Barem polovina srpskih preduzeća praktikuje neki vid inovativnosti u radu, zaključak je istraživanja sprovednog u periodu 2018-2020. na obuhvatu oko 22 hiljade preduzeća, malih, srednjih i velikih. Istraživanje je vodio Republički zavod za statistiku, na osnovu uzorka sa ponderom i na osnovu ankete svih velikih preduzeća. Od ukupno obrađenog broja, u inovatore se ubraja 11.986 ili 54,79 odsto svih preduzeća. Toliki je, naime, broj onih koji koriste barem jedan vid inovacije. Malih inovativnih preduzeća je najviše – čak 9.874, srednjih je 1.664, dok velikih ima 448, i oni strukturno čine najveći deo inovativne privrede Srbije, budući da je samo 201 veliko preduzeće koje ne inovira, tj oko 30 odsto.
Kriterijumi da bi se preduzeće moglo smatrati inovativnim jeste da je uvelo inovaciju proizvoda ili procesa, ili da je imalo inovacije koje su napuštene, odnosno koje još nisu završene. Osnovni indikator bili su izdaci za nabavku mašina, opreme, zgrada i drugih materijalnih sredstava; marketing, izgradnja brenda, reklamiranje (uključujući interne troškove i nabavljene usluge); obuke zaposlenih (uključujući sve interne troškove koji uključuju i zarade zaposlenih za vreme obuke, i troškove usluga nabavljenih od drugih); dizajn proizvoda (uključujući interne troškove i nabavljene usluge); razvoj softvera, rad na bazama i analizi podataka (uključujući interne troškove i nabavljene usluge); registrovanje, arhiviranje i praćenje sopstvenih prava intelektualne svojine (PIS) i nabavku ili licenciranje PIS-a od strane drugih.
Izdaci za inovativne procese i proizvode su ograničeni
Izdaci za inovativne aktivnosti uključuju ulaganja u razvoj novih proizvoda, ulaganja u uvođenje novog proizvoda na tržište, sredstva usmerena na značajno usavršavanje postojećih proizvoda, usluga ili procesa, kao i sredstva za inovacione projekte koji još nisu dovršeni
Najveći broj srednjih poslovnih subjekata zapošljava od 10 do 24 odsto visokoobrazovanih, dok više od trećine velikih poslovnih subjekata zapošljava isti takav procentni opseg visokoobrazovanih kadrova. Inovativna preduzeća bez visokoobrazovanih kadrova čine 10 odsto ukupnog broja, a to su uglavnom mali subjekti.
U istraživanju je otkriveno da su najveće prepreke za uvođenje inovativnosti bile nedostatak finansijskih sredstava, previsoki troškovi (svaki četvrti subjekt je ovo naveo kao bitan razlog), nedostatak stručnih kadrova ili pristupa znanju, neizvesna tražnja, velika konkurencija na tržištu i postojanje drugih prioriteta privrednog subjekta.
Po strukturi izdataka za inovativnost, najviše sredstava preduzeća odlazilo je na nabavku opreme, postrojenja i druga materijalna sredstva – čak 79,2 odsto. Slede ulaganja u brend, stručnost zaposlenih, dizajn, softver i prava intelektualne svojine.
Ima preduzeća u inovacionim, stručnim i naučnim delatnostima koja su neinovativna
Najveća zastupljenost poslovnih subjekata inovatora je u sektoru Usluga smeštaja i ishrane, skoro 70 odsto i u sektoru Informisanje i komunikacije, oko 60 procenata, dok je najmanja zastupljenost inovatora u sektoru Poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, oko 35 odsto. Broj inovativnih preduzeća u sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti je 2.437 ili 57,6 odsto. Onih koji se bave inovacionim i stručnim delatnostima a same nemaju inovacije – je čak 42,4 odsto ukupnog broja.
U pogledu regionalne zastupljenosti, inovacije proizvoda i procesa imaju učešće više od 45 odsto, ali su neravnomerno zastupljene po regionima. Regionalna zastupljenost inovacija proizvoda i procesa kreće se u rasponu od 46,5 procenata (Beogradski region) do samo 10 odsto (Region Južne i Istočne Srbije).
Izvor podataka i tabela: RZZS.
Fotografija Unsplash
