Svetski izvoz usluga povećan je za 24,5 procenta u samo četiri prethodne godine, od 2010 do 2014 godine, sa 2.915 na 3.632 milijarde evra. U tome je izvoz kompjuterskih usluga povećan za 137 odsto, sa 53,3 na 126,8 milijardi evra, te je povećao udeo u ukupnom izvozu usluga sa 1,8 posto u 2010. godini na 3,5 u 2014. godini.

Preduzeća locirana u Srbiji povećala su izvoz usluga, u periodu posmatranja, za 33,6 odsto (sa 2.659 na 3.552 miliona evra, a pri tome telekomunikacione, kompjuterske i informacione usluge za 102 procenta, sa 240 na 485 miliona evra.

U tome, izvoz kompjuterskih usluga povećan je za 133 procenta u samo tri godine: sa 127 miliona evra u 2010 godini, na 296 miliona evra u 2013 godini. Ukoliko pretpostavimo da je u 2014 godini ovaj izvoz vredeo 330 miliona evra, dolazimo do podatka da je njegov udeo u ukupnom izvozu usluga povećan sa 4,8 procenta u 2010 godini na 9,3 u 2014 godini.

Na osnovu podataka o izvozu iz 2013 godine (296 miliona evra), preduzeća iz Srbije su zauzela visok rang u svetu: Srbija je bila na 37. mestu, i imala je veću vrednost izvoza ovih usluga od Hrvatske (177 miliona evra) i Slovenije (99 miliona evra) uzetih zajedno!

Ipak, podaci o izvozu kompjuterskih usluga iz Rumunije (1.272 miliona evra), iz Mađarske (1.163 miliona evra) i Bugarske (451 milion evra), upućuju nas da postoji ogromna mogućnost za dalji rast prihoda od ove uslužne delatnosti.

Na oko 7 miliona stanovnika u Srbiji mali dvocifren broj hiljada programera, inženjera i pratećeg osoblja pravi prihod od izvoza od skoro 50 evra po svakom stanovniku. Pošto se najvećim delom radi o čistom izvozu znanja, bez mnogo pratećih troškova, to izvoz ovih usluga svrstava u najznačajnije prihode kako za potrošnju domaćinstava, za ekonomsku dinamiku, tako i za potencijal za budući razvoj Srbije: izvoziti stručnjake, ili izvoziti njihovu pamet uz njihovo fizičko prisustvo i potrošnju u Srbiji.

Miroslav Zdravković / Makroekonomija.org