Fotografija Pixabay
Preliminarni podaci statistike Kosova i Metohije za juli pokazuju blagi mesečni rast cena ali kontinuirani međugodišnji pritisak uz jasne implikacije za kućne budžete, potrošačku moć i fiskalnu politiku.
Rekreacija i kultura podigli cene u julu
U julu 2025. ukupni indeks potrošačkih cena (CPI) porastao je za 0,2% u odnosu na jun. Najveći mesečni skok zabeležili su sektori rekreacije i kulture (+1,4%) i saobraćaja (+0,7%). Suprotno tome, zabeležen je pad cena odeće i obuće (-0,3%), nameštaja i tekućeg održavanja doma (-0,2%) i komunikacija (-0,1%).
Na međugodišnjem nivou (jul 2025. vs jul 2024.) stopa rasta ostala je nepromenjena u odnosu na jun i iznosi 4,3%. Najveće međugodišnje skokove beleže hrana i bezalkoholna pića (+9,2%) i segment restorani i hoteli (+7,9%). Nasuprot tome, cene saobraćaja su pale za 3,3%, a komunikacije su pojeftinile za 2,1%.
Hrana i bezalkoholna pića doprineli rastu cena 70 odsto
U poređenju sa julom 2024. najveći doprinos zbirnom rastu cena dali su: hrana i bezalkoholna pića (68,7% doprinosa), stanovanje i električna energija (9,4%) i restorani i hoteli (7,5%). Ovo pokazuje da pretežno osnovne stavke-hrana i energija-i dalje dominiraju inflačnim pritiscima.
Šta ovo znači za domaćinstva i potrošače?
Rast cena hrane od skoro 9,2% na godišnjem nivou direktno pogađa najranjivije grupe i domaćinstva sa nižim prihodima, jer hrana zauzima veći udeo u njihovim potrošačkim korpama. Povećanje troškova ugostiteljskih usluga (restorani i hoteli) signalizira rast troškova za segmente koji su u usponu kako se ekonomska aktivnost vraća ka normalizaciji posle pandemijskih poremećaja.
Makroekonomski okvir: javne finansije, BDP i tržište rada
Prema procenama međunarodnih institucija, fiskalni deficit za 2025. očekuje se na oko 1% BDP-a, što je uprkos određenom rastu javne potrošnje relativno održiv nivo. Ipak, politička nestabilnost opterećuje priliv direktnih stranih investicija i otežava izvršenje budžeta, što pojačava pritiske na fiskalnu održivost.
Nominalni BDP Kosova je oko 11,6 milijardi dolara, a BDP po glavi približno 7.150 USD. Stopa nezaposlenosti stoji oko 11%, sa posebno visokim nivoom nezaposlenosti među mladima i ženama. Prosečna neto plata iznosi oko 550 dolara, što dodatno ograničava realnu potrošačku moć dok rast cena hrane i usluga ubrzava troškove života.
Centralna banka i očekivanja
Centralna banka Kosova prognozira prosečnu inflaciju za 2025. na nivou oko 3,3%, što je znatno iznad prošlogodišnjih 1,6%. Ta razlika sugeriše da monetarna politika ostaje u fokusu: regulator može pojačati oprez kako bi sprečio da kratkoročni šokovi u cenama hrane i energenata prerastu u široko ukorenjenu inflaciju.
Procenjeni rizici i kratkoročne posledice
Glavni kratkoročni rizici su:
- Rizik prenosa: Nagli rast cena hrane i energenata može se preneti na širi set cena kroz višu proizvodnu cenu i logističke troškove.
- Fiskalni pritisak: Očekivani deficit i slabija izvršenja budžeta, pod uticajem političke nestabilnosti, mogu ograničiti prostor za ciljane subvencije ili socijalne transfere.
- Socijalni rizici: Povećani troškovi života pogoršavaju uslove za ranjive grupe i mogu dovesti do većeg pritiska za povećanje minimalnih primanja ili sličnih mera socijalne politike.
Hrana i energija pokreću inflaciju
Podaci za jul 2025. potvrđuju da su osnovne komponente potrošačke korpe – hrana i energija – glavni pokretači inflacije na Kosovu. Dok prevoz i komunikacije trenutno daju deflacione impulse, ukupna dinamika signalizira oprez: monetarna i fiskalna politika treba da deluju koordinisano kako bi zaštitile kupovnu moć najugroženijih i sačuvale makroekonomsku stabilnost u srednjem roku.
