Eristika je veština polemisanja koja ima za cilj da se protivnik pobedi na bilo koji način, najmanje razlozima i čvrstim argumentima. U eristici se koriste psihološke zamke i logičke nedoslednosti, drugim rečima logičke greške. Koreni su u antičkoj Heladi, kada su se pojavili prvi polemičari, sofisti, lažni mudraci. Neki su od njih bili i Sokratovi učenici, tzv. pripadnici Megarske škole. Prve logičke greške uočio je i opisao Aristotel. Odatle je prešla u rimsku književnost, filozofiju i pravo.

Najčešći eristički alati koji su logičke greške su:

1. Argumentum ab auctoritate – „tako je rekao autoritet“. Tvrdi se da je nešto istinito zato što je tako rekao nekakav veoma autoritativan čovek. Na primer Predsednik države.
2. Non causa pro causa – „ne postoji veza“ – tvrdnja da postoji uzročno-posledična veza između stvari između kojih ne postoji veza. Na primer da se otkrivanjem neke afere akteri ne bave zbog borbe protiv korupcije, nego radi ugrožavanja bezbednosti zemlje.
3. Petitio principii – greška „pod pretpostavkom tvrdnje“. Nedokazana tvrdnja se koristi kao dokazana pa se uzima za premisu za donošenje novog zaključka. Na primer da se podrazumeva da je kritički nastrojen novinar motivisan da postavlja neugodno pitanje vlasti time što je pristalica opozicije, pa je zato njegovo pitanje zlonamerno.
4. Argumentum ad nauseam – „argument iz ponavljanja“. Stalnim ponavljanjem jedne te iste tvrdnje uzima se kao dokaz da je ona tačna. Kad više ljudi horski krene da je ponavlja, cilj je da se stekne mnenje da je to postala opštepoznata istina. Poznatija kao Gebelsov metod.
5. Non sequitur – „argument koji ne sledi“. Reč je o tome da se iz premisa izvlači zaključak koji logički ne može da se izvuče iz tih premisa. Zaključak sam po sebi može biti istinit, ali ne sledi iz tih premisa. Na primer, ako je neki čovek bio angažovan od neke firme da nešto uradi i potom je ponovo bio angažovan od iste firme da nešto drugo uradi za tu istu firmu, iz toga svakako ne sledi zaključak da taj čovek nema nikakve veze sa tom firmom.
6. Argumentum ad metum – „argument iz straha“. Argument iz straha se poteže kad neko želi da pridobije ljude za svoj stav tako da prikaže da bi priklanjanje argumentaciji suprotne strane bila kobna greška iza koje stoji neka još nepoznata ali izvesna opasnost. Na primer, neki članovi sadašnje opozicije, kada su bili na vlasti svojevremeno bili su skloni da prisvajaju javna dobra, tako da treba biti sumnjičav prema svima iz opozicije jer je njihov jedini cilj da dođu na vlast da bi nastavili da kradu.
7. Cum hoc ergo propter hoc – „posle toga, dakle zbog toga“. Logička greška koja počiva na ubeđenju da jedna stvar ima posledične veze sa drugom, samo zato što joj je prethodila.
8. Argumentum ad baculum – „jer ćeš videti šta te može snaći“. Argument u kojem se preti onom ko iznosi suprotno mišljenje da će se loše provesti zbog takvog stava.
9. Strašilo argument – ovaj argument izvrće tvrdnju suparnika i predstavlja je drugačijom nego što jeste, da bi je onda tako izmenjenu lakše opovrgao. Teži objekat napada se menja lakšim, tj strašilom, koje se onda lako obori, jer strašilo ne pruža otpor.
10. Ad abstractum – „uopšteni argument“. Slučaj kada nekome dajete konkretne primedbe a on uzvraća tako što na te primedbe uopšte ne odgovara već kaže da je on čovek koji se drži reda i morala.

Fotografija Unsplash