima za planiranje društvenog razvoja i daleko izvan domena kulture: u privredi, urbanizmu, turizmu i drugim oblastima. Ovakvim brisanjem granica, gradovi i gradske uprave stvaraju mogućnost da usred biznis zone otvore i kulturne kvartove – prostor u kojem rade brojne kreativne službe, umetnička studija, galerije, restorani, neprofitne organizacije sa svojim nekomercijalnim izložbenim i izvođačkim prostorima, i noćni klubovi. U poslednjih dvadesetak godina formirano je nekoliko takvih zona koje nude bezbroj primera sinergičnih i simbiotičnih veza i odnosa koji doprinose živom, dinamičnom razvoju zajednice. Te zone se prave ili po modelu Zona unapređenog poslovanja (Business Improvement District) ili po teritorijalnom grupisanju u art i kreativne klastere.

Još važnije, kreativnost kroz stvaranje kreativnih i art klastera, investicije u mala i srednja preduzeća, razvoj kreativnog preduzetništva i podsticaj različitih formi zapošljavanja (projektno, ugovorno, samozapošljavanje, sa skraćenim radnim vremenom, volontiranjem, stažiranjem), sanaciju javnih prostora i novi urbani dizajn uspešne samouprave vide kao nov način za upravljanje lokalnim razvojem. Dakle, dostižan i kratkoročan cilj svakog grada su pokrenuti kreativni i art klasteri i zone unapređenog poslovanja (BID). Put kreće od toga da se poslovna zona u gradu jasno odredi i da se sve firme i pojedinci iz te zone pozovu na upravljanje i kreiranje ambijenta za poslovanje. Za art klastere – ako grad raspolaže napuštenom zgradom industrijskog nasleđa ništa bolje neće učiniti od toga da taj objekat ustupi umetničkim grupama na korišćenje. Od njega će za kratko vreme nastati art klaster, niz galerija, mesta za umetničko delovanje, u koje će vremenom ući i komercijalna industrija.

·         Kako se mali grad može uključiti u globalne tokove kreativnosti?

Lokalni kulturni lideri su se poslednje dve decenije postojano zalagali za to da umetnost i kultura budu uključeni u razvojne planove i ciljeve lokalnih zajednica. Globalni dokument Agenda 21 za kulturu, koji je na srpski prevela Academica, preporučuje upravo takav pristup.  Proučite ovaj dokument i preuzmite alate za uvođenje kreativnosti i kulture u sve dokumente lokalnog razvoja. Potražite pomoć gradova koji su već pristupili Agendi 21 za kulturu.

Kreativno razmišljanje o životu grada pruža mogućnost da se lideri uvere u korisnost razmatranja veza između kulture, privrednog razvoja i drugih inicijativa usmerenih ka izgradnji i unapređenju zajednica. To stvara šansu za uključenje novih ličnosti, naročito lidera vizionara, onih koji razmišljaju mimo ustaljenih obrazaca. Oni sami obezbeđuju mogućnost za kreiranje sopstvenog specifičnog udela i uticaja u razvoju zajednica.

Uključenje umetnika i drugih kreativaca u proces građanskog odlučivanja o razvoju zajednica znači i: postavljanje kreativaca na vodeće pozicije u širokom spektru građanskih saveta i odbora i na upravljačka mesta, ne samo u programske savete, koji uglavnom i nemaju nikakve strateške kompetencije.

·         Šta bi još dobra lokalna vlast trebalo da uradi da podstakne kreativni razvoj i nastanak kreativnih industrija?

Da prouči koncept kreativnog grada, pozove stručnjake, razreši nesposobne i odstrani kreatore iluzija, spreči zloupotrebe ideja i potom da postavi kreativnog i obrazovanog građanina na prvo mesto i u središte događaja.

2012.

Foto Pixabay